Српски књижевни гласник

66 Српски Књижевни Гласник.

ватску опозицију, и сматрају да би на једном широкогрудо састављеном програму могли наћи додирних тачака са земљорадницима и оним демократима из Србије који не одобравају

хрватску политику Г. Прибићевића. ПРИВРЕМЕНИ.

УЈЕДИЊЕНА СЛОВЕНИЈА.

— Писмо из Словеначке. —

Читао сам да је пре кратког времена уважени Словенац и Словен, покрајински намесник Г. Иван Хрибар, међу разлозима које је наводио за захтев да Словенија буде само једна област, навео и тај да су се за уједињену Словенију Словенци од вајкада борили, те сад не можемо наједанпут да напустимо тај свој идеал.

Ово мишљење Г. Хрибара треба стварно исправити.

Је ли збиља, дакле, уједињена Словенија увек била конкретан идеал, или чак тачка словеначког политичког програмаг

Мисао уједињене Словеније појавила се први пут у револуционарној години 1848. У првим данима револуције те године, тражаху бечки Словенци, који бејаху на огњишту револуције, на основи природног националног права и „Уједињену Словенију“. На молбу бечких Словенаца, споменуо је љубљански доктор Блајвајс, који је онда постајао некаквим вођем Словенаца, уједињење Словенаца и у једној аудиенцији код надвојводе Ивана, али Блајвајс сам је сумњао о реалности таква плана.

Истодобно се је са друге стране предлагало и уједињење Словенаца са Хрватима и Србима, те су на пр. штајерски Словенци послали свога заступника и на Јелачићев Сабор у Загреб, а корушки Словенци су опет хтели да буду заступани на српској скупштини у Сремским Карловцима. Неће бити тачно ако неки словеначки историчари у захтеву Уједињене Словеније виде онодобни минимални, а у захтеву или жељи уједињења са Хрватима и Србима максимални програм Словенаца: Уједињена Словенија није онда била ни најмање остварљивија него уједињење са Хрватима и Србима (наравно, у кругу монархије). Уједињена Словенија бејаше једна у брзини револуционарних догађаја набачена мисао, више фантазија него идеја са реалном тежњом за остварењем.

Већ онда виђаху консервативнији духови у таквим 34хтевима „природног права“, дакле и у захтеву Уједињене Словеније, гажење исшоријског права појединих аустријских провинција: тако би се Штајерска и Корушка морале поделити, ако бисмо хтели ујединити Словенце. Тај историјски консерватизам сасвим је претезао у почетку новог уставног живота (1861), те се је, према томе, мисао Уједињене Словеније занемаривала.

На једноме састанку у Марибору 1865, словенски политичари су са муком хтели да споје природна права Словенаца