Српски књижевни гласник

610 а Српски Књижевни Гласник.

с државом и домаћом капиталистичком класом. Вишак вредности нашег националног рада, који је досад био изважан скоро искључиво у корист страног капитала, остајаће тако одсад у далеко већој мери за акумулацију домаћој капиталистичкој класи. А она ће убрзо — у колико већ није — престати бити српска, хрватска и словеначка, па постати југословенска. Једна епохална периода утемељивања крупних капиталистичких подузећа с домаћим капиталом или бар под његовим водством, развија се управо у скоковима пред нашим очима. Београд, Загреб, Љубљана ките се палатама југословенских банака са развијеном мрежом филиала у свима крајевима земље, а подижу се и планирају многе фабрике и саобраћајне мреже. Рађа се једна јача капиталистичка класа ни српска, ни хрватска, ни словеначка, већ, — југословенска. Капиталистичка класа природном нуждом руши све старе феудалне преграде. Једноставна, централизована држава је "њен услов опстанка и развитка. Она ће државу узети под, свој претежни утицај, узеће школу, заробити цркву, изградити војску, полицију и сву државну администрацију према својим, југословенским потребама. Капиталистички развитак нивелизира у својим границама све ситне историјске рудименте, он се сепарира само преко граница, па и ту само до извесне мере. Позната је његова тенденција иншернационалне организације. Капиталист је највећи интернационалиста, а сад је његово доба дошло и у нашим крајевима; он има обавити своју историјску „мисију“.

Друга модерна класа која ће имати одлучан утицај на развитак јединственог осећања код Југословена — јесте пролетаријат. Сви његови интереси му диктирају да своју класну борбу против уједињеме /угословенске капиталистичке класе организује као уједињен југословенски пролетаријат. Као наша капиталистичка, тако је и пролетерска класа била досад, неразвијена. Наша индустрија до рата бавила се претежно продукцијом полуфабриката за капиталистички развијеније земље. Радништво у тој индустрији било је полусељачко и сезонско. Стварањем нове државе створила се могућност, да се развију крупне индустрије за задовољење потреба домаће пијаце готовим фабрикатима, па по могућности и за експорт. Тешка металургијска, текстилна, хемичка и аграрна индустрија узеће један — у нашим крајевима — неслућен полет. Образо-