Српски књижевни гласник

50 Српски Књижевни Гласник.

нису биле на чисто како се то има провести. Нарочито у Хрватској владала је у том погледу велика подвојеност у мишљењу. Место да странке у првом реду утврде заједнички програм, како се има извести уједињење свега нашега народа, па истом тада, ако се сложе и које се сложе, да ступе у концентрацију, догодило се противно.

Одмах су опажене велике разлике у појединим становиштима странака из Хрватске, које разлике су колико толико могле бити премошћене само одлучношћу странака и политичара из других крајева бивше аустро-угарске монархије.

Хрватско-српска коалиција у своме саборском клубу водила је пуна два дана расправу о том да ли ће се основати Народно Веће свију народних странака и струја народа С.Х.С. у бившој аустро-угарској монархији, или да свака покрајина за себе иступи, што би гледе Хрватске значило да хрватскосрпска коалиција као саборска већина сама поднесе предлоге Хрватском Сабору за прекид свих веза са Угарском и династијом, те за проглашење уједињења са Србијом и Црном Гором. Било је извесно да би се томе биле и остале странке придружиле. Водство народне политике у Хрватској остало би у рукама хрватско-српске коалиције као странке која је, као саборска већина, легално представљала Краљевину Хрватску, и која је у тешкој политичкој борби високо и потпуно у својим масама до изражаја довела схватање о народном јединству, а управо ово схватање било је основни покретач народном уједињењу. Доиста, и друге политичке странке и струје биле су прихватиле начело народног јединства, али већином у најближе време и под околностима где своје присталице нису могле довољно обавестити.

Знатном већином гласова закључио је посланички клуб хрватско-српске коалиције 8 октобра 1918 „да је надошло време за оснивање Народнога Већа, које има да преузме власт на читавом подручју бивше аустро-угарске монархије на којем. живе Словенци, Хрвати и Срби“.

Овим закључком разбијена је хрватско-српска коалиција и ликвидиран онај велики политички и национални капитал који је она у Хрватској представљала. У Народно Веће није: ушла једино Војводина, а од свих странака и струја на бившем подручју монархије није у Народно Веће примљена једино хрватска странка права (франковци), што је по мом мишљењу била