Српски књижевни гласник

52 Српски Књижевни Гласник.

потпредседника Министарског Савета. Догодило се да је био именован на предлог Министра Унутрашњих Дела, дакле је дошао положајем испод Министра. Особито у прво време нашега уједињења имао је бан остати достојанственик и представник државне политике у Хрватској, а његова деградација до положаја чиновничког одузела му је могућност унапређивања државне политике и, сувише, изазвала је у хрватском делу нашега народа сумњу да се иде за елиминирањем свега хрватскога и брисањем традиције коју су Хрвати у државу унели. Није се смело превидети дугогодишња у широким масама жива тежња Хрвата да хрватски Сабор предлаже краљу именовање личности бана, па је и непосредно пред CJIOM аустро-угарске монархије хрватско-српска коалиција као саборска већина опрла се да на банску столицу сједне човек који није припадао саборској већини. И ово, и ако није досегло тежње за предлагањем банове личности, ипак је био напредак политички и стварни. Тим теже је пало назадовање ове тежње Хрвата још испод предратних времена.

Г. Лагиња у другом министарству Г. Стојана Протића именован је баном на предлог Министра Председника. Био је дочекан великим овацијама. Загреб је клицао: Живио Краљ Петар ! Живио Регент Александар! Живио бан! Живила војска! И човек може имати разно мишљење о прогласу Г. Д-р Лагиње као бана, али по мом суђењу тај проглас деловао је врло јако на широке слојеве хрватске, који су у том часу живо осећали повратак банске части, и то не предратне и нагодбене, већ оне из старих времена. Видело се да се враћа расположење од 29 октобра 1918, а оно се било доиста и потпуно вратило у време посјете Регентове у Загребу. И Г. Д-р Томљеновић на свом другом одласку са банске столице јасно је обележио значај банске части код Хрвата, кад је изјавио да он неће да буде ликвидатор те части. Изборним законом за Уставотворну Скупштину посве је бански положај изједначен са чиновничким. Пријашњи „стегоноша“ (барјактар) краљевства и вирилиста у Саборима не добива нити пасивно право избора за Конституанту !

Уз погрешне политичке методе, ређају се тешкоће које је рат донио и друга незадовољства, те многе друге управне погрешке, које се поради уска обима ове расправе овде ни споменути не могу, а што све даје хране онима који су уда-