Српски књижевни гласник

=

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 49

чему ваља поклонити пажњу при изграђивању заједничке државе, коју треба уредити тако да испуни душу свију нас, Срба, Хрвата и Словенаца, и то потпуно и својски.

Једно се стално превиђа, да се ми нисмо спремили за наше уједињење. Догађаји су нас претекли. По први пут, од кад се за нас у историји зна, састали смо се заједно у једној својој држави. Није дакле постојала ни традиција, која би нам дочаравала заједничку прошлост. Развијали смо се на разбојишту и под утицајем двеју великих страних култура: Истока и Запада. Непријатељ је култивисао оно што нас дели, а сузбијао оно што нас спаја. Иза велике Француске "Револуције и ослобођења Србије од Турака, јавља се упознавање да смо један народ и тежња за уједињењем.

Окупација Босне и Херцеговине забија клин у народно јединство. Свом снагом избија, нарочито у Хрватској, ориентација за Велику Хрватску напрам Великој Србији, — већ према томе коме припадне Босна и Херцеговина. Истом долазак Карађорђевића, те задарска и речка резолуција повраћају политику народнога јединства са свима њеним консеквенцијама. У Бечу су одмах упознали опасност и отпочели свим могућим „арматурама“, насиљем и прогонима, против хрватскосрпске коалиције, јединог у то време носиоца политике народног јединства у Хрватској. Успех је био противан тежњама бечке политике. Нити страшни ратни терор није идеје ове пољуљао, већ ојачао. У бечком Парламенту и у хрватском Сабору изјављују се за народно јединство странке које га дотле нису признавале. На жалост, ове изјаве учињене под заштитом имунитета, нису поради ратнога стања могле бити јавно расправљене, да и присталице ових странака у пуној мери упознаду све консеквенције ове нове ориентације. А и за родољубе из аустријских крајева на страни: добровољце, југославенске легије, југославенски одбор, као и за саму крфску декларацију, могао је наш свет у Хрватској дознати текар магловито и неодређено из народног новинства, које га "је, дакако, да се душмани „не сете“, о том обавештавало у форми приговора „за издајнички рад против монархије“.

Ипак је у часу слома централних сила постојала, мора се дозволити, опћенита тежња за уједињењем читавога народа Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, али све странке

4