Српски књижевни гласник

640 Српски Књижевни Гласник.

„Жан Кристоф“. — Г-ђица Опга Косановић продужује да пажљиво и добро преводи ово монументално дело Ромена Ролана (издање „Напретка“). Друга књига, Јушро, осветљује дечачки живот, прве напоре и отпоре једне пуне свести и више савести, прва одушевљавања, стремљења, пријатељства, љубави, клонућа. Као што је у првој књизи, Зор , зашао далеко у душу детета, тако је и у овој књизи Р. Ролан ушао у узнемирени живот дечка који клоњава и диже се у изградњи једног генија који се све више открива.

- Г. М.

Декартова „Расправа о методи“ у српском преводу. — Као доказ снажног плодоносчог духовног врења најновије филозофске генерације код нас, јесте и појава превода славног Декартовог дела Озсоит sur la Методе. Превод је дао Г. Љубиша Стојановић, и, ових дана, публиковао га је о свом трошку као прву свеску филозофске библиотељле коју је почео издавати заједно са Г. М. Милићем. Преводу овог класичног дела, чијим је избором документована солидна филозофска култура, претходи преводиочев увод, који је прилично информативан, али који не показује довољно филозофске динамике. Ј.р, кад се доста задржало на Декартовим претходницима, могла се посветити пажња и његовим последницима, и, нарочито, Декарта довести у везу са најновијим филозофским правцима. Тако би, на пр., поређење Декарта са Бергсоном дало лепе резултаге.

Осим тога, Г. Стојановић би много јаче потпомогао развитак наше филозофске културе да је Декартовој биографији и хронолошком прегледу издања његових дела додао и · литературу о Декарту, па, поред Расправе, превео и Медшшације.

Што се тиче самог превода, у тежњи да олакша читање овог Декартовог дела и широј читалачкој публици, Г. Стојановић је већином скраћивао у свом преводу реченице оригинала, чиме је стил великог мислиоца изгубио нешто од своје логичне једноставности, али о томе би се, у осталом, могло дискутовати. Иначе, превод је, изузев неколико омашки, доста добар, а техничка опрема књиге изврсна.

Најзад, као први у низу других превода који ће се доцније јавити, овај рад Г. Стојановића значајан је и по томе што представља леп покушај да се код нас да јачи полет филозофској мисли оштрењем супротности изм:ђу двеју струја које су у последње време добиле снажнији израз у нашој филозофији.

Ст. П.

Власници, Јован М. Јовановић и Владимир Лацковић.