Српски народ

.&ожик-1то У ЦО Р С'Т ђ"У-

душе, о томв и других мишљења. Неки од докторских титула и примила заступнике АДА је Александар Велики астронома су, на пример, заступали миш- техничких наука као праве чланове у своје кренуо у Азију и Африку љење да је Астрономија старија од свих Академије Наука. да копљем и мачем створи осталих наук«, јер је посматрање неба и Наредна прстенаста површина мојв маогромно царство, пошао је његових појава старо као људски род. То П е, она која обавија све досадање, претњегов учитељ Аристотелес није нетачно, али посматрање неба није, ставља област дескриптивних анорганских У Атину да пером у руци само по себи, још наука. Оно постаје нау- наука; најважније од њих су: Метеоролоудари темеље и пропише устав другом је- ком тек онда када се његови резултати Г ија, Геофизика, Геологија, Минералогија и дном великом царству, царству наука. О- могу прибележити, систематски прикупити физичка Географија. Неке од тих наука, бојица остварише своје вепике замисли за и предати потомству, а то је немогуће без заступљене млађим, математским образонепуних тринаест година и умреше убрзо математеких појмова, знакова и других ма- ваним генерацијама, на најбољем су путу затим један за другим. Но док се царство тематских сретстава. Математичка знања да се уздигну до степена егзактних приАлекасндра Великог после његове смрти морају, дакле, претходити астрономским, родних наука. И ја сам, мојом »Матемараспало, царство наука се одржало, пре- због чега је Математика старија од Астро- тичком Климатологијом«, мојом »Теоријом бродило све муке и невоље средњега ве- номије. Она је била, као што то показује померања полова« и мојом »Астрономском ка да би после тога освојило Земљин шар историја наука, колевка других наука па је Теоријом варијацкје климата« порадио у и раширило своје духовне границв у не- зато, заједно са њеном сестром близнаки- ТО м правцу, а у области Матеорологијв, доглед васионе. Оно је данас толико огро- њом, Геометријом, стављам у средњи круг Геофизике и Геологије. мно да га смртни човек нв би могао про- моје мапе царства наука. Све до сада побројане науке заузелв крстарити од једног краја до другог, са- Из Математике су се развиле остале су у мо ј ОЈ - мапи велику област анорганских гледати све његове пределе, успети се на егзактне науке, најпре Астрономија, затим наука ко ј ИМ а је предмет испитивања мртва све његове узвишице и врхове. Рационална Механика, па Физика, па Хе- при рода. Оне су тим предметом јасно оТо је царство састављено, као некада- мија. Њих етављам у прву од прстенастих зна чене и оштро ограничене: с оне странв ње Свето ^имско Царство Немачког Наро- површина које обавијају ередњу кружну граН ице њихове области распростире се ода, из безброја мањих држава и држави- површину, заузету Математиком. Те две бласт оних природних наука које се баве ца, краљевина, кнежевина, војводина и области, кружна и прстенаста, сачињавају, живом пр и Р одом, област биолошких наука. фофобија. Тешко би било набројати их да ее в Р атим на моја упо Р еђења са Све- 0 на је у мојој мапи претстављена на Р едсве Р едом, још теже разграничити их. Ако тим Римским Царством Немачког Народа, ном П рстенастом површином. У ту област леП ше дГизрази^своГу^љубад према ^ма^ се не улази у појединости, могу се покра- неку врсту царинске заједнице, какве су улазе . ф ИЗ и ОЛ огија, Зоологија, Ботаника, ци Је лени, краљ Милутин није могао леп Јине царства наука, т.ј. науке, поделити у постојале у том царству. Једна јасно на- у поредна Днатомија и Палеонтологија. ше да ода признање државотворности

КОЛУТ КРАЉА ВУКАШИНА У МУЗЕЈУ КНЕЗА ПАВЛА & е к а АД посмртннм остацима своје мајке, син је горко заридао: „0 добра хранитељко моја! 0 крепка и необорима тврђаво отачаству своме!" Син Милутин није могао

п Р иродне и духовне. Та раздеоба долази значена и строго чувана царинска граница до изражаја у уређењу филозофских фа- обележава ту област: само Је оном дозвокултета већине универзитета, који се делв љено да прекорачи ту границу и да се у у два одељка: у математичко-природњач- тој области стално настани који зна Матеки и филозофско-филолошко-иеторијски о- матику, Јер је она службени Језик те обладељак, Природне науке могу се поделити сти. Без темељног знања Математике не у анорганске и органске, т.ј. у оне које се могу се разумети науке заступљене у њој. баве мртвом и оне које се баве живом Ко не влада језиком Математике, тај може природом; код духовних ,наука, таква по- по тој областм путовати само као отмен дела у двоје није могу1\а. странац. Француски филозоф Огист Конт преду- Овој царинскоЈ заЈедници присајединизео је да науке разврста по њиховом зна- ла се од неколико деценија на овамо јед-

краљице Јелене. Прекорачивши границу мртве природв век је ндш велики век _ па крочивши у област живе, очекивали би- у хш веку учврш ћена је држава (просмо пред собом нов један свет, јер та глас краљевства), у ХШ веку учвршћена граница дели живот од смрти. Тако и је- је вера (самосталност цркве), у XIII веку сте, али је значајна чињеница да су био- Учвршћена је уметност српска (књижевност, сликарство, неимарство). Јелена Је лошке науке тек тада постале правим нау- ^ и влада1рка> Јелена Је била и калу . кама кад су почеле да се служе сретстви- ђерица, Јелена је била и уметница. ма испитивања анорганских наука; он е су * * * се развиле посретством микроскопа, фи- Владарка уз владаоца, од 1278, по паду зикалних апарата, Физике и Хемије. То ^роша I, самостална владарка с управним пппп^ч|р.м V :-!гти: .1 рлр.нл сво1 поесто ни'

исто важи и за примењене биолошкв нау-

подручјем у Зети; Јелена свој престо ни' је двојила од радионице, од учионице.

чају и ступњу у неку врсту научне хије- на сродна научна област, област примење- кв ко ' е сам * МО) °' мапи сместио У на " од државних послова народне послове, и , редну прстенасту површину, а у коЈе ула- примив на своЈе женско раме мушко брерархиЈе. НаЈвиши етепен у њој доделио Јв них егзактних наука, широка област технич- м " 7 к I V 1< т к па „ а ' а ' 7 к . . зе: Медицина, Ветерина и Пољопривредна -ме, мушки је говорила. „Сваки кои пада математичким наукама у које рачуна Ма- ких наука, претстављена у мојој мапи на- . , б с и 'У очајањ,^ бива роб сотони". тематику, Геометрију и Рационалну Меха- редном прстенастом површином. Многи од Биол Р ги ј а - Између те прстенасте о ласти и Кзлућерица, иако „на висинама све* нику. Те су науке ослонац и темељ оних научника су се дуго предомишљали да ли оних ко )' в !е она об У хввтила постоји сличан душн0 утв рђ у ј у ћи свој ум", иако, „обунаука које је Конт разврстао у другу гру- се техничким наукама може признати Јед- однос као изме ^ примењених и рацио- К ав се у хаљину изаткану са висина, коју лу његовог распореда, у групу наука о на таква област у царству наука, позива- налних П Р И Р°Д НИХ наука

ћу тихост и незлобивост срца твога наввати" (Данило) — Јелена свој олтар

није удвојила од животног смисла, од

мртвим телима: Астрономије, Физикв и јуки ев на то да је техника само практич- Крајња, спољна, прстенаста поввшина ^ Хемије. иа примена осталих наука. мојв мапв претставља широку област ду- р еал ног такта: Ја бих, на овом месту Контове ехеме, Тек када су у крилу Технике однегова- ховних наука, дакле филозофских, истори- „Нека не буде да се ви иасито јелои учинио једну малу измену, па Рационалну не и подигнуте до високог узраста многе ских, правних и филолошких наука. Нека храните или опијате, а ништи и мало»1 , ^ ит „. етиоа моћни да гладуЈу, да место смрти од љу Механику и с њом уско повезану Небеску специЈалне науке: Статика, Наука о Ела- °Д тих духовних наука веома су старе. ^ ГЈ1а д И окончају" Механику разврстао у другу групу наука. стицитету, Хидродинамика, Аеродинамика, Оне су вековима животарилв по тамним у метница> дишући одлично, водећи свој На тај начин, обухватила би та група све Термодинамика и Наука о Електрицитету, и ћелијама, одвојене од при Р одних наука. д Не вник, градећи Градац с најбољим мајонв п Р и Р одне науке које свој високи сте- тек када је Техника помоћу тих од ње од- Тек кад су при Р одне науке дошле до са- сторима, пишући и преписујући књиге на пен захваљују примени Математике, чијом негованих наука преобрлзила лице наше знања да је и човек само један изданак свом дому, дописујући се с умним љу,, вг . п . м Дима свога доба, Јелена ни олтар, ни оштром логиком и егзактним Језиком се Земљв и цео наш начин живота, примље- великог стабла живота и да за њега, па и престо ни ј е одва ј ала од духовног Н апооне служе, па се зато називају и егзактним на је у коло наука у којем су дотле неко- његов разум, важе вечни закони природе, ^ од душевног на пора, од превазилажеприродним наукама. И Кант је, доживљу- лико слабачких наука цупкале вековима морале су и те духовне науке да отворе ња се д е; Јући развитак тих наука, рекао да у свакој на једној нози. Немачка је у неговању и прозорчиће својих ћелија и да пусте кроз „Све мисли младосног разума згазив засебној природној науци наилазимо само признавању техничких наука предњачила њих свежи ваздух природв. на онолико праве науке у колико је у њи- свим осталим државама, дала, прва, сво- д р Ј\/[ илутин МиЛРН"ОПИћ ма Математика , заступљена. Из тога сле- Јим техничким школама право додељивања ( П рвдавање одржано на Београдском радиу). дује још и ово. Не могу се све науке о

анорганској природи називати егзактним наукама, неке од њих су још у стадиуму дескриптивнИх наука. У трећу групу свог разврставања ставља Конт науке органског света; дели их у Физиологију и Социјалну Физику или Социологију, тако да та група захвата и у област духовних наука од којих преостале он не узима у обзир. Због тога је Контова схема непотпуна па јв ваља поправити и попунити. Ја сам, имајући ово у виду, предузео да расподелим појединачне науке поново и да на темељу тога распореда нацртам географску мапу царства наука у њеним главним потезима. Та мапа изгледа овако. Замислите, на хартији нацртано, седам концентричних кругова, најужи од њих ограничава једну кружну површину, а око ове се обавијају шест прстенастих површинв. Тим површинама могуће је претставити седам главних области наука и у те области распоредити све појединачне науке тако да буду поређане генетски, по својој старости, узрасту и еродности. Од свих позитивних наука, Математика Је најстарија и најразвијенија. Било је, до-

ИЗ МИРОСЛАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА

богоугодном мудрошћу, отвори своја богохвална уста." * * * Данило, на свега двадесетак страница, дао је тако сјајан портрет краљице Јелене да се просто не разабира, да ли је архиепископ надмашио краљицу или је владарка превазишла слугу божиЈ*ег, али је. сигурно да варке нема бар у овоме: Ако Ј 'е истина, као што у XX веку кажу, да стваралачки геније жене не иде ————— : —————— од познатог ка Н епознатом, већ мудрош„ ћу исконскога нагбна познато замењује Безбожно ]е смеЈати се Једном средњевековном ин- само познатим> разли кујући се на тај нателекту ко)и сваку вахсниЈу по}аву тумачи чудом и нат - чин од стварала чког генија мушкарца, природнмм. Помислимо да ће можда хиљадито поко• о Н д а је истина и то да је у Х1'.1 веку пољење после нас са потсмехом читати о нашој материјн стојала једна краљица Јелена, чиЈ 'а дри сили. . жавотворна, религиска уметничка инициЖЖЖ јатива, по крепости, по целисходности, Жиеог није што и трговина где се уложи све с из- ничему не уступа снази мушке иницијагледом на десетоструку добит; у животу , по једном коб- тиве; онда је истина и то да Је у ХШ ном правилу, кад се све уложи, све се изгуби. Јаки то век У краљица Јелена, превазилазећи жии чине, и ту им лежи величина. Слаби, пое но што фу вотна ™ ања пуним космичким напо' а , у гј ' а нсм, неоспорно, иако жена, тежила иепоу игру, резервишу Један део самих себе. Потка средњсга зна ,; оМ1 го . воре ћи: животаЈе полужртва. „ Помисли , душо, шта ће те с-рести поЖжЖ сле изласка твог од тела". (Данило: Жи• Ако има свемоћи место ] ој Је р области духа, а не вот кра љице Јелене). материје; у природи нема чуда, али га у имагинацији ХГ1 век је наш велики век. Остваривима. И сама свемоћ Бога пада пред светом, његовом тво~ ши љубав према дому, љубав према по* роду, љубав према роду, наше жене тринаестог века, истина нису биле апстракт-

ревином. Творац је роб свога дела. МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ

не. премудре Минерве и Сибиле, али су „у весељу срца красовале" (Данило) и бар срцем тежиле даље од првих сазгежђа. И ту Почиње прекаљени српски матријархат. В. Стојанови&