Српски књижевни гласник

628 Српски Књижевни Гласник.

родног Позоришта од 1882, представник је високог драмског стила општег европског карактера. Са врло лаким почетком, игргјући још као млад глумац, образован, познавајући игру већине чувених глумаца свога доба у Европи, он је, у главном, изнео дивове драмског репертоара, велике статуре са јаким акцентом. Он је у главном представник улога као што су Ричард Ш, Магбет, Кин, Егмонт, Дон Карлос. За то је имао појаву, орган, довољно културе и темперамента да оживи те велике фигуре. Перед тога, у другом реду, он је „резонер“ у Дими, Ожијсу, Пајерону, Судерману, са ауторитетом који та врста улога захтева. Као начитаног уметника, њега су при· влачили понекад и северњаци, и он је дао Оца од Стриндберга и Габриела Боркмана од Ибзена. Али је Гавриловић у главном глумац великог драмског акцента који је остваривао на позорници снажне природе.

“ Док је Гавриловић био уметник великих силуета, широког геста и крилате речи, Чича-Илија је волео сликовит детаљ, неговану миниатуру, пластичну мимику. Рођен 1859 у шареној, типовима и карикатуралним особењаштвима пребогатој средини старог Дорћола, који је и изнео у толико популарним Дорћолским пословима, он је, обдарен од природе изванредним имитаторским даром и проницљивошћу, имао прилике да студира живе карикатуре, производе најразноврсније укрштеног света. Изврстан посматрач, он се ly научио да не заборави ни један детаљ. Он је комичар коме је стало до најситније црте, који прича свој тип детаљ по детаљ. Зато би се често чинило да стоји изв-н улоге, да је више литерат него глумац, да се не опажа код њега увек и тачно схваћена целокупна психа. Он је несравњен предстазљач локалних типова. Захваљујући својој мимичкој способаости и смислу за комику, он је дао више типова Молиерових, био је увек радосно дочекан комичар у цел 'м веселом репертоару, али је као Митко, Папа-Наско, Кир-Јања, Калча, Јованче Миц:ћ, дао своје најбоље креације. На позорници у 1881, он је у Београдском Позоришту од 1886.

Док је Гавриловић узео за себе снажне емоције, Чича. смех, Сава Тодоровић (рођен 1862, на позорници од 1880, а члан Народног Позоришта тек 1887) је уметник речи обојене лаким преливима, уметник дискретне емоције. Најбољи „говорник“ може бити као глумац, он је играо са највише воље неуспеле у животу, смирене, резигниране. Он је једини могао да брижљиво изради танан детаљ у тону, и у томе је имао најлепше успехе. Брижљиво израђујући текст, он. је успео да у позоришту које, на жалост, то не може увек да тражи, а много чешће не налази него што то начин рада условљава, остави. својом игром увек утисак озбиљне, свестране обраде. Сава Тодоровић, осим тога, заједно са Чичом,