Српски књижевни гласник

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

„ГОЛГОТА“, ОД МИРОСЛАВА КРЛЕЖЕ, У НАРОДНОМ КАЗАЛИШТУ У ЗАГРЕБУ.

За југославенску драму Загребачко Позориште је од одлучне важности, — без сумње најодлучније у читавој земљи: највећи број домаћих аутора доживљава овдје своје премиере; управа позоришта неуморним настојањем даје домаћу драму; публика са занимањем дочекује сваки новитет, а критика му даје попутбину за живот, каткад шкртију, каткад опет обилнију. Свакако у Загребу југославенски драматичар налази највише потицаја, схватања и потпоре. Ми смо се више пута питали зашто се не би и Београд у том смјеру такмио са Загребом, и одбијали смо то у главном на тешке посљератне прилике у којима је Београдско Позориште животарило. Али сад изгледа да се је у том погледу што шта промијенило. Оправком и преудешењем зграде, Београдско Позориште је технички најсавршеније у Југославији. Ансамбл је потпун. Рад је у пуном јеку. И сад је час да и управа Београдског Позоришта надокнади оно што је силом прилика пропустила. Сад би морала да почне износити домаће ауторе пред београдску публику, барем оне који су у Загребу успјели. „Лани је Јосип Кулунџић доживио свеопће признање са својим драматским првијенцем /Лоноћ. Овај млади пјесник је Земунац дакле у Београду код куће — па досада није дочекао да допре на београдску сцену. Недавно је Мирослав Крлежа побудио у Загребу праву сенсацију са својом Голгошом — коју врло добро познају читаоци овог часописа — па има ли изгледа да ће Београђани у скоро вријеме угледати његово дјело на својој позорници. Загребачки театар има на свом овогодишњем репертоару седам домаћих премиера (Војновић: Испод Куаља ; Пеција Пстровић: Сшојанда; Крлежа: Голгоша; Ловрић: Син; Кулунџић: Необарбар ; Цесарец: Актовка, и Беговић: Свадбени леш). Хоће ли се Београдско Позориште повести за њим г Г. Грол је несумњиво човјек од инициативе, па ће свакако покушати да створи од свог института још један форум на коме ће се одлучивати о удесу и напретку југославенске драме. Из ове племените утакмице међу Београдом и Загребом изашла би побједницом наша драма. Има ли љепше амбиције за једног позоришног управника 2