Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 637

ће он узети инициативу и поднети оставку Владе у тренутку који изабере, и тако спремити ситуацију у којој ће са.таз Владе бити понова њему поверен; или ће дочекати да група Г. Давидовића, на једном питању незголнијем за Владу од осталих, приђе опозицији и изазове пад Владе, — после чега би шансе за обновљени кабинет Г. Пашића биле свакако смањене.

Ова опасност за Владу Г. Пашића: да у отвореној битки у Парламенту изгуби власт, повећала се од онда кад се у Хрватском Блоку почело стварати расположење за а-тивну борбу, па и за улазак у Парламент. Несигурност положаја Владе Г. Пашића постала је очигледна и неупућенима после Загребачког Конгреса јавних радника, на коме је шеф демократске странке, Г. Давидовић, показао да је готов да у име: своје странке, или бар своје групе, поведе самосталну политику не само у погледу српско-хрватских односа, него и у погледу општег курса режима Г. Пашића и Г. Прибићевића.

Према тој самосталној политици Г. Давидовића и његове: групе, Г. Пашић и Г. Прибићевић нису били вољни остати мирни посматрачи. Против ње они су «творили кеприкривену борбу. Савезник Г. Прибићевића, Г. Пашић није то постао само стога што је њему ишло у рачун да помаже групу Г. Прибићевића, преко које је задржавао читаву демокр-тску странку у коалецији — у којој су радикали водили прву реч. За то је Г. Пашић имао и један непосреднији интерес: у колико би код демократа покрет за новим ориентацијама растао, у толико се он морао јављати и код радикала. А код радикала нове ориентације, по самој природи ствари, довеле би странку опет под утицај Г. Проте ћа.

После Загребачког Конгреса, читав политички живот окретао се око борбе коју су пр: тив Г. Давидовећа и његове групе повели удружено Г. Пашић и Г. Прибићевић. Слабији због мањег броја, мање реше-ости да иду до краја и мање одређености циљева, „Давидонићевци“ су били принуђени да у свима сударима у. којима се ова борба развијала, пристају на компромисе пов љнијг по противну страну. Ипак левица демократског клуба није се сматрала“ побеђеном. Она је чекала прилику да сама пређе у офансиву, или да у борбу против Г. Пашића и Г. Прибићевића ступи једен нов чинилац. И тај се чинилац јавио, изненада, помало изненада и за групу Г. Давидонића, на чију се страну спремао прићи. То је био Хрватски Блок. Већ сами изгледи да ће Хрватски Блок са својих 60 постаника доћи у Парламент, подигли су борбеност код свију противника Владе Г. Пашића, и почела се спремати нова парламентарна комбинација која би, обухв-тајући и демократску л:вицу и Г. Протића, и сву опозицију у Скупштини, била способна да узме власт у руке.

То је био знак за Г. Пашића и за Г. Приб.ћевића да је крајње време за одлучно обрачунавање са Г. Давидовићем и