Српски народ

ерпекЈкШлрол

' СРПСКОМ народу постоји пуно занимљивих анегдота о Насрадин-ходи. За њега знају и деца. Наср-ед-Дин је право име те личности толико популарне код широких народних маса на целом Истоку. »Насрадин« и »Насредин« је једно исто лице. Он је доиста

М|

Ж. И Рч Н А ПРИЧ

Хумор, досетл.ивост, духо- схватања лежи нека велика исти- та, постојање општег плана фишала, нису мудрацу циљ. Н а. Жалео сам да је сазнам. Сви налности, изгледају нам све очибио хоџа, али је био и велики фи- Насрадин је доиста био духовит Љ</ДИ нису мудри; многи су са- гледнији... лозоф и математичар. О њему човек, али је био и још нешто мо паметни и аух0 вити, и остају Вечера се ве* приближавала ми је често говорио, за време више. Био је мудар човек. То се такви Ц0ЛОг живота И ' Насрадин к Р а )У- У том тренутку послужимога боравка у Паризу, мој ста- не може рећи за Волтера који се кдо ц многи други ро дио ра- тељ Л °"есв Дињу коју домаћица ри и добри пријатељ, Суад-беј, је био само духовит, можда нај- зуман и биста па ј е ' тех воемв . поче се*и. Показују^и ножем на тадашњи турски амбасадор у духовитији човек у Европи осам- ном погтао мудар док су други природне бразде урезане на коФранцуској. наестог века. Насрадин је живео до смоти остали ондкви кдкви ри диње , она у шали рече да су Насрадин, као и Сократ, ни- у средњем веку, и ,а ћу вам ис- се родили . Како се> дакл01 лола . ОНа најбољи доказ да се у пријв оставио ништа написано. Сва причати једну причу која *е вам зи до праве мудрости Ј роди све ствара по неком плану његова морална филозофија би- потврдити да је он био мудар не — Имате право, одговорм мо| и да свака ситница има неки смила је у Усменим поукама ко- само за своје време, него за сва при ј атељ , Ин елигентни људи ни- сао. је су се сачувале у народном времена. Муррост је увек иста, су сви и мудри људи . Насрадин, — Ето, видитв те су бразде запредању. За сузби|ање ситних зат о је и вечна. Она није везана пое него што )е постао муда р то да би се диња могла резати људских мана он је сматрао да ни за вре ме ни за простор, не- био |в само духовит. Он Је мно- на подједнакв кришке и лакше Је духовитост довољно оруђе, а- го само за дух._ _ го читао и размишљао о најве- поделити у породици. ли да Је мудрост неопходна за « ад ј е дома ^ ин заВ ршио своју Кој загонетци земаљској, о сми- Домаћин се насмеја и додаде спасавање људске душе од мета- причу _ ко ју *>у ја на крају пре- слу живота, а још више је и сам да га те речи његове жене потфизичких заблуда као најопасни- причати како будем умео — уз- преживљавао и самим живљењем сећају на писца )'едног старог јих умних порока. Насрадин је о- викнуо сам с усхи^ењем да се про/тубљивао ту вечну таЈ 'ну. Жи- француског романа и његова растајао равнодушан и правио до- р <1 тко може чути штогод заним- вот је као лампа са два фитиља змишљања о дињи. сетке кадгод су се људи свађали љиви ј е и поучни ј е . од ко ј их ве ћ ином само један го- »:« и отимали око његовог »Јоргана«, — драги мо ј П ријатељу, Р и > Д°год се и други случајном У времв чувеног калиФе Харун-

али не и кад су окретали леђа

продужи домаћин, велика је ра- варницом не запали — ако се у- ал-Рашида, Багдад је био један

га икад видети, осим јединородног сина који је показао да је дух живот, и да се за човека прави живот састоји сав у томрда тражм и да спасава у својој души оно што пропада«. После тих Христових речи у којима ј 'е филозофска срж јеванђељске науке, сваки &е разумети зашто изабрао баш Насрадин-хоџу за главног јунака ове божи&не прича. >:<

Богу и пљували на оно што ј злика изме ђ у наше источњачке °пште и запали. Седиште души од главних културних центара ајош Једино вредно у њима н мудрости и евпопске западњачке није само у мозгу, него и у со- рапског и муслиманског света усвоју душу. _ генијалности. Ова последња не ЧР- Насрадин је наследио ту ве- опште. Тадашња исламска цивили»Бога нико ниЈв видео, нити *е води увек до6ру Поменуо сам ПИК У и с™ну од Платона... зација претстављала је мешавину Волтера, могу поменути и Русоа, Мо) пријатељ Ј *е опширно сли- двеју цивилизација, источњачке као и све француске и енглеске као умну средину у којој се ро- (индиске) и јелинске. Многа клафилозофе из осамнаестог века, Дио и развијао Насрадин. Ја +\у сична дела из књижевности, наукао и француску револуцију, а за са Д истаћи само онај заним- ке и филозофије, била су преведа не говорим о модерним стру- љиви и поучни закључак. дена са санскритског и грчког на јама коЈ - е су толиких година пла- — Платон ,"е био духовни отац арапски језик. Посла пожара авиле политику, филозофију, нау- Насрадинов, Кад светла варнииа лександриске библиотеке, многи ме и зашто сам ку ' Р оман и књижевност уопште. љубави или топла искрица добра стари рукописи били би за човет.ш за Материјализам, комунизам, сло- запали и етички фитиљ у букти- чанство потпуно изгубљени, да бодна љубав, анархија у појмови- њи нашег живота, онда се појав- није било тих ранијих превода. ма и осећајима, непоштовање љује онај најсветлији духовни Араби су сјајно испунили своју итрадиција и хијерархиЈ - е у друш- пламен који филозофи називају сториску мисију кад су сачували тву, безбожништво, — ето, то су идеалнзмом и кој'и је битни у- и потомству предали јелинску циНв иеколико недеља прв мога већ сазрели плодови коЈ 'е ми сад слов мудрости. Тако је било и са вилизацију тако рећи неокрњену, растанка са Паризом, има већ беремо... Све се на Западу осни- Насрадином после његовог пр- а у понеким областима и прошишест година од тога времена, мој вало на суво," рационалности. У- вог сусрета са платонизмом. Не- рену, као на пример у матемапријатељ Суад позове ме код се- век се мислило да се само разу- ма праве филозофиЈ - е ни праве тици. бе на вечеру у најужем породич- мом долази до истине, и да о- науке без идеализма. Дубока ве- Научници и мислиоци Ислама иом кругу. За столом се говори- сим разума ништа друго није чо- ра у превласт духа над матери- имали су на свом расположењу ло, с брда с дола, слободно и веку потребно да до ње дође. јом, душе над телом, ту |е поче- драгоцен и богат матери)'ал за без усиљености о свачему. Раз- Међутим, код нас на Истоку, наЈ - - так мудрости... Ја још нисам срео своје умно и морално усавршаваговор је постао још живљи по- већа духовна моћ човекова је у научника коме би филозофски ње. Насрадин је на)'ради|'е читао сле неколико мојих причица о мудрости, а не у духовитости, материјализам корисно послужио Платона и Епиктета. Он је прераНасрадину, којих сам се још се- умној блиставости и логичној у- као полазна тачка за изналажење дио Платоново учење о идејама, &ао. Све је занимало оригинал- бедљивости. Мудрост ј 'е све то, истине; сваки инстинктивно осеђа сводеки га, нарочито у јавним но и јасно народно излагање На- али и нешто више од тога. Она да се на томе путу и са таквом дискусијама, иа ову сажету сасрадинове оштроумности у анег- не почива само на уму или ра- методом не би далеко отишло. држину: дотама и досеткама. Исти стил, зуму. У њен састав улазе два по- Материја је, у ствари, онаква ка- Суштина ствари |е у модеиста обрада и скоро исти пред- дј - еднако потребна и значаЈ 'на чи- ква изгледа нашим чулима да је. лима по коЈима су ствари постамети, као и у народним посло- ниоца: умни и морални, логички Она вероватно и није ништа ви- ле> то ј ест у № иховим идејама. »ицама. Свима се допала довит- и етички. Другим речима, до пед - ше од тога. Живот је, међутим Као моделИ1 идеје су нематериљивост Насрадин-хоџв у оној а- ве и потпуне мудрости не дола- потпуна загонетка. Он не поста- : алНв и вечН е, док су претставе негдоти о његовом заједљивом зи се само умом него и срцем; је, он се преноси. Ми са дизимо из чулнога СВ ета само њихове маодговору неком наметљивцу ко- човеков живот треба да је обас- природи и оним безбројним ком- тери : алне копије. Све идеје зај 'е}и ј *е, позивајући се на пријатељ- јан светлош&у из оба извора. Би- бинациЈ - ама којима она решава дно чине ј едну целину, у кој'ој ' је ство, тражио од њега новца на ти мудар значи нешто више него тај проблем преношења живота. И деја добра највиша. Наше сазајам са што дужим роком: бити паметан, а много више не- У исто време ми дубоко осећамо знање : е само сећање на те пра— Пара немам, али, пошто смо го бити духовит. Човек се не ра- да се то изводи по неком утвр- исконске обрасце које је творац пријатељи, дајем ти рок колики ђа мудар, он то поста)'е. Живот ђеном плану, према неком уна- имао р очима стварајуКи свет, год хоћеш. мудраца је потпун живот, јер му пред одређеном циљу. Жива а . 0 . наШд душа видела П ре После кратког размишљања о драц ј 'е разуман, добар, скроман бића нам не изгледају као дела свога спа : ања са телом. «.удима кој'и позајмљују а никад и смирен. А за сре&у у животу случаЈ - ности, него пре као поку- . ле враКају, Суад-беј рече да ху- ништа више није ни потребно... шаји неке тајанствена силе да Ако У ПлатоновоЈ метафизици мор делује као морална шиба на Док је мој ' приЈ - атељ говорио о ствара нешто све савршениЈ - е и невидљиви свет идеЈа заменимо сваког који безобзирно искориш- тој основној разлици између пра- савршеније. Стремљење ка некоМ реалношћу духа, оног општег дукује пријатељску услужност. Ра- ве мудрости и свих других обли- одређеном циљу, скривени сми- ха ко ' и .' е праизвор живота, онзвијајући своју мисао, он наста- ка људске памети, мени је поста- сао живота, то јест његова крај- да и наЈглавниЈи део наше душе ■и: јало све јаснијв да у дну таквог ња намена у општем поретку све- не би с ® огле Д ао У разуму него у моралу, Јер и код Платона по= јам добра је највиши појам. И онда духовни механизам сазнања не састоји се само у психолошком моменту сећања на идеје кој 'е јо наша душа некад видела, него и још више у етичком моменту стремљења воље ка остварењу" идеје добра, која и код Платона претставља врхунац духовног живота. Према томе, битна одлика правог сазнања је рационално-етичког карактера, а у састав таквог сазнања улазе у исто време и мисао и врлина, и логика и етика. Оно обухвата не само свест него и савест; оно је, једном речју, мудроет. — Па шта Ј - е мудрост као с т вар по себи? упитао је неко Насрадина, хотеви да га збуни. — Мудрост је суштина божјег разума, одговорио је Насрадин, а између божанске и људске мудрости разлика је само у обиму. Највећи противник Насрздинов био је неки Кајам, пореклом Персијанац, који ниЈ 'е веровао ни у шта сем у невидљиву моћ вина. Био је веома језичан. У часовима пијаног надахнуђа богатио је персиску поезију лаким и течним стиховима, славећи винозу лозу као праизвор свемирне енергије. Насрадин га се обично клонио, али се брижљиво обавештавао о његовој разорној делатности међу багдадском омладином за ко-

- ■ - Л* 4**

- <

ш

"Ш

МШШ;

ЉУБА ИВАНОВИЋ: СОКО-ГРАД

ју су пријањале његове идеје о атомизму и атеизму. Протагора и Демокрит од грч-> ких филозофа и латински песник Лукреци)"а били су главни извори КаЈ'амовог филозофског материја-* лизма. Од првога )'е наследио страст за софизме, сматрајући да о свакој ствари могу постојати два супротна мишљења и оба истинита, на што му је Насрадин добацивао да постој'и и тре &е мишљење, а то је Кајамово, и да оно мора бити кеистинито. Од Протагоре је позајмио и ону познату изреку — »човек ј 'е мерило свих ствари«, хотећи њоме да потврди релативност људскога са* знања и чулно порекло филозофског материјализма. Од Демокрита је научио да је материја вечна, да се из случајних сусрета и судара материјалних делића у природи рађа свв што постој'и , да се све непрекидно понавља, без икаквог одређеног циља и без икаквог вишег плана. У тој Демокритовој доктрини о атомизму, као и у свима доцнијим облицима филозофског материјализма, кој"и су и» ње поникли, суштина са налази у одрицању сваке финалности у природи, сваког вишег принципа у управљању света. Кајам је ту негативну мисао пресадио и у област социјалних збивања, пр®тварајући природни атомизам у друштвени индивидуализам који у себичности појединаца види и основни закон и крајњи циљ живота. То јеретичко учења узимало је све више маха у Багдаду. Друштвена узнемиреност постајала је све веђа. Насрадин се у свакој прилици борио против лажнос багдадског апостола, рушећи својом мудром речју његову кужиу дијалектику. Није истина, говорио је он, да је човек мерило свих ствари; није истина да сваки човек одређује према себи и свома личном егоизму све што га окружује; није истина да је људско друштво само прост збир појединаца органски потпуно одвојених, налик на слободне и расуте атоме у природи; лаж ј ' в да изнад људи у друштву, као ни изнад атома у природи, нема никакве више воље, никаквог Бога; лаж је да су право, морал, пфодица, народ, без икакве реалне етичке подлоге. Атомизам и материјализам не знају за духовне вредности и воде рачуна само о материјалној садржини ствари. Мудзр човек је мерипо свих ствари. Протагора је заборавио само ту ј 'едну реч — придев »мудар« који обележава моменат оплођавања материјалног елемента етичким. Материја је потчињена духу. Платонов идеализам схвата живот као духовну вредност. Идеја о добру даје смисао животу. Свако живо биће — јединка, породице, народ, држава — чим пође путем мудрости, одређује се моралним стремљенима и тежи ка ономе што је етички највише. Материја се одупире духу, као лаж истини, као зло добру. Ми само бележимо ту несумњиву чињеницу коју је лако запазити у животу појединаца као и народа. Она се провлачи као црвена нит кроз сву повесницу човечанства, У том свом отпору, материја може да постигне и неке делимичне успехе у простору и времеу. Али она никад не долази до стварне и коначне победе. Напротив, може се само ређи за оне историске периоде, у којима материјализам претставља филозофску и научну истину, да су то периоди опадања и дегенерациЈ 'е. Тако јз било у старој Атини, тако у античком Риму, тако у Француској прошлога века, а нарочито у Русији овога века. Сви знаци кој'и прате распадање материје, у борби око пра> власти између ње и духа, поја»« љују се неминовно и у друштв®ном животу. Пошто ј *е прво развратио ум код људи, материјализам развраћа после и њихова чула и њихове осећаје. Пошто ја отровао душу јединке, он је већ уздрмао породицу и начео друштвену заједницу. Симптоми друштвеног распадања су увек исти. Необуздана себичност јединке, социјална неправда и мржња, непоштовање закона, гажење свих моралних истина и етичких прописа, рушење свих духовних (Наставак ва сжедећој сграш}

(