Српски народ

ерпекм 1-1АРОЛ БОЖА КНЕЖЕВИЋ _ и Ђовани Батиста Вико "

ожа Кнежевик је у изградши своје С ~\ филозофије стој /\ | Јао под утицајем ј/ знаменитих филозофа свога времена. Могло би се помислити да су највите утицали на » Т. Бакл и Т. Кар* лајл, чија је главна дела из филозофије историје он лично превео. И кесумњиво се могу овде онде утврдити траготи шиових утицаја у појединостима. Али кад узмемо у обзир главна становишта са којих ови филозсфи хоће да протумаче историски живот човечанства, онда морамо признаати да је Б. Кнежевић њихов одсудни противник. Насупрот Бакловом интелектуализму, по коме је свки напредак у историји условљен стицаљем новога сагнања научних истина путем разума, Кнежевић учи ирационаност и спонтаност историјског живота, тако да: ни религија ни уметност, ни наука нису творевине свесне воље човека и његовога разума, коме су препуштене само ситне ствари из свакодневног живота нашег. Исто тако се Кнежевић ограђује и од Карлајловог екстремног индивидуализма, по коме Је историја човечанства искључиво „биографија великих људи", па учи да је велики човек у органској, судбинској повезаности са душом свога народа, и да је као такав оруђе неке „више силе", коју ми никада нећемо потпуно разумом схватити, а то је Бог. Према томе, пјто се тиче ова два филозофа, може бити речи само о негативном утицају шиховом на нашаег филозофа; он је н >их проучавао, да би се уверио у нетачност основних приинципа њихових схватања историје. Међутим најјачи позитивни утицај на Б. Кнежевића извршио је несумњиво Ђ. Батиста Вико, који је живео од 1668.1744 године. Подударност између филозофског схватања историје у Кнежевићевим Принципима историје и Виковог дела Принципи јсдне нове науке показује се у овим њиховим учењима: 1) у самоме схватању историје као науке, предмета њеног проучавања и циља тога научно-историскога проучавања: 2) у периодизирању историскога живота човечаства; 3) у учењу о пореклу културног живота и 4) у објашњењу постанка прве аристократске државе. Што се тиче схватања научне историје Ђ. Б. Вико повлачи разлику између „филологије", како он назива историју која се бави о појединим догађајима и појединим личностима и своје Нове науке, као „идеалне вечне историје, која нам даје историје свих народа у времену", тј. „идеалну историју вечних закона по којима се обављају дела свих народа у њиховоме постојању, напредовању, стању, опадању и нестајању". То схватање научне историје јесте главна идеја око које се крећу сва Викова излагања у његовом поменутом дслу. Исто тако и Б. Кнежевић разликује „обичну историју" од „научне", или „филозофске" или „рационалне" историје, како све он назива своје схватање историскога живота. Та научна историја јесте и по њему „као историја ума људског идеална историја целог света". У одно-

ЉУБА ИВАНОВИЋ: МАНАСТИР МАНАСИЈА

«, "л ^ у

1

су на обичну историју ова научна или филозофска историја претставља виши ступањ ист»риске науке, те стоји према њој као виша математика према нижој математици. „Историја је прво била, вели он, вештина описивати догађаје и из живота и догађаја извлачити моралне лекције, тек доцније она постаје наука о процесу и законима живота човечанства у свима простор.има и временима". Као што се види предмет проучавања Нове науке као и међу екстремног колективистичКнежевићеве „научне историје" ког схватањаа историје и њенојесте цело човечанство, а њихов га индивидуалистичког схватациљ јесу вечни закони који ва- ња. Ако изгубимо из вида овај же за историски живот свих однос велике личности према народа из којих се човечанство тој трансцендентној вишој сисастоји. Б. Кнежевић сматра да ли, онда се чини као да се Б. је тај циљ постигаао, што се Кнежевић стално колеба измевиди из ових његових речи:_ ђу ова два схватања историје, „Ред којим су текли појави заступајући час екстремни коу историји и процеси истори- лективизам час екстремни индиски изложени у овој књизи видуализам. важе за све народе у свима Овако схваћену Нову науку, просторима и временима". односно „научну историју", оба Да у историји човечанства филозофа сматрају за највиши владају закони које научна ис- облик људског сазнања хотећи торија има да утврди, јасно је њоме да замене филозофију као из ова два разлога: 1) што све науку о првим принципима. у истроији бива несвесно, т. ј. Вико је изрично хтео да детроненамерно, без „рефлексиЈ 'е" нира Декарта и да круну најкако вели Вико, и 2) зато што већег филозофа стави на своју је душа људска једнака свуда главу. Слично томе и Б. Кнеи као таква не мења се. Али за евић тврди да је „историЈ 'ски разлику од душе кој'у имаЈ *у и разум највиши разум људски, животиње, постој'и код човека највећи критеријум сваке истидух који се мења и по коме се не, пробни камец снаге и-врс.дмеђусобом разликуЈ - у како поје- ности свих ствари, највиша тадини културни народи тако и чка за посматрање свега, припоједине велике историске лич- родног и људског". Историја ности. као наука о законима времена Оба филозофа схватају вели- јесте „највиша филозофија" веку личност, вођу једнога наро* ли Кнежевић. да, народне масе као „ооуђе не- Друга тачка подударности ике више, васионске силе", „про- змеђу наша два филозофа јевиђења" или „судбине", тако сте, као што рекосмо, периодида је историја једнога народа зирање историскога живота чооваплоћење његове судбине. У вечанства. Као што је позиаго, великоЈ* личности долази до Ј*а- за име Огиста Конта везује се сне свести она идеЈ *а која се тако звани „закон три ступња", налази несвесно у душама свих кроз које човечанство пролази, пОЈ *единаца на чи]'ем челу она а то су: теолошко доба, доба стој'и . Велика личност доноси метафизике, и позитивно доба, са собом на оваЈ* свет само сво- доба позитивне науке. Да ли Ј - е природие способности, али Ј *е Конт узео оваЈ - закон од на шта ће те њене способности Сент Симона, или од Тиргоа, бити примењене и како ће би- и уколико су се ови филозофи ти употребљене, то не зависи инспирисали Виком, то је једаи од ње, већ од времена у коме ј"ош нерешени историски проона живи и од потреба које се блем. За нас је важно да Б. имају задовољити. Тако се са Кнежеић није усвојио оваЈ* загледишта ова два филозофа и- кон у оној ' форми кој'у му ј *е мају измирити супротиости из- дао 0. Кант, већ је његово пе-

риодизирање много сличниЈе периодизирању Ђ. Б. Вика! По Вику постоје три стадиума кроз које је човек прошао: доба варварско, доба *ероЈ'а и хумано доба будућности. По Кнежевићу такође постоје три ступња: природно доба, у којем је човек живео у природноЈ* породици, затим доба етничког живота „од оснивања прве, чисто људске заједнице, народа и државе до данас" и треће је „доба будућности" које ће бити засновано „на чисто унутрашњим хуманим принципима кој'и ће помирити човека са историјом и природом." Исто тако се оба филозофа слажу у обЈ - ашњењу постанка вишег духовног живота, учећи не само да је религија први облик духовног живота сваког народа већ да су из ње поетале све остале форме културне свести свих народл. Та ко по Вику први од три принципа Нове науке гласи: „Свет нациЈ - а (народа) свуда је почео са религијом", тако да без „религије не би ни држава могла постати". Тако и Кнежевић учи да „све уметности и сва филозофија првобиг но расту непосредно из корена религије". Или у ј'ош лепшем облику наш филозоф изражава исту мисао овим речима: РелигиЈ*а је „прво кандило коЈ - е је историски ум човека запалио у мраку живота, кандило коЈ *е се никада гасило ииЈ *е у свима временима историје и на коме је ум човеков у срет" нијим појединим моментима историје палио вишу светлост филозофије и науке . Напослетку се мора признати и сагласност оба наша филозофа у питању постанка прве државе. Први државни облик чиниле су по Ђ. Б. Вику

шциам^бахо Тшсцр ^абојии алапо) у иокц^ Љ а јлоно чшцд скуц ириоира^ Оа слоХш аобојђу "^ллглијор са-^ч^^Јодино она у лхрсх^у^ улха ,да биди оалло лхрак *. ирно аролоДо.

Т1шш2јл )°) дајо сиВидш ја^а^ да^^ТодШоГ^ошАа ^<^ш1хОуШира. до& слушал\олчојс о^ноЈ^а^^ Орађај«у киЏР ^огиШађи ро) од Шга&леиих л\алих лсШшша.

Пашолч )ој ТХисл^сЖу ^а§ојс' лшого балиЈл^ - ~ _ далил и^ује л\носо,даслсла уоХ1шжо ниц јср туебг је наћол?у нишШа сс шг &иди \оициг. / 0 -/1 /7а^арс >О1

„херОЈСке републике" коЈ *е су имале аристократски облику наЈ *строжијем смислу. Ове аристократске државе постале су иа тај начин, што су се око појединих „патрес фамилиас" 4 скупљали „фамикули", па су да би се избегла међусобна трвења, склопили савез. У томе смислу Вико вели: „На породици се изднже држава аристократског облика". Она творачка енергија иа коЈ *е ј *е постала власт". Слично томе учи н Б. Кнежевић да су „Моћне личности први центар око кога се

кристалишу друпгтва". Во« ља ^ ових „херојских индивич дуа" јесте први стуб друштвеног реда, пошта се изван њкх још ниЈ 'е учврстно никакав моралнн поредак; те „првобитна прометеЈ 'ске природе" прве су образовале друштвене заједин* це и подигле човека и> „хаотичног океава животињског живота". У томе смислу Киен жевић вели да су „прва друштва и прве владе у друштву постајале нстицањем поједшшх моћних индивидуа, које су превагу и владу своје фамилије, свога племена, шириле над осталим племенима. Већ нз ових слнчности у схватањима наших фнилозофа налази несумњиво да је Б. Кнежевић стојао под непосредним утицаЈ *ем Ђовани Батисте Вкка. У придог тога могле би се навести н Друтх. ЈЈстодолошке н принципске сродностн међу њима. Те њихове елгласаоств пале би нарочито јасно у очв, ако би се упореднле њзхове психологије васебно, па затнм њихова гнозеолошка сгановишта и њихова метафизичка уче»а. Може се претпоставити да ј *е Кнежевић још као врло млад студирао ово Виково знаменито дело. Он је наиме још као студент превео Баклово дело Историју енглеске цивилиаацчје, а у томе делу налазн се ј - една Баклова оцена Вика која је морала изазвати код младог преводиоца интересовање за овог филозофа. У тринаестоЈ* глави на стр. 129, у примсдби 131 српскога превода свога дела вели Бакл: „Вико, чији ј *е геније био можда огромниЈи од Монтеокијева, једва се може сматрати за његовог супарника; јер ако у њсговој' Новој науци нма веома дубоких погледа на стару историју, они су пре варнице истине него систематска нспитивања ма ког периода". Др. Никола Поповић

пски АРОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одго^ рав за садрживу листа: Вешбор Јонић. ВЛАСНИК: Мкх. Ставковвћ нв Београда. РЕДАШИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Чика Љубина 1/1У. Телефов бр. 20-388. ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ", Краљиие Наталије 100. Тромесечна претплатв 38