Српски народ

српски илрод Старо српско име Божића

Д свих европских народа, Срби су у томе се слажу сви — у вези с божићним празником најбоље очувапи ■^растаре обичаје из паганског сремена, пребачене, после прелаза у хришћанство, на празник Рођења оснивача његова, Уза све то, питање порекла, или> тачније питање коју је паганску светковину одменио најве&и хришћански празник, није још изведено на чисто, чак ни у погледу на с5м Садњак, који стоји у центру целокупног божићног ритуала нашега. Полагање бадњака на ватру уочи Божи +13 је обичај који се сачувао и код других народа. Сем код осталих Словена Балканског Полуострва, за њ знају северни Арбанаси (они га зову бузми}, а трагови су очувани у Румунској и у Јужној Грчкој, у Калабрији и Северној Италији, у Француској, у Фландрији, у Енглеској и у Немачкој, гда се тај обичај помиње у једНој повељи из 1184 год. Питање — шта заправо значи спаљивање бадњака код Срба је, према томе, важно не само за нашу, него и за европску науку уопште. Код нас се о томе — колико ја знам — мало писало. Покојни Сима Тројановић бранио је (1905 год.) мишљење да је бадњак »идол, м то такав који због сунчева привидна хода и повратка небеску сцену одиграва на дома. ћем огњишту и мора се сваке године обновити, као што и сунце учини, и према томе и бадњакова сила као и његова деловања на пољске, људске и сточне демоае траје само за годину дана«, За разлику од Тројановића, који, дакле, види у бадњаку траг купта сунца, проф. Веселин Чајкановић (1923) сматра, да је бадњак заправо божанство које се спаљује да би поново васкрсло из мртвих, као што је то случај, са АдонИсом, Изисом и Дионисом, и подвлачи, у вези с том својом хипотезом, да се с бадњаком поступа као са мртвацем: да се прелива вином, и трипут покре+>е с места, а зове се, исто као и мртвац, весељак. Објашњење божићних обичаја сводило би се на празник у част мртвих. Идеју да је Божић празник почетка нове године развио је, у вези с нашим божићним обичаЈима, проф. Е. Шневајс (1925). По његовом мишљењу, основицу, нашИх божићних обичаја сачињавали би антички обичаји, везани за календе. Ти антички, у ствари римски обичаји су, по његову мишљењу, продрли још из Дакије у прзсловенску област... Нема сумње да и код нас неки божи*.ни обичајИ указују на нову годину (на пример, када се уноси бздњак жели се, у Левчи, у Врањи и т. д. нова година]. И- сто тако је сасвим сигурно да ја фран^у^ко име бадњака сћа1еп_ с)а1, провансалски са1епс!Зои изведено од латинског Ка1еп<1ае, апи ни тај паралелизам, ни околност што се бадњак и преливањо бадњака вином у историским изворима помиње први пут у Шпзнији (у спису Ве соггесНопе ги$1!сошт Мартина де Бракаро поц крај • VI века), не може да важи као доказ за античко порекло нашег бадњака, ни бадњака код осталих нероманских народа Европе, јер против те хипотезе одлучно говори — географско распростирање бадњака, пошто Је германски бадњак (Ји!) био познет у Шзедској (где је био

очуван у Готланду до половине XIX века), одакле је германски назив бадњака Ји1 ушао у фински језик, у којем Јои !и значи »божић«, а јић)а празник уопште. Ово и овако распростирање« бадњака од Скандинавије до Грчке указује пре на остатке обичаја из прадавних паганских времена, који су, услед прелаза у хришћанску веру и контактз са римском културом претрпели велике промене. Против хипотезе о римском пореклу бадњака говори речито и околност што у делима римских писаца нема помена о том обичају. Само по себи намеке се питање шта је првобитно значило спаљиВање пања на ватри у старој паганској Европи. Тумачења иду прилично у раскорак, иако је јасно да се, према томе што се тај пагански обичаЈ везао за Божић, који је у средњем веку почетак нове године, ради о једној давнашњој церемонији у вези са зимском равнодневницом. Шта нам на то питање може одговорити сама божи^на терминологија? Стари германски назив бадњака ЈиI тумачен је на разне начине. Убедљиве етимологије још нема. Међутим, анализа словенског назива за Божић указује, ван сваке сумње, на то, да је стари празник, који је одменио Божић, био празник зимске равнодневнице. То старо словенско име Божића је Крачун. Идеја, коју овде изчосим, није

нова. Она се находи веК код Миклошича, који ју је изнео у својем етимолошком речнику словенских језика. Ако се на њу враћам, то чиним с тога, што су разлози због којих је она одбачена потпуно неодрживи. Ствар је у овоме, Сем у словенским језицима (словачки КгаЕип, Божић, бугарски крачунец, руски корочун), та се реч налази и у румунском језикуЈ. (сгасшп) и у маџарском (кагЈс$опу), и у новије време преовладало је, не само код Румуна, него и код неких слависта, мишљење, да није словенска реч ушла у румунски и у маџарски, него обрнуто, да се ради о једној румунској речи, латинског порекла, о румунском називу за божик, која је продрла у словенски и маџарски језик. Латинска реч од које је постао румунски назив божиК, била би сгеаИоп (стварање) или, како други хоће, са1аПо — »сазивање народа од стране свештеника сваког првог дана у месецу, а нарочито 1 јануара у циљу објављивања празника«. Међутим, румунско порекло словенске речи не да се ничим доказати. У маџарској хришћанској терминологији нема никаквог трага румунских утицаја, а несмиелено га је и тражити, пошто је хришћанска терминологија у самом румунском језику битно словенског порекла. А и извођењу словенског Крачун из румунског сгас!ип стоје несдвладиве препреке на путу. Значење тих словенских речи не може се, наиме, свести на значење Божмћ,

које Је једино значење румунске речи, јер само у источнословачком, у румунском и у маџарском језику значи »божић«, док у осталим језицима има друга значења. Тако на пр. у бугарском језику крачунец значи негде »дан око божића«, а другДе 8, јуни, Тодоров-дан; у старо-руском је. зику — корочун »зимска равкодневница, 12 ^ецембре«, али и »пропаст, рђав крај«, у белоруском језику »неочекивана смрт у младим годинама«. Према томе, првобитно значење словенске речи (када се држе у виду руска и бугарска значења) мора да је било (зимска и летња) равнодневница, а одатле се, наравно, због зимске равнодневнице, могла употребити, у добв када је хришћанство примљечо, за »Божић«. Против румунског порекла говори и околност што се корочун баш у значењу Божић јавља врло рано, 1143 год. у области Новгорода, а тамо Румуни ниеу продрли ни у време њихове најјаче експанзије, у XVI и XVII веку. Реч крачум (праслов. когЈип) је словенског порекла. Она је изведена помо&у суфикса — ун од глагола корчити тј. једном зведена помоћу суфикса ~ ун коракнути, и значи дан који закорачава у нов период. Та прасловенска реч корчун (српски крачун) код нас се изгубила. У том значењу потпуио је истиснуо назив хришћанског празника, Божић, тј. »мали бог, син божји«, али је сачувана као крсно име Крачун и у имену места

Као данас и у прошлости на притицали су у помоћ нев

ВРЕМЕНА када је појединце или читаве к р а ј е в е сналазила несрећа, проузрокована елементарним непогодама * и другим узроцима, одувек се испољавала једна од каратеристичних особина душе нашега народа: саосећање према онима који су у невољи. Због тога неће бити без интереса данас, кадз скоро свакога дана читамо о тој нашој душевној особини, да укажемо на неколико примера дарежљивости, коју су наши преци испољавали према невољнима пре читавог једног века. Варошицу Ивањицу, основану тридесетих година прошлога века, после петнаестак година од њена оснивања, 23 новембра 1846 године, задесио је велики пожар. По допису у Новинама Читалишта Београдског од 3 јануара 1847 год. пожар је био такав „да је вароџ! са 180 њених кућа, са дућаиима и хеспапом у њима у пепео преобразио". У истим новинама, у допису од 31 јануара исте године, детаљније се описује стање настрадалих Ивањичава. „Жели ли кои знати стање настрадалих Ивањичана'' — почиње допис — „нека представи себи и живо вообрази фамилиу едну, у изобиљу бившу, на едан пут пострадавшу, лишечу крова..., лишену тјелесног одела..., и напослетку лишену препитанија и хлеба, да нејаку дечицу скоро изумирајућу плачевна и тужна мајка зарани... Перо мое — наставља се у допису — ние у стању описати пребједно стање страдалника Ивањичана. Помисли само (читатељу) да су неке фамилие свега баш лишене и сада по селима леба просе, а неке су се у Ивањици задржале и по 15 фамилиа у е-

дну кућу еместиле, као што се и 10 такових у зданију школском, у прибјежишту од зимног времена, наоди, од кои такоће већина нуждне потребе и раану проси. Поред ови невоља јошт и друге нападају и муче: од глади и студени измождене и премрзле у болест падају и млоге умиру". Чим се сазнало за ову несрећу која је снашла Ивањицу, одмах се почело са помагањем и притицањем у помоћ. У дописима објављиваним у споменутим новинама, скоро у сваком броју има спискова приложника за пострадале Ивањичане. Видимо да прилажу сви: почев од кнеза па до најнижих -чиновника и служитеља. Давали су „не чекајући да се од других позивају и нуде". У току неколико месеци у сваком броју Новина Читалишта Београдског за 1847 г. ређајусе спискови приложника за „погорелце Ивањичане": „званичници Совета међу собом су скупили и послали 29 дуката' и 148 гроша; у Шапцу су чиновници између себе и од грађана прикупили 2.307 гроша; \ у Београду скупља прилоге уредништво споменутих новина а преко Димитрија Данића, Јанаћа КЈшанудија, Ђорђа Попадића и других. Лриложили су београдски еснафи: болтаџиски, магазаџиски, терзиски, ћурчиски, ковачки, сапунџиски, опанчарски и баштованџиски укупно 841 грош, а еснаф лончарски 343 гроша. Предузимане су и друте мере да се Ивањичанима помогне. Тако их је на пр. држава ослободила трогодишње порезе, а да би се што више прилога прикупило приређивани су балови. У споменутим новинама од 17 јаиуара 1847 год. објављена је вест да ће се »ових месоеђада-

вати у сали великог зданија код елена три бала, гди се за улазак по 2 цванцика плаћа, пак што преко трошкова претече, дат ће се погорелим Ивањичанима". У јулу 1847 године прешло је у Србију 76 црногорских породица са око 399 душа, које су „принуђене глађу своју постоибину оставиле и у наше отачество насељенија ра^и дошле". За насељавање био им је одређен Крајински округ. Кад су дошли у Ужице, изнурени од пута и због несташице хране, досељеници су врло рђаво изгледали, и то је побудило нека „човекољубива лица да поитају да им принесу хране, да би им коликогод судбу и стање олакшали". Између осталих нарочито се истакао трговац Даничић из села Мојковића, који је „таки поитао са 3 товара брашна и једним товаром соли... те их је од глади пола мртве ззоанио и живот им поткрепио". Из дописа видимо да им је Јован Демир, пензионер, „изволео два товара брашна раздјелити, Обштество је од своје стране исто тако два товара брашна учинило, а млоги јошт у мањем принели су од глади страдајућим овим фамилијама помоћ у раани..." На путу из Ужица на опредељена им места, ове црногорс.ке породице стигле су у Ћуприју, где им је исто тако указивана помоћ. Међу приложницима истичу се: Александар Крстић који „није пропустио од стране свое наклоност учинити, те ни једне паре од њих за прелаз преко моравске велике ћуприје није наплатио, но их је по стању обдарио и руку милосрдија пружио, као и „пост мсспедитор Добрњац" којн је

Крачуниште до данашњег дака у Србији. А бадњак! Реч бадњак стоји у вези с бдети. То је несумњиво. Бадњаа значи и вече у очи Божићз, м главња која се уочи Божићз псн лаже на домаће огњиште, Јасно је, да је прво од ова два значо н>а старије. У томе се слажу ежи. Али тешко се сложити с мишљоњем да је бадњак у значењу бдение хришћанског порекла, ко што сви мисле указујући иа паралелу између бадње вечерм и француоког уеШе <1е N06), мталијанског УЈдШа с!! На(а1е и нарочито пољског назива бадња вечери «И)а — латинско ујдШа« — бденије. Ако је Крачун, како смо видели, паганског порекла, јасно је да ће и бдења уочМ дама зимске равнодневнице бити, у ствари, дочекивање нове суи. чане године која тим дзном почиње, јер се за хришћзнским божићем крије стзра српска нова година, на што указују обичајм везани за 25 децембар, 1 и 6 јануар — бадњак се налаже у ова три дана и исто тако уноси се иа те двне и (прва) вода у кућу итд, Сличан однос између ова три да^ на (три средњевековна почетка нове године) находи се и у терминологији осталих Словена: че> шком ИеЈгу »е?ег — бадњи да* одговара код Малоруса шчедриЈ вечир — 6 јануар, а што је главно, Бугари зову и вече уочи Божића, у очи Нове године и у очч Богојављења бадњм вечер. Према свему томе, бадњак је словенско паганеко име за бдење пред нову (сунчану) годину, к«ју отвара Крачун. Др. X. БариК ши стари ољнима „две пуне вреће леба купио и разделио, а при том им је по могућству своме и новцем у помоћ притекао", Првих дана августа 1847 године досељеница су стигли у Зајечар. Из дописа у Новинама Читалишта Београдског види се, да су у Зајечар дошли скоро без ичега, „да су жене децу, одрзсла деца мању, као и сав пртљаг на леђа носили", да су били врло изнурени и без хране. Кад су видели њихово стање и невољу, чиновници су се са устабашама појединих еснафа и са осталим мештанима споразу,мели да прикупљају помоћ.

И приликом већих празника наши су стари мислили на сиротињу и помагали је. Занимљива ,је једна белешка обј.ављена у Новинама Читалишта Београдског од 15 јануара 1847 године. „Од дужег времена" — вели се у белешци — „увео се код нас обцчаи, да о сваком већем празднику људи едан другом иду, те честитају, кое е доета досадно, у толико више, што на такве празднике управ сваки воле дз е миран у своиој кући и са своим домаћима. При наступању прошле године почело е заводити се, да место оваквог међусобног честитања о праздницима сваки по штогод да на сироте у месту, да би се и овима помогло празднике провести, и то обште богоугодно дјело да буде приложницима у место међусобног честитања". Из дописа се види „да се лане на сироте сакупило 7.234, пак и ове године 4.919 гроШа" и овај је новац раздељен онима „кои су заиста заслуживали да се од милостмње издржавајум." 'Др. Б. 'ДробњшошаИ