Српски књижевни гласник

Позоришни Преглед. 629

уме да да локалне боје, и заједно са њим је међу старијима најбољи представник типова из наших средина. Он је тако исто добар комичар, до извесног степена мимичке јачине, као у Стеријином Ружичићу, једној од својих првих, и сада најбољих улога. Сасвим противно томе, он игра са исто толико успеха прзнице, осорне, у чему доспева до велике пластичности, као у своме изврсном Хаџији у Кошшани или у Цезару у Цезаревом шесшаменшу.

Ово су од прилике карактеристике трију слављеника који су ујединили овог месеца прославе својих тако различитих кариера, али је публика у њима — то се осетило, поздравила представнике једне лепе и значајне епохе наше

глуме, која се завршава. МИЛАН ПРЕДИЋ.

Р. У. Р, ОД КАРЕЛА ЧАПЕКА.

Крајем прошлог месеца давало је Народно Позориште премиеру Чапекове колективне утопистичке драме Р. У. Р. („Розумови Универсални Работници“), која је, у последње време, доживела сенсационалне успехе у Европи и у Америци.

Карел Чапек је један од најјачих драматичких талената млађе чешке генерације, и по оригиналности својих идеја, и по савршеном познавању сце-ске технике. Зато успеси његових драма једнако зависе од њихове литерарне, драмске вредности, колико и од интерпретације, т. ј. режијске и сценографске реализације на позорници. У свима његовим комадима, почевши од сатиричке комедије „Лопов, па до најновије, Сшвар Макробулос, која се недавно давала у Винохрадском Дивадлу у Прагу, имаде извесних празнина у тексту које су сасвим препуштене интуицији редитеља: да их испуни сопственим материалом, или да их потенцира, и да, на тај начин, јсш више смањи вредност комада. То је отуда што се карактер модерне драме све више приближава карактеру филма, у коме је редитељ једнаки стварач као и писац, и у коме, често, добри текстови доживљавају неуспехе због слабе интерпретације, или обратно.

Чапекова утопистичка драма Р. У. Р,, која, по својој техничкој конструкцији, по бизарности идеје и, на крају, по оригиналности свог апстрактног, а у исто време динамичног карактера, спада међу најјача дела младог чешког драматичара, стоји некако на средини и на врху његовог досадашњег стварања: на прелазу из дематериализованог реализма у фантастичност филма. У Р. У. Р.-у Чапек је, у ствари, обрадио једну стару идеју, додавши јој чудне неке мешавине сенгименталности, гротеске, америкгнизма, филозофије, сенсације и скепсе; он је једним парадоксом — индиферентношћу сижеа и