Српски књижевни гласник

У“ EK TRI TI JA

Меди

„ye

Was ty а. „PI

ЕНИС |

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 51

погрешка. Васкрс слободе нашега народа имао је бити и дан измирења и заборави свих дотадањих заблуда.

Хрватски сабор јест 29 октобра 1918 једногласно закључио, међу осталим, уједињење читавога народа Словенаца, Хрвата и Срба са Краљевином Србијом и Црном Гором у једну државу, те је сву власт пренио на Народно Веће.

Овим закључком Хрватскога Сабора и каснијим закључцима српске и црногорске Скупштине створен је уставни основ државе Срба, Хрвата и Словенаца. Други уставни акт, опредељење за династију Карађорђевића, дан је адресом Народнога Већа и одговором Регента дана 1 децембра 1818. Била је политичка погрешка овима актима одрећи уставни карактер. ;

Омаловажавање ових уставних аката повредио је велики део Хрвата, који су у овим актима. искрено и са уверењем гледали самоодређење хрватског дела нашега народа.

Водство Старчевићеве странке права (Милиновци), која је суделовала код донашања адресе 1 децембра 1918, добило је иза тога на страначкој скупштини поверење странке. Али кратко време касније била је ова странка у Београду потиснута у опозицију, а у Хрватској извршена је промена водства уз приговоре да се је старо водство дало преварити и завести.

Хрватска сељачка странка (Радићевци), и ако је ушла у Народно Веће и на принципу народног јединства изјавила се за уједињење читавога народа, престала је сарађивати још прије одласка одасланства Народног Већа у Београд и није хтела доћи у привремено Народно Представништво.

Тако се је догодило да Привремено Народно Представништво, формирано из Народнога Већа, није имало, што се Хрватске тиче, довољно ауторитета да одржи и унапреди политичку ситуацију, створену 29 октобра и 1 децембра 1918.

Слабости Парламента придружиле су се погрешке владе, које су пошле за централизацијом државе, не чекајући да питања унутарњега уређења државе ријеши Конституанта по споразуму сва три племена. По мом мишљењу, а ја овђе имам пред очима само прилике у Хрватској, није до конституанте требало дирати у посебни аутономни положај у

· Хрватској. Шта више, банску част требало је по могућности

политички повисити, а не, како се је догодило, понизити. Било је у том правцу очекивања да бан добије положај