Српски књижевни гласник

Оцене и Прикази. 635

зије, одевене у красно рухо блистава језика, који нас овде ипак не забљешћује претераним сјајем као, местимице, у другим делима Вајлдовим. Нису их узалуд назвали сјајним покушајем у Андерсеновој манири.

Све ово, наравно, захтева велике напоре од преводиоца, те се може унапред рећи да Вајлда није лако преводити. У овом случају је још требало прилагодити језик, колико је могуће, језику наших народних прича, и ако има велике разлике између језика онако уметничког приповедача као што је Вајлд и језика наших прича. Ту је, према томе, још једна тешкоћа. Али преводилац је, како изгледа, добро извршио обе задаће. Ствари као „поспане“ (очи) место „сањарске“ (енгл. „Чгеату“) на стр. 74, ред 2; онда „меко“ (злато) м. „чисто“ или „CyXo“ („line gold) Ha истој страни, или „повиси“ м. „подвостручи“ („мла5[о be аошћје4“), такође на истој страни, као што је и преведено на стр. 75, ред, 5, — и сличне, не морају се узети као озбиљне замерке.

Д-Р Ф. БАЈРАКТАРЕВИЋ.

Вернер Сомбарт: Социјализам и Социјални Покреш. (Превео с немачког Ђорђе Пејановић. Издање Књижаре И. Ђ. Ђурђевића, Београд—Сарајево.)

Вернер Сомбарт је једно од добро познатих имена. Он је аутор многобројних радова, од којих му је најзначајнији Кабишал, али, код нашег читалачког света, нарочито у редовима социалиста који читају немачки, он је постао познат највише баш по своме делу 5остазхтиз ика 5остаје Ветерипр, које је доживело досад већ осам издања, H које сад добијамо и у српском преводу.

У овоме своме делу Сомбарт посматра социализам у његовом историјском развитку, и то прво његову теоријску страну, па потом, у другом делу, његову практичну страну, тј. сам покрет у појединим земљама. У уводном делу, у коме је покушао да покаже шта је друштвена класа, он вели сасвим згодно: „Социјализам и социјални покрет су, дакле, само различите стране једне исте појаве, које стоје једна према другој као мисао према делу, или као дух према телу“ (стр. 30 превода).

Истичући суштину социализма, Сомбарт налази да је језгра сваке социалистичке етике обожавање рада. Стога се социализам претежно и бави о организацији рада, о односима између рада и приноса, између рада и доходака, између рада и уживања. При томе приватна својина означава се као извор свих друштвених зала и неправди. Отуда, као једна од главних начелних тежњи савременога социалистичкога покрета, јесте или потпуно укидање приватне својине над средствима за производњу, или што јаче њено ограничење..