Српски књижевни гласник

48 а Српски Књижевни Гласник.

јеве и имао карактер племенски. Али такав је спор без сумње у стварању, те би било опасно пред овом појавом затворити очи. Досадање методе нису водиле консолидацији међусобних „односа, већ подвојености, која даномице расте. |

Ако се истински уоче узроци данашњим приликама, до'бра воља са обје стране лако ће наћи излаза, јер за данас „нема на ниједној страни спомена вредне појаве која не би 'пристајала на заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца. 'Опреке су још увек у главном политичке природе у правцу унутарњег уређења државе, а то су питања секундарна.

Много је штете сређењу наших односа донијела појединачна нестрпљивост, да се одмах, не препуштајући то развоју и времену, изведе нивелација. Досадањи резултат јест управо противно ономе што се жељело и хтјело. Појавило се је неповјерење код Хрвата да се не иде за равноправношћу, већ .за хегемонијом српскога племена. С те стране схваћен је и захтјев за централизацијом државе. И ако се против центра„лизоване · управе може на претек навести разлога, мање или више оправданих, једино бојазан од хегемоније Срба изазива код Хрвата непомирљиви отпор против централизације. Срби знаду да за хегемонијом нико не иде. Али то није доста за уређење – међусобних односа. И Хрвати морају стећи то уверење. -

Био сам чланом парламентарне комисије Привременог Народног Представништва за извиђај узрока немирима у Хрватској ради жигосања стоке. Миле Јелић, сељак из Велике Барне, котар грубишнопољски,' одговорио је на питање комисије за узроке немирима овако: „Има томе више узрока. Најпрви су узрок премноге тешкоће које је рат собом донио, онда долази маркирање новчаница и одузимање 20%,, па измена 4 круне у 1 динар, па повишење таксе, почетверостручени порези, па сад ово жигосање стоке, о којем власт није на време народ упутила, — али све је то нама Србима лако, јер нам је пуна душа, а Хрватима је све тешко, јер им је празна душа“.

Унио сам овђе ово опажање Србина сељака, јер оно заслужује да се чује у овој анкети. Оно износи мишљење

! Ослањам се на своје памћење гледе имена овога честитога сељака, јер сам своје белешке дао Г. Вилиму Букшеку за помоћ код састава извјеш'таја на Народно Представништво.