Српски народ

»ОПЛАКИВАЊЕ МРТВОГ, ХРИСТА«, ФРЕСКА ИЗ ЦРКВЕ У СЕЛУ ДОН.А КАМЕНИЦА

СЕЛУ Доњо] Каменици Од »ене тунике виде се само рукави, има дугачак врат, који покрива дуга ко- спушта до више колена, у оклоп са мекод Кљажевца налази св извезени редовима од палмета пара- са »егова »а средини раздељеиа, са два талним поЈасом на прсима и у хламиду једиа стара црква, драго- лелно поређаним који се тесно припи- изолована прамена на средини чела. Он, завезану испод грла. О десно му Је рацени споменик уметности јају уз прегиб шаке и завршују се на као и 0Та Ц Ш У< носи дугачку хаљину у- ме окачен лук за стреле, десном руком средњег века. Пре осам- „шпиц", који покрива горњи део шаке. заних рукава, у пасу притегнуту по Ја - држи копље, а лева му се рука насланаест година ова је црхва Њена горша хаљина, спреда сасвим за- сом > ЧИ Ј И к Р а Ј "°Р ед левога М У бедра н>а на мач и штит. слободно виси. И он има исти гест ру-

услед великих киша мно- творена, спупгга се до земље и има, ка*

ку, као и љегова сестра. Сасвим горе је

Нарочито пада у очи снажно наглашего пострадала и, остављена на милост ко изгледа, декоративне рукаве који Ј ~ на реалистична нота, која веје у овом и немилост стихијама, она је била ско- слободно висе. Око и >ена врата види се на с Р едини између ктитора и »егове су- живопису- у С лици Рођења Христова ро сасвим запустела н изгледала је осу- огрлица нанизана бисером. Преко гла- п РУ ге насликан сегменат неба, у коме се ИЛ у СТ р 0Вана ј е ^ МН ого детаља и једна ђена на пропасг. ве пребачен јој је вео ради придржа- пастирска идила. Тамо где анђео јавља пастирима о радосном догађају рођен>а,

У нагаој литератури црква јс први- вак-а косе, који је испод огрлице припут споменута 1867 године; ну пошто клопљен, те му крајеви падају преко је погре шно био прочитан је дан нат- оба рамена. Поврх овога вела належе пис у цркви, га »у се писало, да ју је капа, чији доњи део представља узана зидао „деспот" Михаило Абоговић „стема" нанизана бисером са препен1456 године. У припрати цркве је до- дулиЈ °ама с обе стране лнца, а горњи иста насликан^ „Михаил деспот", „син део, од штофа, шири ј - е и украшен је Михаила цара", а поред њега ј - е насли- бисером. Од капе се позади одваја вео,

• « иаСШрпма и илдтл-пим . апајЈ Ктитор Је насликан и у п р вој цркви ви се ов које б жб а у Јужноме краку крста (на западноЈ чито је инте тна с ена са женом ко . страни ОБОга крста). П°ред и>ега десно ј& на земљи и једи ов а

стоји човек у свему истоветан н>ему, по свој прилици његов брат, а између н>их обојице насликана је девојчицај кћи ктиторова, која је насликана у ктиторској

кана и његова супруга „Јелена (?) де- који пада по плећима- Ктиторица сво- слици у г 0 ? 166 " с " рату л Р ип Р ате - Кти " спотица", кћи деспота Петра. Ну ,•„« „ то Р Д Р ЖИ У десно З РУВ И Цркву, а гест

ггра. г1у оваЈ јом левом руком придржава цркву, а деспот Михаил, који са Михаилом А" десиом руком, савијеном у висини прсн-

поред ње стоји ведрица с млеком. И у слици Оплакивања мртвога Христа пуно је детаља у жанру. Три дубоко уцвељене жене подносе очима своје руке, укривене у драперију. Десно доле седе тужблице, које наричу, са расплете-

боговћем нема ништа ктитор цркве, већ Је овде насликан као господар самосталне области Видинске, кој'ој" Ј *е припадало н село Доња Каменица. Пада јако У очи, да је у натпису, кој'и обележава нмепа Деспота и деспотице, нарочито избегнуто, да се назначи њихова етничка припадаост, како би што јаче била истакнута независност и самосталност области на челу које су се налазили. Хисторичари ће имати да разреше аагонетку о лит ности овога деспота, који је самостално управљао облашћу Видинском, пошто у науци није до сада још ништа познато цара Михаила.

заЈедничко, ннјс ју. указуЈе на н >у.

Ктитор ј *е висок, средовечан човек, са кратком брадом, раздељеном у два

његове леве руке значи, да цркву преда- ном косом а го се ^ћућурила на коЈ е Богородици, ко Ја Је одмах до њега лрнима - рлна же ^ аа ко - а се ^ лаоа у по . на Јужноме зиду насликана. Његов брат

има истоветне црте лица, исту браду раздељену у два узана шпицаста праме-

ленима Једна женаа, коЈа се удара у прса и чупа косу. Натписн у сликама су грчки, исписа-

на и исту дугу косу, толико дугачку да ни онако како се изговараЈу. Само су му као и код ктитора покрива оба раме- сигнатуре популарних светитеља св. Нипгаицаста увоЈка на _ Туника брата ктиторова није онако коле, Јована, Кузмана и Дамњана и св. и са упадљиво р аскошно ИСК ићена као у ктитора већ је Марине српско-словенске. дугачком, насре ^ ез икаквих украса и спреда, где је у » . дини раздељеном • и 3 Г копчана . п 0казу ј е поруб Када ПОТПИсаНИ 1932 Г0Д ' ПОСГГИО косом, коЈа му од . На и је обе Ј лежа ^ 0 °ву цркву, њено кубе и знатан део олпада по раменн- имена наслнканих личности> више не по . та Рскога простора били су у рушеви ма, а боре на сто ј љ л средини чела по- Живопис ове цркве је од огромнога казуЈе два изо- здачај^ Илустровани су легенда св. лована прамена. [Јетке, легенда св. Николе и хисторија Он је обучен у р.„, споменика наших ^као што су 1 ра< - оогородична, поред великих празника и п п • о без на- Т1ИКДУМ Хпиг-гп^ Р„ Давидовица, СисоЈевац, Руденица

хаљину оез на бора, која личи на тунику и спушта се до земље. Она

има рукаве, очи слика сз. У пасу Ј е п Р ите - Ђорђа Диасорнтиса, која је до сада била позната само у трима

циклуса Страдања Христова. Веома су карактеристичне и представе св. ратника на коњима, а међу сликама светитеља нарочито пада у

нама. Она се налазила у процесу пропадања. Да ли је од тога времена до данас штогод учињено, да и ову цркву ие задеси трагична судбина многобројних споменика наших (као што су Градац, и дрруги)?

Др. Влад. Р. Петковић

гнута кожним поЈасом и металним плочицама, а спреда је у целој приимер ц има ' (ј е . дужини закопча- дан од њих у на металним дуг- Старом Нагорнмадима. КраЈ од чину ). појаса, виси по- Кул * т светите . ред левога бедра ља овога назива ^ ктиторова. везан Ј *е за један - . Ктитор свој"ом десном руком придр- манастир на оо деспоту Миаилу, који би био син жав цр КВ у, а левом руком, савијеном у стрву Аморгосу у """" лакту, указује на њу. Девојчнца поред Кикладскоме Ар

Ктитор ове цркве насликан Ј *е на два ктиторице носи хаљину са необично ши- хнпелагу, те по места у цркви. У горњем спрату при- роким рукавима и спреда затаворену. јава ове иконе у прате на западноме зиду, ј *ужно од вра- Око врата има оглицу од бисера, а пре- та, насликан је ктитор са свој'ом поро- ко главе јој је пребачен вео, кој'и пада дицом. Лево стоји супруга ктиторова, по плећима, а испод кога провируЈ "у предесно ктитор и држе између себе пендулије. Она је обе руке повила у цркву, своју задужбину. Поред ктито* лакту у висини прсију и има исти гест рице стоји девојчица њихова кћи, а по- њених родитеља према цркви. У висини ј "е насликан млад ред ктитора стој'и одрастао дечко, њи- њене главе на моделу цркве види се нат- и голобрад са хов син. Ктиторица је висока жена тан- пис „Влксаа" (= Влкосава) кој'и , не- венцем бујне кока, струка, лица дугуљаста са широко сумњнво, означава њено име. То је име се на глави. О•твореним очима надвишеним густим чисто српско. Дечко, који стој'и поред бучен је у кратлбовама. поавилна носа и иалих уста. ктитора, има сасвим оштећено лице. Оа кутунику, којасе

живопису наших краЈ *ева сведочи о великој популарности овога култа. Светитељ

рдло цеимдр д ОСТА већ снаге што само хајдуке и делије ствара, Сит сам већ и тог Марка што друмове царске оре, И тих мегданџија љутих што живе тек да се боре, Превише крв нам стазе земље и неба шара. Света ми дође сад рука Рада Неимара, Што куле и мостове »ида и божје гради Дворе, Виле и тајни дуси чудесно са њим зборе, Он тајним силама диже што и сам Демон обара. Сва су већ царства и славе прошлости нема и сива, О толкој борби и крви и саме песме већ ћуте Само Радове градње стоје ко нетакнуте. Смерни неимар царски он Вечног неимар бива, На небу самом су његове куле подигнуте Тог побратима еила цар анђела целива. СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ