Српски народ
&ожигч^-гуА12
Уметнички лик композитора Јосифа Маринковића
Школа и живот
ЈОСИФ МАРИНКОВИЋ . Цртеж Ђ. Јанковић
НАЈСТАРИЈОЈ српској композиторској генерацији, Станковић — Маринковић — Мокрањац, човечански и уметнички лик композитора Јосифа Маринкоковића (1851—1931) изгледа нам најчистији, најприроднији и највише уметнички. Његов повучени и честити живот, затим његови односи према људима и друштву, а нарочито његова искрена љубав за српску омладину, у чијим је душама увек потстицао младалачку ватру, будио љубав за српство и наше родно тле, потсећавајући је увек на нашу велику и славну народну прошлост, све то одаје човека и уметника, борца и трудбеника идеалисту, који је са најчистијим тежњама и побудама жртвовао и утрошио све своје снаге на подизању и стварању наше прве и праве уметничке музикв. Маринковићев плодоносни жи. вот, који јв трајао осам децени|а, био је уздржљив, тих и ненаметљив, али садржајно пун и уметнички врло надахнут. Све што је Јосиф Маринкоеић урадио, и као човек, и као уметник-стваралац, носи обележје те тихе скромности, али скромности која својом унутарњом садржином зрачи из себе и уметничком и човечанском добротом. Ретко се кад тако у једном ствараоцу подударе људске особине са вреднош&у и особинама његових уметничких дела, као што је то био случај код човека и компоаитора Јосифа Маринковића. Не штедећи себе, Маринковић )е свој дуги живот испунио радом, који је без прекида трајао пред саму његову смрт. Један напоран рад од 60 година. Када |е Маринкови^, |ош у младим годинама, започео своје музичко стварање, које садржи око 150 композиција, великани музичког романтизма у Европи Шо_ пен, ЦЈуман, Лист и Берлиоз еећ су били завршили своје дело, док су Брамс и Вагнер још били у стваралачкој снази. Јосиф Маринковић, ве^ и по својој природи а и по времену у коме је живео, морао је потпасти под утицај музичког романтизма, који је у то време доживљавао у Европи своју пуну славу. Са свима добрим и рђавим странама ове школе, сва дела Јосифа Маринковића носе њен печат у коме се огледа завршетак периоде позног романтизма. Војвођанин по рођењу, Јосиф Маринковић је после својих често прекиданих студија прешао у Србију да ту нађе уточишта и отпочне своје стваралачко дело. За нашу музичку културу то је ееома значајно, јер и ако Маринковићева музика до сада није успела да пређе границе наше земље, она је за нас уметничка вредност од особитог значаја. Стварзнз под нашим небом, у доба кратког националног идеализма, у једној средини која се тек почињала културно развијати, она Јв морала ипак постати и оригинална, јер је била подложна утицајима свога доба и своје околине, јер је стварана од човеиа веома даровитог који је носио све најлепше особине нашег на-
ни.тративних школа у рангу пуЕСТО се пута мо- них стручних средњих школз за же чути од мла- припрему деловођа и админи« дих правника, ин- стративних чиновника, као што . „ . а жењера, агронома, нема ни здраветвених школа I КО)0 су п Р етежно вокалне, за V,..-- • | леК ара и ветери- сличног ранга у ко.шма би се соло певање са пратњом клавира Ц ■ ^ Ш нара> да п0 , сл , е припремале наше бабице и леи за хорове а капела, и са прат- ршШдиИ ■ СВ р шене ш к о л е карски помоћници за села, бол« њом клавира, помињемо на пр- ступили у практичан рад на сво- нице, амбуланте и санаторије. вом месту његова Кола. Има их ј 0Ј - СТ ру ЦИ) и да су потпуно би . Успостављањем тих стручних девет на броЈу,_ ли за то неспремни _ ЦЈ кола их школа и прописом, да их ови У религиозно), црквеноЈ музи- ј е у чила ј едноме а пракса тра . функционери морају имати, биће ци, Где није имао да се бори са жила дру Г0 . Слично је са фило- знатно и корисно повећан број опорошпу, неукротивом снагом и 30 ф има којима се на поелава- наших стручно школованих љу« чудним, и недокучивим, таЈнама њима пружа само ј едан део из ди на селу. Свакако би свака наших народних мелодиЈа, Марин- 0да браних предмета. обично без општина, или неколико општина ковић ,е дао дела од праее му- систематик А на се ' мина ™°а у! заједно, морала имати једног зичке вредности, искрено рели- ћ . на м рад Тако је свог пољопривредног стручњака гиозна и хришћански дубока пред већ неп0ТГ] У с ^ ремназа н Ј а ! С а пуном средњом пољопривредрГ; .рТ X « ™ ' »• »У.<У ™ оГчи «0» Јер У »3», ПО. ничке обраде, топле мелодике и мо * да само Ј е Д ан од стотине. љопривреде и шеном интензивихармоније та дела носе у себи и Д° истих закључака долазе и Рању леже наше привредне мопобожну ведрину нашег Бого- наши нови студенти приликом гућности к 0Ј е се најбрже и нзјслужења, док се у некима јако ст У пања Факултет. Правиици, боље за широке слојеве могу корода. У Т оме његоеом «м РТН „и истиче унутарња драматика и сми- ^ничари, студенти агрономије, ристити. Можда би се могло про, ком радуТило Ге много отежГ сао за еелики динамизам и ус- медицине и ветерине једва поне- писати, да одређен посед земље вајућих околностГи због воеме" поне моћн.х градација {Литурги- С У неке основе из наше заврше- по величини тражи и одређено на и због соелине V ко!о; за мешовити хоа На Велики не ^редње школе за даљи струч- школовање власника - пољопридио и жиеео На пввом мес^, ОН Петак ' ° че Мопитаа). И ње- ни студиј на универзитету. Је- вредника. Тако би се и пољоје морао еодити рачуна о ^ала- гов6 Ба,,а Де за мешовити хор и Д и но су филозофи у том срет- привредне школе умножиле Н шњим нашим могу^ностима и V клави р- поред свог световног ка- нији . Њихов универзитетски рад њихови свршени ђаци нашли би словима и«о*вњамузичких \1. Р™тера и драматике, имају та- углавном је генетичко продуже- свога правог запослења. Ниже ла, затим о техничким и изоа- ко ђ е У себи много топлог рели- н>е средњошколских освова. Сва- стручне школе или ниже ередње жајним могућностима наших му гиозног лиризма. ка ко до сада доминантан тип школе у том нашем садашњем зичких ансамбла тога времена и у х°Р= к им композицијама, ин- наших потпуних средњих шко- друштву морале би бити као принајзад, о укусу и жел»ама тада- епирисаним родољубивим зано- ла, а то су реалне гимназије, ни- према за железничаре, финансе, шње публике. сом, Јосиф Маринковић ја код је требао бити за то, да даје стражаре, чуваре шума, занатПознато је, да је Јосиф Марин- нас достигао највише домете. И_ претспрему само ва филозофске лиј'е и трговце, јер на страин ковић свим силама тежио да са етичемо, као значајну карактери- студије. Те школе нису иначе да- већ и неквалификовани раднидочепа доброг оперског либрета, с™ к У и то, да св у оним Марин- вале никаквог стручног знања ци мора да имају нижу средњу !ер је осе^ао потребу да компо- кови^евим делима, која нису па- за будући универзитетски сту- школу од 4 године. нује и опере. Па и да је компо- триотског карактеоа, осева та ра- д и ј, нгити су оспособљавале сврновао оперу, да ли би је могао сна «Р та родољубља, крепости и шене матуранте за неки практи- Каква је тек дисхармонија иаV оно време у нашој средини до- витештва. чан стручан позив, у случају да ме ђУ школе и живота код најбро извести? У своЈим соло песмама са прат- могу наставити или заврши- ШИ Р ИХ слојева који имају само Поред свих тих недостатака и љом клави Р а - Маринковић је пр- ти универзитетско школовање. ссновну школу, довољно је потешких околности, Маринкови* је в е нств . ено изразити, лиричар. Да- Статистички подаци са универ- з на ™ У чињеници да већина сеуспео да сва своја дел а одржи те У ,асно ' и п Р егле Д но | фоР*"- зитета говоре, да само 25»/» од оске омладине до војске занена достојној уметничко) висини и со .' ако иаглашенодл осећвЈношНу, уписаних студената заврши шко . мари књигу и често заборави у пуно) стилск А чистоти, да их у ко,а често у п Р евелико ! мекоти ловање и дипломира. Осталих читати и писати. То су тако зваграницама једОе врло пречишће- иде ло топле с е нтименталности ' 75% претставља онај несретан ни школовани аналфабети у нане технике надахне својим чистим те песме су . у изразу тип недоученог студента који се, Ш °Ј средини поред бројних праи племенитим духом, и да их, по- и стилски у )®дначене, д д П0Ш1Ч ) не стекне СТ р учн е квали- вих аиалфабета. ред местимичне сасвим неизбе- СЕ ?1^ е анално ^Ј'1.'.,. фикације из средње школе за а...!., ■ „„ жне наивности, спасе и сачува од Музмка за неки практичан позив, Убацује - Је ° В0Г кратког пристрашне и отужне банално™, ко- већ„ном%а писара државн/ и к"д 3 наГшкола "ГЛ' V Ј*
- . ^а, претстевља у Маринковић_ |е увеи ' ст Р аног порекла, стал- ' јвдн / при ј втну му3 ич- самоуправне администрације. но пратила нашу уметничку му- Р Д }о Р ' СВ У О ; 0 У При томе су сви Као ЗЛа ко6 - Како изгледа ' ме, за оДашњу нашу позоришну позиви,
д нас школа ишла у рагко* практични ^ 3а С уЈг, И Т Р °гп ШК ° ЛСКИ ЉУ ' кош поетпоставља!у за У зети методским и дидактич ним задацима наставе
скромни чедни и усам^ени Ма. — ^ = д г ражи '. стручну средњошколску спрему већином Ти ппимећив^ Л НИСУ ринковић ни,е био потпомаган ни 0ва * ком Р онована 1894 бар у главном обдаљани у на- а фактори ван школ!* ?« ат п.™ од каквих организациЈа и котери- ' ' Народном по- шој средини од странаца. сулаепт н ° с " ат Р али ја, којима су се, на жалост, слу- м ? _ м " • д*. Тл да Ј е Доста имати основну жили многи наш^ композитори ^оришту нестала, тако да јвМа- Ј едан ужа , оа;н масован осе . или средњу шкоду и * Осећајући свим својим бикем Р ИНКОЕ '^ због И3в ° ђе *, 3 "°Р в ° ћа Ј несигурности у себе и са- тет за напредак земље и народ^. дах сеоје земље и бит свога на- после неко ? ико ™ ' н ' " мосталан рад код нашег школо- Двадесетогодишњи рад истина рода, ма да формално у вода- да "< омпон У! в . п^^Ј 3 ^' Н ""?Г ваног света поствји, слично, као испунио је ове жеље. Неоспорма езропске музике, Маринко- мињемо ' * а I® " м ™ и масовни осећаЈ несигурности но је, да ј е код нас створено довић се, и у таквом оквиру, изра- тако са успехОМ ле К0Д нас 33 земљу и наци Ј у - и ста и много разних школа али зио и као човек и као музичар "ГзГГолГу" и ш и 3 ор- ВеЧ "° кокетовање са т Уђином, на без обзира на живстне потребг наше крви. Најбол,и доказ за то ™ с * а р %° П ™ У м инструментира^о Н Ј Ше -/> развој у са своју познату соло песму Мојјитва. је његова изразита мелодика, ко- Моли° питањима која можемо и мора- дашњици и будућности. " Садз са поуздањем у <себе сами ре- шња иницијатива Министарстш
Ја поред својв словенске распеваности и топлине, сва почива још и на чистој и сасвим исправ
мо
Лело Јоси&>а Мг»рннковића за а гт просвете, да изгради јединстве^ 4 р „ А живот тражи друто. По- план и гигтем чд гпр пткпп* м « п^шу музичку културу значи вео- 1 Ш1с1Н и цистем. за све школе и јд »ашч, , и , в У Надајмо се, да ће Је- т Р ебни С У поуздани и самостал- несе нови дух на том подручл ,една од на,важни,их особина ње- " ^ све његов0 ком . ни стручни радници не само у просветне делатности од извав. гоеог музичког стварања, ,е Р о- V о6јаЕљене и изве . првктичним запослењима ко-а су редног је значаја за изграђива сећа,ући лепоту и чистоту дикци- 4 чове чанск И и уметнички л«к поменута, већ и код државе и ње цел ог нашег друштва н Ср. ,е иашег ,езика, он Је морао нег- овог ' значвјног и дар озитог музи- самоуправе, и у нашем друштву бије уопште. де у дубини својв душе носити ц|(ог ст 90ца постати јаснији и к °Ј е се спецификује и жели и исконске утиске и трагове родне „__ е ^ ени ; и и општи С уд о њего- мора, да се прилагоди новом У сравњењу школског развоја мелодије, која је из тог језика и М[ 0 ' 7 —- - _ -
постала.
вом делу потпунији.
Од Маринковићевих композици- СВСГОМИр НзсТдСИЈеВИћ
ЗДРАВКО СЕКУЛИЋ; КОМПОЗИЦИЈА
свету и његовим потребама. Ту и животних потреба, намеће се се намеће питање, зашто наши само по себи продужење основпорезници, цариници и финаисиј- не школе и везивање оних који ски чиновници имају само по само ту сврше.за књигу на било ивузетку комерциздну или трго- к °јн начин. Њима се мора сувачку школу, а већином су прав- герисати да је књига корист, а ници или матуранти са реалних само у другом реду забава, н гимназија, уместо да се тражи зато свакако непходна. Наше претежно или искључиво први средње школе само би у нижим тип школа за њих као услов. разредима могле задржатн опИсто тако је неразумљиво, за- шт и карактер, а у вишим би мсн што су у селима само учитељи и Р ал « пружати увек стручна знасвештеници са стручном сред- ња која ће оспособити за са< њом школом, а ова ое не тражи мосталан рад, односно пружити за деловође, благајнике и баби- основе за рад на универзитету. це. Као да је њихов значај за Ми смо сиромашна земља и села мањи, особито кад се зна народ. Већ зато средња школа да је само учитељ та.ј ко.ш узи- мора дати тип готова човека ма још активног учешћа у из- за живот, и испунити тако оиу граћивању села, док је свеште- страшну празнину средњег станик мало активан и скоро паси- лежа код нас, кога још нема, а ван у том погледу. Школовани између масе и високих интелекучитељ за село није довољна ин- туалних слојева постоји ду&ок телектуална јединица да облаго- Јаз. Свакако универзитетски стуроди својим радом мештане. — диј треба више и практичног у Свештеник би требао бити ак- себи да садржи, него што је до тквнији и имати одрећену уло- данас био обичај. Све ове пр»гу у практичном изграђивању и медбе нису потекле на основу раду на селу, док би деловођа, педагошких студија или из раблагајник и бабице морзли има- да у школи, већ из посматрања ти одговарајућу средњу стручну живота и прилика око кас. школу. За сада код нас јот нема правних академија или адми- Др. МиодрВГ Грбвћ