Српски књижевни гласник

636 Српски Књижевни Гласник.

ратним бродовима; ако је Турска у рату, ратна флота може слободно пролазити кроз“ Мор узе; д) Као јемство установљава се једна војно-маринска ком сија од свих интересованих држава (Америка, Енглеска, Италија, Јапан. Француска, Бугарска, Румунија. Грчка, Русија и Турска. Турска би имала председништво), ђ) Потпуно демилитариовање Дарданела и Босфора, свију вароши у Мраморноме Мору, острва Самотракија, Лемнос, Емброс, Тенедос; е) У Цариграду не може бити више од 10.000 војника за чување реда. Амерички посланик је тражио принцип слободних и отворених врата. Наш представник је пристао уз предлог енглеско-француски, тражећи да наша држава има представника у међународној комисији за контролу над Мореузима.

У питању дугова за сада још није донесено право решење, јер су се све балканске државе успротивиле предложеноме решењу. Предложено је решење да оне приме још од 1913 до данас све дугове Гурске; формулисано је ново, по коме би се од 1 марта 1920 године имало плаћати сразмерно добивеним територијама за време балканских ратова. Изгледа да ће балканске државе плаћати ипак више него што би требало да плаћају; у томе погледу Силе су непопустљиве као и раније.

Наша држава је на Лозанској конференцији за Блиски Исток заступала и тезу Грчку и тезу Великих Сила у погледу граница грчко-турско-бугарских. Због тога је била похваљена од стране заинтерес: ваних. Ми бисмо сигурно били покуђени да смо заступали другу тезу, тезу словенску у погледу Мореуза и граница. Овога пута било је, изгледа нам, боље бити и покуђен него похваљен за антисловенско решење:

целога питања. m MHOCTPAHH.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — ОСТАВХА ВЛАДЕ Г. ПАШИЋА.

После скоро годину дана трајања, Влада Г. Пашића, трећа Влада Г. Пашића, — поднела је 4 децембра оставку. И поред све вештине Г. Пашића да крајња решења одлаже, он више није био у стању да унутрашњу кризу свога кабинета спречи да се претвори у отворену.

Влада Г. Пашића није оборена акцијом опозиционих група у Парламенту. Њену оставку проузроковало је у првом“ реду слабљење основе на коју је била наслоњена. Оно што је Г. Пашића принудило на демисију, то су сукоб између „левице“ и „деснице“ у демократском клубу, и стим у вези: сукоб између демократа и радикала. Пред отпором левог крила демократског. клуба са Г. Давидовићем на челу да и даље безусловно одржава владу Г. Пашића и Г. Прибићевића, онако како је то хтела демократска десница под вођством. Г. Прибићевића, Г. Пашић није смео још дуго оклевати. Или