Српски књижевни гласник

626 Српски Књижевни Гласник.

Он даље предлаже да се Енглеска одрекне 8 милиарди и да се на тај начин поравна са Италијом и осталим дужницима.! Немачкој би остало да плати 18 милиарди Француској и 3

милиарде Белгији. (под претпоставком да се Сједињене Др-

жаве одрекну својих потраживања). ; Исплату не би требало вршити у злату, јер је вредност злата нестална. Ако се она дигне, терет постаје несносан. Ако падне, потражиоци би били изварани. Због тога Г. Кејнс

предлаже да би исплату требало боље регулисати индексним

бројем злата као добра. Још Г. Кејнс тражи да се повуче савезничка окупациона

војска са немачке територије. У замену зато Сједињене. Др-“

жаве и Енглеска могле би загарантовати помоћ Француској и Белгији у случају напада, док би се од Немачке тражило да демилитаризира своју територију западно од Рајне.

Ово решење би задовољавало боље све заинтересоване стране. Г. Кејнс вешто доказује, помоћу бројева, да би и Француска више добила по његовом предлогу него по Лондонској одлуци. Тако исто Белгија и Италија. Изгубиле би једино по нешто још Сједињене Државе и Енглеска. То би ипак био губитак нечега што није тако сигурно у рукама. Сумњиво је, наиме, да ће Сједињене Државе повратити својих 6.500 милиона позајмљених долара. Г. Кејнс је, овде, и пажљив и господин. Он не додирује питање дугова. између Америке с једне, и Енглеске с друге стране.

– Г. Џон Мејнорд Кејнс јесте научна сила првога реда, са којом се мора рачунати. Последњом књигом он се обраћа ширим друштвеним слојевима, јавном мишљењу. Прва његова књига, Економске Последице Мира, растурена y 140.000 npuмерака на десетину европских језика, дејствовала је благотворно по Немачку, и по цели омражени и завађени свет. Што год је Г. Кејнс предсказивао у децембру 1920, почело је да се јавља као истина. У читавој Европи народи су још на ратној нози, препиру се око граница, док трговина малаксава, производња тапка у месту и кредит умире. Форшнајшли Ревју

писао је првог марта 1920: „Скоро је три месеца од како је

Г. Кејнсова књига изишла из штампе, и никакав службени одговор, у ма ком облику, није се на њу појавио за све то време. Ништа се друго није чуло сем љутих негодовања од стране бирократа. Још се никада раније није већма оптужио

један међународни политички акт, још никад раније није учи-

њено страшније откриће о јаловости дипломатској“. Г. Кејнс је борбен дух. Тај професор из Кембриџа напустио је уобичајени енглески став академских људи и преобратио се у „пацифисту“, у пропагатора. Он је преко ноћ постао славан.

! Девету милиарду златних марака оштете Енглеска би задржала ради

помоћ. која би се требала указати Пољској и Аустрији.

i AAA и А 2 ILI NL