Српски књижевни гласник
El sentimiento tragico de la vida. 5 Не ради се о раскоши ни разбацивању. Не ради се о разметању. Но о томе да се храни тако да се може мислити и радити. Тешко је то када се у сну снива о добрим јелима. Организам постаје болестан; а мозак у првоме реду. Кронична глад, то је већ казано, смањује снагу у борби за опстанак; а умањена снага само пооштрава кроничну глад. — Тако, ако акутна глад даје брже, грозничаво било ритму човечанства, кронична глад га разбољује и одрађа. Кронична глад урађа великом бедом пролетаријата; она води на путеве где нема ослобођења, у мрак разума, у поживотињење. Мисао треба хране: она хоће да је организам засићен. Дотле су други организми презасићени, и боре се само за трбух и чулна уживања. Одатле антагонизам класа; и нада у побољшање друштва кроз правилно схваћање социализма. Не дакле да живимо да једемо. Ни чак да једемо да бисмо живели. Но напросто да би, задовољењем потреба, дух човечји могао да оствари своју праву лепоту у свету.
УП
Поред глади, велика мука: Љубав.
Љубав и жена.
Но ни љубави нема без обезбеђена леба. Економски чинилац претеже над свима и сапиње еротику.
Младић живи у обмани да је само једна жена за њ створена; он верује у неки предодређени склад. Све док га животно искуство не подучи да је број жена достојних вољења велик ; да треба знати одабрати. Код тога избора, поред срца, и симпатије у првоме реду, и разум врши своју улогу, позивом на заједницу идеала.
Но када човек не може да воли, када му је одузета могућност да изрази срце, он јаче осећа синџире опстанка. Он сматра онда да су туђа уживања крађа и отимачина; да је жена у туђем загрљају њему украдена.
, Данас више не тражимо у жени пуко средство и оруђе уживања; но оно што се каже: другарицу. Поред телесне лепоте, тражимо у њој Душу; то јест, да нас разуме, да нас прати на умним шетњама, да саосећа са нама. Да није туђа нашем унутрашњему животу. Но да има и заједничких идеала.
Истина је да тражимо лепу жену. Али не тражимо само лепоту у њој. Тражимо сродност срца и духа, истинско при-