Српски књижевни гласник

44 Српски Књижевни Гласник.

— Сад више неће тражити да пролази у невреме... |

Ове редове сам написао гоњен дужношћу према једној лепој души, коју сам волео. Ма да сам то учинио с болом, учинио сам с побожношћу. Кочића сам познао (али не Кочића, познао сам ипак нешто друго!) када је он био обезглављен. Али и тада, као и онај његов предак из Јаука са Змијања што је посечене главе стајао и пркосио, док му је крв бризгала из вратних жила, Кочић је стајао и пркосио. Његово џиновско, златно срце, било је још, и ако је он био

без главе,! М. С. ЈОВАНОВИЋ.

СРЕДЊА ЛИНИЈА У ПИТАЊУ УНУТРАШЊЕГ УРЕЂЕЊА ЗЕМЉЕ.

Навикнуто Ha једну једноставну средину: национално, конфесионално, социално, — сви Срби, сви православни, сви. ако не сељаци оно сељачки синови, — просечно јавно мишљење у Србији тешко схвата оправданост државне организације, која у погледу унутрашњег уређења не би имала простоту предратне српске државе. Оно у уставном питању допушта дискусију о деоби власти између легислативе и егзекутиве, или о саставу извршне власти и народног представништва, или о уставним гарантијама грађанских права. Што се тиче односа између целине и локалних сила, међутим, том. јавном мишљењу изгледа једино објашњиво: да централизована државна власт трпи поред себе још само општинску самоуправу, и уз то извесне више украсне самоуправне установе у срезу и округу. И кад је у новој држави приликом претреса Устава покренуто стварање самоуправних области, у Србији се сматрало да области не могу бити друго до нешто. већи окрузи. Убеђена да усредсређивање власти у престоници.

! Љубазни Г. Суботић, данашњи Управник Душевне Болнице, ставио ми је на расположење актао с воме некадањем пациенту. Она су интересантна за онога ко буде студирао Кочића хладније, равнодушније. Ја зато немам довољно снаге. Сем тога, мени се чини да би било прерано све објавити. Ипак, ако се зато укаже неодложна потреба, ја ћу учинити своје. У томе случају бих имао и ја лично да додам ио неки податак за који сада није још време. па