Српски књижевни гласник

628 Српски Књижевни Гласник.

о нашој спољној политици, нашли су тако исто мало. И једни и други су највише очекивали да сазнаду на чему смо са ратном оштетом, с Италијом, са Маџарском, и са Бугарском. Питање о ратној оштети занима целу Србију, Црну Гору, итд.; питање с Италијом се повлачи толико времена без решења; Маџари не престају сновати интриге и буне против реда у нашој земљи; Бугарска својом четничком акцијом у Јужној Србији и дипломатском акцијом у Европи, нарочито пред Друштвом Народа, задаје озбиљне бриге. Влада је од тога дала Народној Скупштини мало. Оно што је садржина та четири питања; оно што је за дискусију и умирење Парламента и народа готово није ни додирнуто. Становишта респективних влада, њихове праве намере и тежње, обим наше дипломатске акције и границе до којих ће наша влада ићи, после овога експозеа треба нагађати. Опширна излагања о Ђеновској конференцији и о Хашкој конференцији стручњака, — које су се обе бавиле у главном руским питањем, питањем о успостави редовних односа са Совјетском републиком — нису могла никако попунити ову празнину. Тако исто ни изјава Министра Иностраних Дела да су у Ђенови претресана питања о склапању новог савеза на широј основи и са дужим роком између Чехо-Словачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; ни констатација да су између нас и Румуна и Пољака односи пријатељства јако напредовали; ни изјава да се наша држава држала и да ће се држати стриктно неутрално према Совјетској Русији, — нису могле заменити наш интерес и умирити нестрпљење и оправдану нелагодност“ нашега народа због наших данашњих односа с Италијом, Бугарском и Мађарском, и због незнања о судбини ратне: оштете, која се тако неправедно до сада делила.

Министар Иностраних Дела је казао да је полазна тачка. његових преговора с Италијом била у основноме интересу обеју држава да се оснују пријатељски односи доброга суседства. На првоме месту је било питање о извршењу Рапалског · Уговора, зашто су и он и италијански Министар Иностраних Дела примили „посреднички предлог“ Лојда Џорџа. Какав. је тај предлог Министар не каже, али „наши меродавни фактори имају да даду своју реч“. „Питање евакуација територија. које по Рапалском Уговору припадају нашој држави је било. главно“, али уз њега и друга разна питања, ради чега су „закључене и извесне конвенције о којима се воде још преговори“. Какве су то конвенције, каква су и која та друга. питања и на што се све односе, тако се исто не каже. Ми примамо да је полазна тачка била за преговоре с Италијом оно што је наш Министар Иностраних Дела казао; ми можемо. примити да то буде основа за даље сређивање прилика у Средњој Европи и на Балкану. Али, не можемо примити да cy IT. Пашић и Г. Факта били истога мишљења. Четири ме-