Српски народ

§-2ЈО

ОРБД једне велике сред- које се чувају у Музеју Кнеза Павла. Јењевековне архитектуре, за- дан реликвијар Св. Јована, са записом нимљиве скулптуре и мону- Св. Саве, постоји у Сиени, а Прељубовименталног, за општу исто- ћев реликвијар стигао је чак усред Шпарију уметности значајног није, у цветну Севиљу. сликарства, имали смо, по- Наше средњевековне биографије пуне чев од најстариЈих времена, и ретко ра- су помена о раскошним творевинама позвијене гране примењене уметности. златарства, црквених утвари, сасуда и У најстаријој фази развитка изгледа крстова. Један од значајних златних рада су накит и керамика управо најкарак- спећа сачуван је у светогорском манатеристичнији стваралачки производи Сло- стиру Дионисију. Он је дар кћери Дравена, досељених на тле Подунавља и гаша Дејановића. Доста је сачувано од Балкана. Дуже времена у заједници с? лепих покова икона и корица јеванђеља. Аварима и Готима, амалгамишу они кас- Дивни су радови у металу; поред распеворимске и византиске тековине са пон- ћа, крстова, и разни ковчези, ћивоти, пе-

шшш

гиским и даљим источним и северњачким доприносима. Тако су они асимиловалд бећ у најстарије време извесне занате, тгоневши са собом многе заједничке културне тековине понтиског простора, за-

тохлебнице, дискоси, рипиде, кадионице и свећњаци. Од њих је мање заостало из средњег века, али и примерци рађеии ад XVI до XVIII века потичу од иеобично вештих златара, који су тада радили у

једно са дугачком кошуљом, са појасом Старој Србији, Херцеговини, Смедереву и гаћама. Експресија зверињег стила пре- или Бечкереку. Имена Вука Ксиндеи Протвара се у геометриску стилизацију, али лимлековића са правом се помињу. остаје техника метала. Још из панонске Фигурални украси посуда су искуцаванизије доносе собом Срби своју спрем- ни у сребру ретком вештином, уз то је ност не само у масивном ливењу и кова- налемљиван и филигран. Поред религи»у, већ и у префињеним вештинама пре- озних сцеиа сусрећемо и мотИве чудних совања, искуцавања, ровашења и пробијања. У случајно нађеним гробовима наилазимо оне карактеристичне полумесечасте минђуше, јагодасте или крушкасге иаушнице, коврчасте карике, пуцета, игала рађена у злату, сребру или бронзи. У љубави према гранулацији и филиграну Срби се ослзњају претежно на византиске узоре. Обе ове технике древнога Валкана, познате још од Илира, Кетла и Грка, цветају кроз цео наш средњи век па све до данас. У племенитом материјалу злата њима постижунаши стари ретке ваздушасте ефекте. Површииа дрхти у грозничавом сјају, сенци и светлости. Обешени гроздови, шупље котарице, розете, срца, чаробни животиња и птица, иарочито иа посудапреплети провлаче се кроз цели средњи ма; они су узети из персиских извора век, па чак и до новијег доба. посредством Византије и романске уметС друге стране, код нас се радо нагла- иости, без икакве везе са скитском сташава и масивни облик металне материје, рином. Поред рељефног украса, пехари, Хонструктивна примена сваке врсте наки- вериге, кондири и тепсије, тањири и тата. Нарочито је то случај са пређицама сови имају често и гравире. Средњевеили наруквицама у пуном средњем веку. ковни примери гравире и позлате виде То доба уноси монумен-Гално схватање 4 се на записима сребрних тањира севау накит. Не можемо се отети величан- стократора Чузмена и Цара Душана у ственом утиску код златног запона хум- београдском Музеју. Колика је штета ског IС за Петра или код накита иађе- што од богатог средњевековног посуђа ног у Марковом граду. Златан прстен Ђурђа Бранковића, Сандаља Хранића и краљице Теодоре, Душанове мајке, из Косача, чији су спискови познати из њин>еног гроба у Бањској, редак је пример хових дубровачких депозита, није ништа технике ниела, са натписом и орнамен- заостало, на жалост. И од радионица тима, добивеним на тај начин шт« су Немањића остао је само помен у изворезањем издубљена поља испуњена цр- рима византиских изасланика. ном металном смесом. У нашем средњем Релативно мало је сачувано и од навеку и све до XIX века зна се за тауши- шег старог намештаја. Шкриње, столове, рање, уметање злата и сребра у изрезане престоле и столице, пултове за писање подлоге челика, у виду записа и украса, можемо ипак реконструисати на основу нарочито на оружју, мачевима и сабља- рељефа, стећака, фресака и миниатура. ма. Утицај Ислама је ту претежан. Камени олтари и саркофази, владичанске Жеља за живописним комбинацијама о- столице и врата (као оне из Мораче, Зргледа се и у уметању драгог камења, би- зе и Слепче) показују изванредну вештисера, седефа и' стакластих паста, било у ну наших каменорезаца и дрворезбара. масиван фасунг, било на љупким сребр- Наши копаничари, Мијаци, не напуштајуним огрлицама. На златним и сребрним ћи потпуно византиски и романски стил, апликацијама одела, на павтзма, појављу- прешли су на домен италијанског баро-

дрворез са Атоса прихваћен је и од наших мајстора са успехом. Слична техника пробиЈања сусреће се и у металним радовима хо роса и по лијелеја, од којих су чувени делови (колути) из Марковог манастира и онај комплетан Кнегиње Милице у Дечанима. Звона епископа Никифора градачког и Родопа челника показују нашу изванредну занатску и стилску спремност и у тој ' врсти ливења. И коваио гвожђе, и оловни радови имају своја карактеристична дела код нас. Шарено стакло са проозра дало је боју светлости ентериЈ 'еру, а на поду се простирао шарени ћилим мозаика. Текстилка граега уметности служила 6и нам на част да има више сачуваних споменика. Наши везови и тканине су плод рада женских руку. Најдрагоценији примерци су они који су посвећени богослужбеним циљевима'. Завесе царских двери, од којих је чувена Јефимијина из Хиландара, Јефимиј'ина „похвала

»РАСПЕЋЕ«, ДИВНА МИНИЈАТУРНА СКУЛПТУРА ИЗ НАШЕГ XIII ВЕКА, КОЈА СЕ НАЛАЗИ У МУЗЕЈУ КНЕЗА ПАВЛА

народна и није се развила у занатску уметност вишег стила. Та наша народна вештина живи још и данас у свима гранама примењене уметности. Огромно богатство нашега фолклора треба разумети и са љубављу прихватити у дванаестом часу, док драгоцене врсте радова не ишчезну, као што је био случај са толиким ремекделима наше старе занатске уметности. Зато треба да су нам драга не само народна ношња, већ и покућство, од црепупуља до пећи, намештај, плетер и дрворез, мешине и кожне интарзије, везови шарена кола и саонице. Ту

ОЗЕТА СА ТАВАНИЦЕ ЈЕДНЕ СРПСКЕ КУЋ2 нЗ XVII ВЕКА, РАД НАШИХ КОПАОНИЧАРА (Снимак Етнографског музеја)

цару Лазару и њена плаштаница у Путни, народну уметност треба не само сачувати, милешевска плаштаница и лесновска.такође већ и неговати, пропагирати. Наша стара у Хиландару, спадају у ремекдела. У бео- заватска уметност, и жива народна, треградском МузеЈ'у сачувани су фелони и ба да нас обавезуЈ'у и поведу путем обепитрахиљи, које су везле принцезе из цове примењене уметности. Као земља куће Браиковића. Велови, набедреници, слабе индустрије треба двоструко Да неваздуси и митре одишу лепотом. Али од гујемо високо стилско занатство. Као, средњевековних профаних тканина сачу- например, скандинавске земље и Холанвана је била само Лазарева, златом на диј"а. Напори Школе за примењену уметсвили дезинирана хаљина. У Ермитажу ност, музеја и Завода за чување отарина се чува, сребрном и златном жицом и зато су добро дошли, али је свакако посвилом везени појас севастократора Бран- требна и шира просветна и пропагандика. Одежде и костими нашег средњега стичка акциЈ'а у том правцу. века најбоље су документовани на пор- Код примењених уметности кма нечега третима фресака и минијатура. Ношња, што их донекле везује за средину, груду украси, венци и круне, пандантифи, има- одакле потичу. За сликара и вајара, који Ј'у ту своју галерију. иживљују своју личност, повезаност са Није досада довољно истицана наша друштвеном средином и прошлошћу нивештина у обради коже (пресовање и ин- је у тој " мери еклатантна. СублИмно узарзија) којој је јачи импулс дао Ислам. дизање ликовних уметности изнад сваЛрагоцена је и наша графичка делатност кодневних потреба, њихова магиска и у дрворезу у XVI—XVIII веку. пророчанска улога и религиозно пореСлабо нам је сачувана једино керами- кло није адекватно са улогом примењека у бољим примерцима. И ако је она, них уметности, које настају из животне не само код старих Словена, већ и у иотребе и из старих традиција. У присредњем веку била врло распрострањена мењеноЈ' уметности осећамо сталожени грана уметничког заната. Стара словен- дух, стил, карактер времена, статику зеска керамика је рђаво печена, димом па- мље, склоп расе, оно што се из народа љена роба, на колу или руком рађена. или средине понесе ообом у далеки свет« Лонци са равним дном и овалне црепуље Потреба, материја, геополитички и техретко су имале глачане површине. Имају нички моменат преовлађују у уметнич-

АР

прелива од беле зе мље. Са таласастом шш орнаменталном линијом и на дну са ознаком крста и круга, ова керамика остала је типична до наших дана. Глеђ нам је дошла са Истока, преко Византије. Архаична карактеристика наше глазуре пада у очи по томе, што има оловних састојака. И византиска глазура је била оловна, а зелену или мркожуту обју добила је додатком отпадака од ударца чекићем на наковњу, од оксида бакра или гвожђа. Наша керамика је имала

шшЖ

•I - |р 1 Н

СВЕТИ АРХАНЂЕЛ МИХАЈЛО, ЕМАЉ ИЗ МАНАСТИРА ХИЛЕНДАРА, РАЂЕН У XII ВЕКУ (Снимак Музеја Кнеза Павла) њи пуноЈ" разновр;них компонената о-

<им занатима. Обли1и произлазе слично зоћу или вину, који цобију други укус у другој врстн земље и под другом руком. Али ни архајска прошлост нашнх заната, то драгоцено искуство једне народне школе које 1 још тнња у срцима, ниЈ 'е ствар преко које се олако може прећи. И у преисториској примитивногги наше народне керамике, и у нашем планинском и северњачком дрворезбарству, и у нош-

Је се и емаљ, конструсан жичаном мрежом. Много драгоценији је на златној подлози и златним жицама на ћелије ограђени византиски емаљ. Ретки примерци тога су оне четири плочице са негос хилаидарског јеваиђеља или иконе,

ка. Прозори, врата, долапи и ковчези, а нарочито таванице „на свод", рађени од XVIII века украшавају се и седефом, пре свега запањајућом ажурном техником, у којима долазе до израза и многи атонски и иародни фолклорни елемеитн. Ситни

урезе у енгобу, ређе пластични рељеф. Кад сећамо таЈ" стари пламен. Немојмо га угасити! Будимо као наши стари велики неимари, обазриви у свом стваралачком полету. Изградимо нешто наше и ново. Али погледајмо н око нас и иза себе. Ђопке Мано-Зиси

гледамо ретку вештину нашу у осталим техникама, просто нам је невероватно да је наш уметник остао овако скроман у овој вештини демонске магије ватре. Узро* је у томе што је керамик« остала