Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 627

Њега су сви читали. „Ни пола века после смрти Адама Смита, ниједан члан сер Роберт Пиловог кабинета, који је одбацио заштитни систем за љубав слободне трговине, није био прочитао Богашсшво Народа“. Оружје Г. Кејнса сигурније је од Лојд Џорџовог, јер не зависи од реторике, већ од голих чињеница. А он је мајстор у њиховој употреби. Никакав службени одговор није, као што рекосмо, долазио IT. Кејнсу. Оно мало осврта о његовој књизи, који су доста жучно оптуживали Г. Кејнса за издавање и објављивање података до којих је он могао доћи само и једино у својству стучњака придодатог конференцији, убрзо је нестало. Негодовање и местимични протести престали су од себе, а Г. Кејнсу није суђено, нити је он одговарао. Он је и даље. остао читав, у завидној и сјајној улози најбољег економског пропагандисте којега је Енглеска имала. :

Допустимо да су Енглези, као што то неки хоће да представе, ушли у рат као што полазе на утакмицу футбала. Истина је да се побеђени на јавним утакмицама у Енглеској не туку (као што је то чест случај код нас, где не постоји израз „јат роу“), већ да кличу победиоцима, који се опет здраве после победе са побеђенима. Али као да између Енглеза појединаца и целине постоји некаква разлика. Немци су изгубили игру, и ма да сами нису показивали склоност да кличу победиоцима, ни Енглези нису похитали да се са њима. здраве, пре него што су се добро приправили и поткрепили у бродовљу и колонијама. Тек је онда дошла великодушност, која се види и из Економских Последица Мира.

Књиге Г. Џона ' Мејнорда Кејнса иду у ред најбољих и најпаметнијих књига које су написане као критика болеснога стања које је створено Версаљским Уговором о Миру. Оне почивају на несумњиво здравим начелима међународне економске политике и зато ће увек наћи одзива у редовима људи којима обнова Европе и њен повратак у нормално стање леже на срцу. Јер, на послетку, питање ратне оштете јесте једно од најважнијих које чека на решење, да би Европа кренула на боље.

ГРАД. П. КОЗОМАРИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ВЛАДИНА РЕЧ О СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ. i Влада је, најзад, проговорила о својој спољној политици. Оно што је она рекла разочарало је готово свакога. Посве-

ћени у ствари спољне политике чули су сувише мало од онога што је главно: непосвећени дуго и много очекујући разговор

40%