Српски књижевни гласник

Политички Преглед. – _629

сеца су се водили ти преговори у Београду и Ђенови, постојао је један енглески компромисни предлог, и до споразума се није дошло. Оба премиера су била за сређивање односа обеју земаља, али су из разлога унутарње политике обојица сматрали да најпре једна страна треба да учини другој, и то без реципроцитета, знатне уступке, па тек онда да се споразумевају. Оба државника су мерили успехе по ономе ко више добија териториално ; пред тим мерилом све друго ишчезава. Због тога су биле трзавице, због тога се није дошло још до уређења итало-југословенских односа. Због одвојене, због паралелне акције Г. Пашића изгледало је да Г. Нинчић у Ђенови кривуда, и да наша влада и хоће и неће стриктно извршење Рапалскога Уговора. Пад Фактине владе и опозивање графа Манцонија, талијанскога посланика у Београду, показују да је било две паралелне акције и код Италијана. Положај наш био би далеко бољи, јачи, да је влада пред одлазак делегације у Ђенову ствар изнела пред Народну Скупштину, да јој она даде праву директиву за њено држање у овој ствари. Овоме нису били противни ни Устав, ни Закони, ни обичаји парламентарни наше земље, па ни практика у другоме свету. Данас свуда владе траже и црпу и снагу и директиву за вођење спољних послова у Народноме Представништву. Владе не чине то само онда кад нису сигурне у поверење његово. Народна Скупштина је, приликом дебате о спољној политици владе Н. Пашића према Италији, очитала лекцију влади. Народна Скупштина је спонтано, на реч једнога члана из опозиције, манифестовала неопрезну једногласност и једнодушност у питањима спољне политике, коју влада сакрива од ње.

„Наши односи са Маџарском нису онакви какви би требало да буду. Одуговлачење у погледу испуњења уговорних обавеза, непријатељски став који се има према нашим сународницима па чак и према нашим званичним 'представницима ствара једну ситуацију која самој Маџарској није ни од какве користи“. По мишљењу наше владе тај рад Маџара је узалудан, и, рекло би се, да влада намерава, као и до сада, пустити да и даље тако иде, уверена да је ново стање засновано на сувише солидној основи да би се таквим поступцима могло најмање поколебати. Суперлативи и превелики оптимизам нису данас на великој цени у дипломатским речницима. О нашим односима са Арбанијом Министар Иностраних Дела дао је умирујућу слику. У Арбанији се унутрашње прилике сређују; влада арбанска показује толико добре воље да са нама живи у добрим односима, излазећи у сусрет нашим захтевима, да ће у нашој влади наћи и заштитника и помагача за арбанске оправдане аспирације на слободу и независност. Ако ствари овако стоје онда је то добро, јер откако Есад-паша није у Тирани, са те стране смо имали непрекидне тешкоће. У политици према Арбанији треба имати непрекидно