Српски књижевни гласник

Политички Преглед. 67

са гледиштем историјских провинција; до јасноће у плану није дошло, камо ли до каквог политичког чина. Једна између најјаснијих политичких глава оног доба, Лука Светец, стајао је чврсто на становишту природног права Словенаца, и баш зато тражио (1869) уједињење аустро-угарских Југословена, дакле Словенаца, Хрвата и Срба, у једну групу.

Остварени дуализам монархије (1867) унео је нови живот у Чехе и Словенце. Приређивали су се онда велики народни зборови, названи „табори“. Ha тим таборима, где је гласно товорило национално чувство младеначког живота, истицала се и Уједињена Словенија, те се 1869 и 1870 спомињала и у интерпелацијама словеначких народних посланика на земаљским скупштинама. Али ни овај пут програм не остаје чисто словеначки, већ уз мисао Уједињене Словеније иде испоред опет уједињење јужних Словена (на пример на конференцији словеначких, хрватских и српских политичара у Љубљани 1 децембра 1870).

И једно и друго бејаше, међутим, пука теорија, а Уједињена Словенија имала је, колико се је икада уносила у конкретније предлоге, свој извор у потреби одбране од Дустрије, од немачког Огапе-а.

Иза 70-их година прошлог столећа, крај је и једној и другој од тих програмних тачака, Уједињеној Словенији и уједињењу јужних Словена. Дуализам је откинуо Словенце од Хрвата и Срба, те их предао на милост и немилост Немцима. Словенци су морали одселе да мисле као обични војници на свакидање редовно пушкарање са непријатељем, те су изгубили из вида сваки већи ратни план. Погдегде јавио се какав ретор или песник, те је у одушевљењу рекао коју и о Словенији, не само о Словенцима.

Ми, млађе генерације, једва смо икад ишта чули о Уједињеној Словенији, камо ли да бисмо се борили за њу.

Прва већа — наша, не бечка — политичка концепција настала је у почетку овог столећа, а то је било — Југословенсшво, и то је била једина концепција са којом су не-бечки Словенци ушли у светски рат.

Свако ко је реално гледао, морао је да види да је у ЛДусшрији Уједињена Словенија једна утопија. Док се није веровало у пропаст Аустрије, није се могло веровати ни у Словенију. За Словенце је био једини спас разбиће Аустрије, а разбиће Аустрије није било могуће без Југословенства, наравно таква који гледа у Београд, и кроз Београд у свет.

Али, чим је Аустрија пропала, пропао је и отпао и једини политички разлог захтеву Уједињене Словеније; зато ми у Југославији не видимо потребе никакве уједињене Словеније: то је за нас — анахронизам.

Д-Р ФР. ИЛЕШИЋ. Љубљана.

[4]