Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 630

ника који су се мењали један за другим на председничкој столици. Главни предмети решавања били су: граница између Турске и Грчке у Европи, уређење питања о Мореузима, турски дугови, режим капитулација, економске и финансијске погодбе за стране државе у Турској. Најозбиљнију пажњу су Велике Силе поклањале Мореузима, и својим економским и финансијским интересима у Турској. Наша држава је у питању граница у главноме заступала становиште Великих Сила. Она је тражила, као границу, једну неутралну зону дуж Марице, која би у исто време служила и као коридор за излазак Бугара на Јегејско Море. Грчка је примила овај предлог. Турска је тражила границу од 1913 године, Бугарска опет границу из 1914 годене; другим речима, Турска је хтела да поврати ону територију коју је 1914 под притиском из Немачке уступила Бугарима да би их увукла у рат (Карагаш, станицу јелренску, са једним језиком земље). У погледу излаза на море и пристаништа на Јегејскоме Мору, Бугари су тражили коридор и Дедеагач у свој суверенитет. Грци им нису то давали никако; они су били готови дати пристаниште у закуп за 99 година, али не у потпуну својину.

Што се тиче Црнога и Мраморнога Мора, Босфора и Дарданела, као и Архипелашких острва, до данас није постигнут споразум. Турци нису поднели никакав предлог; њихов 'изасланик задовољио се просто изјавом да му је руски предлог најсимпатичнији. Руси, који су позвати само за ово питање, учинили су овај предлог: 1) у Црно Море се не сме пуштати ратно бродовље; 2) Турци задржавају суверена права у Босфору, Мраморноме Мору и Дарданелима (могу их утврђивати, држати у њима ратне лађе, војску); 5) допушта се у свако доба, у рату или у миру, слободан пролаз кроз Мореузе трговачким бродовима свију народа. Бугари су предлагали да се за Мореузе уведе једна међународна комисија у којој би била представљена и Бугарска, а примили су да се допусти трговачкоме бродовљу у свако доба слободан пролаз кроз њих. Румуни су захтевали да се установи за Мореузе исти режим као и за Дунав: једна међународна комисија у којој би и Румунија имала свога члана са равноправним гласом. Французи, Енглези и Италијани су предложили ово: а) У време мира трговачки бродови имају потпуну слободу пловидбе и пролаза кроз Мореузе; 6) У време рата, ако. је Турска неутрална, потпуна слобода за пловидбу и пролаз за трговачке бродове; ако је Турска ратујућа страна, онда ће неутрални бродови имати слободу пловидбе и пролаза, а Турска право прегледања бродова; в) У време мира ратни бродови потпуно слободно пролазе и плове кроз Мореузе, с тим да ниједна Сила не може имати у Цр-оме Мору више ратних бродова него што их има најјача флота једне од прибрежних држава; г) У време рата, ако је Турска неутрална, онда је допуштена потпуно слободна пловидба