Српски народ

ерпекитрод Основа наше обнове је рад и штедња

ј - ш ^ . НАУЦИ се врло че- шњоети; значи не водити рачуна добровољна, свесна, општа. То питулације на овамо, што треба верује у исправност тога пута м С/ / СТО А ешава се ° свом нараштају који треба је- је у интересу сваког појединца и схватити као непобитан доказ о- да верује у будуЈжост Србије, лев Л У Циљу што јасни- днога дана да праузме наслед- у интересу свију нас. Смањена добравања политике владе наро- же милиони народног новца, стојег излагања мисли ство из наших рук/. А то је нез- куповна снага и увиђавност поје- дног спаса. Народ верује у своју тине милиона народне уштеде у употребљавају по- драво. Нездраво сп привредног, динца створиђе извесну равноте- владу, верује у своју будућност новчаним заводима за чије обавеређења једне науч- социјалног а још виЈЈе са нацио- жу на тржишту, а истовремено и припрема ту буду&ност пове- зе гарантује држава. не гране при изла- налног становишта. ААи морамо ставиће држави на расположе- равајући своје уштеде државним гању суштине друге, које поје- да се отресемо тог погрешног ње нова финансиска средства за новчаним заводима. Привилегована аграрна банка динцима — лаицима — није од- става који заузима взлики број решавање општих задатака. Та Од априла прошле године до р атне ОП ег> д ™!,, РЈ1 мах довољно разумљива. Тако се наших појединаца, ко и још увек ћ е се средства употребити про- краја ове порасли су улози на замахом поголили Пп И 1„гГГ често у привредним наукама узи- не увиђају да поје^иниима може дуктивно и би*е од опште кори- штедњу код Државне хипотекар- агеаону банк« б ГЈ , ма за пример поређења човечЈИ да иде добро само ако свима и- сти. Благодети таквог рада указа- не банке за вишв од 200 милио- Ла огоомну лГатРпиЈлпЈ« .,,т»т« и! организам и узаЈамна функци,а де до бро, и обратно, д? ни по- *е се врло брзо у оздрављењу Н а динара. Исти случај снажног С во!о! згвалГ'а т«г« 1» У „ппоЈединих органа у њему за ја- јединцу не може д а ид е добро привредв, која болујв од наша пораста од више стотина милио- мен УН иштио г и г,гм-. ■ ■<>„ сниЈе тумачење разних функциЈа ако свимв не иде до бро. Ми мо- нездраве психозе и погрешног на динара имамо и код јавних ни матепигал и » Р „1 Тацп у пОЈединим привредним сектори- рамо приступити драконској ште- става. фондова и на теку^им рачунима ; е банка V повим ЛЛН и МЛ ма, као и за обЈашњење хармо- дњи са Д уб ОКО м вером у будућ- Да будемо потпуно јасни. Ште- У пасиви, тако да укупни пораст капитулаите ничне повезаности целине. ност нашега народа, буду^ност дња треба Да " буде општа, сви ових средстава износи - - Циркулација новца у привред- — ко ј а се ОТ вара пред нама у о- да штеде и све да штеде. Али 1.2 милијарде динара. ном животу упоређуЈе се са кр- квиру европске заједнице наро- поред тога треба да буд е и заИзбор ОМ тога Ч п°о В ре1ења 'јеТреТне једничка, односно да сви користе Поштанска штеди оаицв ку помагали сви заводи КОЈИ руке. Јер, оно што за одржавање - И « наша штедња не сме да ефекат^те штедње. Сваку уштечовечјег организма и за животни ток јединке значи правилан и °УД е »~трам в , впш« ч.™. «»- «- «- - 1»Р Ј е "- бродила ратне операције. Она' је сног "ремена Оило учињено врнепоремећен крвоток, то за пра- ра ' у да штедв. ве р Уштеле^ тпебд п В °' ГЛаВНИ циљ- претрпела приличну материјалну ло мн ° г °- И ту ј 'е прегалаштво вилно функционисање привред- ште " и ' Не зато " а . 6и се 7 У 3аДРУГе штет У на СВ0 Ј°1 а још ве- појединаца и свесрдно залагање _ нешто за сутра, већ зато да би и Л и оанке, како би оне преко ј ,„ ',*■ , ' СВИ у ииновникл илшпп и-» ног живота значи регулисан нов- г л г пу губитком пословног материја- чиновника нашло излаза из г ' имали нешто за данас и да ои великих новчаних завода и еми- ... г '. чанични оптицаЈ. ^ воши ре - м °гли да изградимо будућност. сионе установе стајале на распогулисање новчаничног оптицаја Сваки мора да се задовољи нај лТнГГлпждпТ^Лл ' Ње ' » целокупног особља помогло да О проблему земљорадничког крезависе ол вида поивоедног си- потребниЈим и да се одрекне краЈњоЈ линији , држави. Да Је ве- „„.„„Г, дита писано је кол нас много. зависе од вида привредног си нд што раније био лич део народа правилно С хззстема, који постоји у д р > - НЕВИКао Јер огромни су задаци тио оно о чему смо напред гонутку у ј дн i | ' РУ ко ј е држава има да испуни да- ворили, доказује пословање напостоје ег р р д наС) а она то н е може без све- ша три наЈ 'већа новчана завода:

да после је морала усиљеним више од радом да приступи реконструкцији целокупног материјала о послован?у. У том настојању су банштедмоница и та наша штедња не сме да те штедње. сваку уште- П оштанска штедионица није са 1°Ј ^огли пружити макакву побуде Једнострана; она мора да ДУ треба вратити за,едници да такЕИМ ^ ним ОКОЛНО стим а пре- моћ " На та 1 " а1 <ин је после извебуде свестрана, општа. Сви мо- би , е ова и користила, ,ер Је и- 6оодила Р оатне оп Н „л„и! е . Онл "ог времена било учињено вр-

материјалну ла и архиве. Међутим, и ту је тешки * ситуација које су у првом свесрдно залагање појединаца и моменту изгледале несавладиве« помогло I. се преброди по која тешкоћа. Д ита писано је код нас много. Код Поштанске штедионице и ге- Приступало се и решавању тог ографско-политички моменат ни- проблема, али све то није довеје био тако повољан за завод као ло А° жељених резултата. У цидолазе ови или они принципи до а пе Г "ГЈГ"™ ""Г"<" """/Г што ! е то 6ио К °Д ДР«- Љ У што "°ренитијег решавања тог већег изражаја. Међутим, без об- с РД не помоћи сиког. од нае. Државне и Ппи .ипГ хи п. банке. Али, и поред тога По- проблема основана је 1929 годизира на привредни систем један Сва средства кој у ГО зане аголпнр бпнкр Г уплтио шта " ск а штедионица је убрзо по не Привилегована аграрна банка од главних регулатора новчанич- требна за решавање великих з - ЕСО пли ниги гпи И тл п ка питулацији почела са послова- са зздатком да помогн е земљоног оптицаја поред монетарне по- Д атака У °квиру обнове морамо вЛи дво, .али нису сви И заго њем \ ЈЈ^ достиглд две уре _ раднику . 0 на је за 11 година литике емисионе установе, одно- ми ' њени грађани, и ник ° обновр коп/ гппппппи вп / ^ине обима свог пословања од свог пословања, испуњавала пресно V оквиру ове, јесте штедња. него ми, да намакнемо. А ми то дана обнове, ко ЈУ спроводи вла- дано задатак због којега је била Штвдити значи Ју садашњо- ^ожемо само радом и штедњом. да народног спаса, завидан, али. р р штедити јночп / и !епно и доуго тоеба да буде није тако замашан ко што би сти мислити на буду ност, °Р^ ман ифестација наше вере у будућ- "огао да буде д су сви радили " Н Ч- -. ппиао иаи.АГ и штвдили КО ШТО Трвба. Ево шта су постигли они чија је вера у будућност нашега на-

собна да ^прихТати Гепр^иђене ивст ,т реба да буде двказ нашег

пре рата. У последњих годину дана утро- основана. За то време ставила је стручили су се улози на штедњу пољопривреди милиј'ардске сума код Поштанске штедионице. Да- н ^ расположење и помогла сељакле за 12 месеци, кој'и су проте- К У Д а св привредно подигне. Мнокли у ратном времену, у коме га хиљада, па и стотина хиљада род"а"'н^епоколебива^и к^Ту по- вла ? а гене Р ала Не / ића У лаже све ^нГино^^ТпГсти^иТтеГвен 7 _ својв снаге да обнови земљу, и °А неминовне пропасти интервенлГТ^еТаГим Р п1м НИ »оп 0 Г У ко"има се Србија налази у спе- Цијом Аграрне банке. Гдегод је П- Лцијалном положају, уштедили су требало, и гдегод се то могло А обнову земље. улагачи Поштанске штедионице довести у склад са законским Лвжавна (ипотекаана банка нешто више од 100 милиона ди- прописима, банка је помагала, јер Р хипотекарта санка н&ра нових улога( ко ј има С е у Је правилно била схватила замах Захваљују^и срекној околности свако доба може неограничено и значај своје функцијв у приратне операције нису банци нч- располагати. Ти нови улози пре- вреди. - , — неле никакву материјалну штету. вазилазе з а десетину милиона и- Отплате земљорадничких дупокољења на покољење. руке. При томе се не сме губити Све банчине зграде остале су не- сплаћене старе улоге, што дру- износ в у години 1942 око Међутим, нема штедње без ра- из вида чињеница д а постоји ве- оштећене а целокупни банчин гим речима значи да су улагачи 100 милиона динара. Исто толида, и то преданог рада. Рад Ј 'е о- леко померање куповнв снаге из- пословни материјал и архива су извршили, бар делимично, пре- ко износи наплата по каматно) снова сваке људске организаци- међу појединих социјалних слоје- У најве^ем реду евакуисани и на бацивање старих улога са којима служби за одобрене хипотекарне је, а штедња стоји по свом зна- ва становништва. Док су неки огнову преданог и савесног рада се може располагати само у о- зајмове. Дакле и код овог завочају одмах до њега. Без рада и слоЈ 'еви народа осиромашили, чиновништва по капитулаци1и зе- граниченоЈ' мери, на рачун нових да прилив средстава иде у стоштедње нема здравог организма други су се несразмерно обога- мље убрзо сређени, тако да је улога који у погледу диспониби- тине милиона, Јер народ отплау оквиру привредног склопа. Са- тили. А обогатили су се сло)'еви по )'едини филијал отворио сво)'е литета н е подлежу никаквим о- "УЈе дугове. мо предани рад који показује у- К °Д којих свест о штедњи ни)'е шалтере кра)'ем априла а Цечтра- грани^ењима. О томе наЈ 'речити- Из свега што^ смо досада излоспех у реализованом делу ства- развијена или ниЈ - е развиЈ - е на у ла у Београду 2 маја 1941 годи- је говори константни месечни о- жили види се јасно да народ ира вољу за штедњом, која исто- довољној мери. На тај начин се не. Длив старих улога, који се дижу д е руку под руку с а својим Претпочива и на вери у бу- појављује на рационираном тржи- Ппг.1 пктип! гпоћи Блнкв пои- само зато да би се искористила седником, са својом владом и на

пооемеМе, 'који настају' у сваком националног и социјзлног препо дужем периоду. Штедити значи Р°Д а У °кви РУ новог поретка Е— радити за будућа покољења, вропе. која својим доласком на свет На тржишту потрошних добара преузимају и велики део обаве- нем а довољно понуде зз нагомиза својих претходника. Она пре- лану куповну мо^, која се наладају те обавезе и уштеде даље, з И код појединаца а коЈ - а у већиумањене или увеване њиховим ни случаЈ'ева долази од лаке зауштедама и обавезама, којв су раде у вези са спекулативном сами примили или створили. И трговином. Та лака зарада поветако то иде од оца на сина, од ћава жељу за животом широке

времено дућност.

Ово1 ратној срећи Банкв пришту потрошних добара увећана г РуЖ ила се још једна — могло зак °ном дозвољена граница по- тој чињеници не може _да измвкуповна снага појединаца, који би се рећи географско -политич- Дизања улога, и прилив нових. ни ништа ни она шака |ада, којз ослобођени свих моралних скру- кз По утврђивању нових граница Све то потврђује дубоку веру У п° с "едњем трзаЈу свОЈв агониЈ пула и социјалних и националних наше обг.асти показало се да су народа у будућност Србије, а још покУ шаВа да «н^тпашњег осеваЈа не воде рачуна о сада- некадашња филиЈ - алска подручја више служи као доказ одобрава- Р , и 1 е на у у у у IАко је штедња у редовним шњим потрвбама и могућности- бига тако сре^но одређена да је Њ а политике владе народног спа- с ређивања и на путу нове свроприликама потребна и корисна, ма, већ само о личним прохтеви- сва ки филијал свој'ом активом и са. Овде не говоре речи, већ де- пв ' . онда је у нередовним приликама, ма. То доводи до фантастичног пасивом припао овом или очом ла . Народ као целина на делу КраЈње Јв време да се и ос акао што је данас случај, импера- скока цена животних намирница, подручју. На тај начин је опет манифестује оно што појединци ли угледаЈу на рад и веру тивна потреба сваког појединца које су јвдини спекулативни об- сре ћно било избегнуто замашно изражавају Претседнику при сво- в е™ н е којз је постигла те завии народа као целине. Ми стоји- јекат данашњице, јер св њихов поље могу ћ не штете. м е доласку у Београд. Када се- Д н ® резултате на путу оонова мо данас пред великим задаци- промет не може ставити под е- .. , , љаци из свих коајева Србије тра- маЈке 1.р0ије те да здружени у ма обнове, која може да се о- фикасну контролу, када на ,'ед- Ук У пна , с У ма банчиног биланса ^ Ц од ИЗ Пр " И ^ д К н Р ^Гда истраје на за 1едничком прегалаштву учине ствари само нашим прегалаштвом, ној страни стоји држава која же- вб^илијаоди*динаоа за иелок™' своме п уту к °јим је повео Срби- све Д а °бнова СрбиЈе успе што преданим радом и свесном штед- ли да испуни своје обавезе пре- ' 1 а РД, и Динара за целокуп- на род уз њега, он- п Р в и што 6ољв н.ом у оквиру народне заједни- ма заједници и да реши задат- ну те р и ториЈу бивше .угославиЈе, нису ле пе речи већ дубоко Основа наше обнове |е рад и це. Сваки појединац има у овим ке које ,'ој ова наме*е, док на а по . преузимању пословањз на као отац Србије штедња! Радите и штедите, за судбоносним часовима за наш другој стоји збир асоцијалних по- о ^у област 6 983 во Д и земљу правим путем и је- с ® бв < 33 сво 'У дец У' 3 - Р азво .' И народ да води борбу са стотину јединаца са неразвијеном свеш- " . ,е на ДИНИ м којим она треба да иде. ситних тешкоћа, коЈе сусреће на ^у о заједници и целини. На тај лиЈарди динара. аЈ однос у њему ле жи на срцу само ка вам при ,- окви РУ билансиске сум е почива * ел *У Ср ^ У т п ред очима

Свестрана штедња преко потребна

1 а

своме путу у свакидашњем жи- начин штетуЈе поЈединац и држа воту. Али, све то пада пред зна- ва. Појединац што троши све чајем одговорности коју наше по- више и сиромаши, а држава што кољење има у односу на одржа- мора своју пажњу и свој ' рад повање народа у биолошком и на- светити непродуктивном сектору ~Ј~" '. ".' " '-""7 — ■ -« - ' ционалном смислу. дистрибуције, док на другој стра- ^ившо, Југослави,и. Целокупно Штедити што више најбоља је ни чека стотину насушних про- банчи но пословање било |е уманифестација вере у будућно- блема да буду решени. Високе прављено^ на српско подручЈв, и

буду^ност наше мајке Србије! Нетоме стално лебди ■л е почива ' пиел очима једна света мисао, н а чињеници што је Банка, која спас на Р°А а ^ °" М Гто поклања" мисао која требз стално да вам основана 1862 око 60 година радила као српски завод, а једва 20 година у

год. у Србији, Р°Д осећа ' те М У зато поклања своју веру и своју подршку на

Ј е

Ј7 " Ј / • — п| / том путу. А као доказ да народ на Аа све«

на умуI Србија изнад свега и

Др. и. л.

сти нашега народа. Не може се цене — лака зарада, више цене

захваљујуЉи тој чињеници Банка

подизати нови нараштај у новом — још лакша зарада, стварају | 6 у сп ела у оквиру обнове да додуху а истовремено занемарива- зачарани круг из којега се тешко стигне к Р а Јем 1942 године биланти штедњу, и на тај начин мани- излази без огромне штете за по- СИСК У С У М У °Д 31 го Д-' °Д И °фестовати потпуно предавање са- јединца и целу нраодну привре- сно капацитет који је имала у дашњости, од које се жели угра- ду. границама бивше ЈугославиЈе. бити што више. Нагомилани новац код појединаца не значи ни- - е а „„. и . шта друго до неповерење у бу- Повернте уштеде банкама ду&ност нашега народа и жеље Зато )'е први корак ка излазу да искористи сваку шансу у сада- из тог врзиног кола — штедња,

ЈЈИ какав пак родољуб не може желети, да се ми, место бриге о правоме отачанственом напретку, бавимо вечито нашим унутрашњим размирицама. Да пружамо, дакле, један другоме руку мира, да останемо у границама реда и послушности, да се властима нашим покоравамо, а власти да се закона држе — то је, што светли кнез наш од нас очекује и захтева. ЈОВАН РИСТИЂ

Износећи те опште чињенице ми морамо одмах напоменути да би нас одвело исувише далеко ако би расмотрили целокупно банчино пословање у времену од капитулације на овамо. Ми 'Кемо се зато у оквиру овога излагања ограничити само на посматрање кретања улога на штедњу као манифестације и доказа поверења у будућности нашега народа и израза одобравања владин« политике, јер за обавезе завода које овде посматрамо гарантује држава. Улози на штедњу код тих за»ода су у сталном порасту од ка

ОНИМА који као голубићи густим јатима данас наваљују под школске кровове да им тамо вредни наставници разбуде, оснаже и упуте богодане моћи; онима којима данас требају учитељи да би сутра могли радити без учитеља; онима који ступају за нама као наша сенка, и који ће данас или сутра заузети наша места, прихватити наше дужности — дужни смо ми много, веома много.» Дужни смо, спремајући их за самосталност у радовима њиховим, показати и милити им све путове који воде к добродетељи, бележећи свуда и литице које се суљају у порок, у пропаст. Међу врлинама које смо као Срби нарочито дужни неговати у срцу деце своје, сјајно место заузима љубав према отаџбини, љубав према народу коме су она изданак и продужење, и коме ће бити слава или руга. Истина, љубав према отаџбини узимала се увек као накит тек најплеменитијих дуна; али тим не мање треба и цели народи, васпиташем својега подмлатка, да теже к томе идејалу. Срце је омладине најорнија њива за семење свију врлина како личних тако и грађанских. Милан Ђ. МилићеаиЋ ** " * "4. % "V ■»> х ■,,