Српски народ

као-Ј дед « ^ € Г* О 3 д О *

|ОМ мога дедв, као и свих осталих бољих газда беше »на бој« сазидан, лаком грађом, од чатме. Доњи кат, приземље, био је за дневно становање, а горе на спрату собе су одржаване врло чисто и уредно, увек спремне за госте и велике празнике. Када се горе дође, обућа се пред собна врата изује, и у собу се тихо, у чарапама, улазило. Патос по собама био је жут као лимун, застрвен сиџадетима најлепших шара, а око зидова били су ниски миндерлуци са вуненим шиљтетима, покривени ћилимима дивних боја; уза зид били ®у наслрт њени вунени јастуци рд црвене чохе. Собе беху бело окречене; таванице од бледо жутрг необоЈеног дрвета, вештом руком ко-

■одв. На огњишту био {е гвоздени трокраки саџак. и под њиме целога дана горела је ватра. Са стране био је гвоздени сач за печење хлеба. До мутвака ^илерсарачана за разну оставу; до овога већа соба за дневно бављење одраслих и деце. Пред кућом у авлији дрва, воћке, цвеће, шандуд и дафина; од капије па до куће пун османлук разнрг грожђа, нарочито Скадарлијке и Пловдивке; авлија је била зидрм ограђена, а капија у зиду покривена стрехом ^ерамиде. Капија је била од храстове грађе, јаким гвожђем окована и по цели дан затворена. Када акшам дође и паднв први сумрак, на дућанима слуштају се кепенци, опусте сокаци, и свако граби својрј кући док мра« није пао. Тада се капија још бо-г 1џо закл>учава, а где браве нема гредом се замандаљивала, и тада је домаћин у кругу своје по-

' ОЋАС ме је свака мисао зааболела Тобом. Ноћас су се погасила кандила у мом животу. Ноћас ме је туга обавила својим црним мрежама. Ноћас ми је бол ископао своју сиву раку. А путеви кроз људске душе тако су стрми, тешки. Путеви кроз људске душе воде до у недоглед таме Кроз радост у бол. Кроз светлост утаму. Та је највећи бол, јер свака промена боли. Човек је навикао да живи у мраку. Боле очи од светлосгн сунца, болџ дугџа од соеће, јер указује у том " неминовност њенога нестајања. Боли ме свака мисао Твоја, јер Ти си далеко... Воли ме свака мисао Тобом, боли ме свака мисао на Тебе, јер иТи пролазиш. ЗОРА ТОПААОВИЋ

штовања. СтариЈи су остајали јрш малр за софром, млађи су одлазили да спавају. Ноћу се из ку&а без велике невоље, није нигде излазило. Устајало се веома рано, у прву зору. После умивања, помолилр се Богу, а затим пила вру^а црна кафа са туцаним орасима. После тога сви су полазили на рад. Сви трговци и занатлијв устаЈа» ли су тада врлр рано, пре зоре, да би само што пре били код својих магаза. У томе раном устајању била је читава утакмица. Све комшије из чаршије утркивале су се ко пре до^и у своју магазу, отворити је, па затим пробудити најближег кавеџију и тражити да му што пре скува кв1ву, Целрга дана би се, после тога, у чаршији хвалисао као ранрранилац, јер је то за њега било као нека врста одлике: »Данас сам ја био, пре свију вас, пробудио нашег кавеџију и посркао први врућу кајмаклиЈу!« Када дед у субрту увече из дукана ку&и дође, донесе обично тог високог доксата широких пен- о далеком и големом Јапанском нештр увијено и предаје матери џера, пуцао ј а диван изглед пре. царству. да деца не виде. Сутра дан, у ко башта и кућерака на Саву, од Словенски тип, плаве косе, винедељу, када се отац врати из увек плаве Авале до оштрих ли- сока чела, умних очију, крупан и цркве, донесе нафору, за нану, нија и некако суморне београд- прав, ма да у то време већ чодаду и друге одрасле; и онда ске тврђаве. На том чардаку во- век у педесетим годинама живомајка дели садржину онога фи- лео је дед мој да проврди дуге та, увек богатог, чак раскошног шека од сино^, у оно време нај- сате, кад за трговину није било одела да се пред Турцима никад пожељније посластице: суво гро- време, и ту да чита, пошто је пи- не постиди. На глави је носио жђе са бадемом смен био, онда фес вишњеве боје са плавом помешано.

пеничара урезане; на прозоримз рд »ћерчели« или »саде«-платна 9авесе, окачене на дрвеној танкрј шипци, на чијим крајевима су биле златом вараклаисане дрвене лопте. У ћошковима соба били су дрвени необојени долапи, за оставу ,рубља и постеља. Више јастука грре, око целог собњег зида, дрвене полице, а на њима г»оређане крупне дуње, које даваху нарочити мирис целој ку^и. Иза дуња, на зид наслоњени беху цинкани тањири, калајлије и синије, санови и тепсије, па ибрици и филџан-шољице, све од туча, бакра или цинка, па се сија кар златр или сребро. Иза врата Пошироки бакарни леген, у њему повисоки цинкани ибрик или широк џугун пун воде, а преко њега пребачен шарен пешкир за брисање руку. У углу собе аршин висок, широког постоља, бакарни чирак и у њему углављена повисока воштана све&а за велике празнике или када гости дођу. По собама ретко где беху фуруне, већ се зими грејало ман. галима. На зиду је била икона домавега свеца, пред којим је горело по цели дан кандило. Рам иконе био је украшен пешкиром, златом везеним врбиним гранчицама и неким цвећем. Под иконом стајала је кадионица на малој полици. Ту је била и китка сухог босиљака за кропљење, стакленце Богојављенске водице; ту су биле и дедине ћилибарске бројанице, донешене са хаџилука. Њих је само недељом и празником носио дед, кад у цркву пође. У другој соби, застрвенрј пркровцима, налазио се дрвени разбој за женску чељад, за ткање разног платна. По кућама постеље ретко су се виђале, одрасли спаваху на миндерлуцима, а млађа чељад спаваше на патосу. Душеци се увече распростирали и младеж, деца, (!10сле ваљушкања и играња, слат»о би заспала. Предсобље, окречено жутом Јојом, патосано обојеном црве*ом циглом, било је застртр мутавџијским пркррвцима од козине. Степенице, које на спрат водв, биле су дрвене, пажљиво орибане, жуте као смиље, шкрипе када се по њима гази. Доле беше кујна — мутвак; ту је велико пространо огњиште, широк оџак за сушење меса, из рџака вириле су гвоздене вериге, и н« њима бакарни бакрач пун

Цртеж: Н. Бешевић тицв, Јер у поднв ретко да Јв кући долазио, готово свечано, као да је неки празник, вечерао. Домаћин се прво изује, опере руке, затим се сви искупе око софре и најмлађе мушко дете очита »Оче наш«. Сви се крсте, сцу и мајци се рука љуби, а зат им поседају. Оцу се донесе једно шише љуте или анасонлије, и. отпочиње вечера. Како у сва. кој ку^и не беше стрлова, ручавало се на ниској софри, два педља од земља високом постољу, ркруглом и од дрвета начињеном. Сви седају по источњачки, подвијених ногу. На средини софре већи је чирак са лојаном свећом. Отац и мајка добијају нож и виљушку са плеханом кашиком, а сви остали дрвене какашике, којима се сва јела служила. За време вечере био је мир, разговарати се није смело. По свршетку обеда сви устају, прекрсте се, старијима се поново рука љуби и челом надланица додирне, као знак великог по_

Неки пут, недељом или већег празника, скупљала се родбина и комшије код мога деде на посело. Ту се песмом, игром и шалом кратило време. Около на миндерлуцима седели су стари и весело гледали младеж како се забавља. Пила се црна кава, хладно вино и грицкало сухо месо или леблеблије до дубоко у нрћ.

свакоме недо- свиленом кићанком. Над кошуступне дебеле љом од танког, у куЧи тканог свеске Српског платна, имао је црвен фермен ученог друштва. или гајтаном ишарани модри џеДуго у ноћ мо- мадан, а изнад тога плаво гуњчв рало је неко црвеном чохом постављено, са чираче или де- широким рукавима. Даље, носио те из куће, а ј е ШИ р ОКв чакшире од фине пла» најчешће мој о- ЧОХ е са тесним ногавицама, а тац, као најмлађе дете, да по- на ногама плитке црне ципеле ред њега дре- са белим чарапама. Око паеа стемајући и кли- зао га ј е пошироки бели појас од Геди^и доГон танке свиле ДуГ више Метвра Дв чита, да сваки су чељад из дома морала држачас фитиљ са ти други крај, док га Је он око свеће лојанице се бе умотавао. Затим бн преко ја божанска луда. ма [ 1аза - ма У св1< " свега тога пребацио од јаког сукЊуЈ6( Јбр јб ЛОЈ

Ј а сам био у пучини, Бури, олуји и грому, И с облаком у висини Јурио у тучном лому. Боравио сам и у биљу. Зимзелену што се плави, У болу, блаженству, мишу, Буби што пузи у трави, За бесмртношћџ сам хрлцо. У свем део јс мене, свуда, И са стихијама грлио ПесниК,

сагоре-

на тешко џубе оперважено око

Милован Јовановић брзо вао, а фитиљ врата црвеном лисичином. У рунеугоднр мири. кама увек носио је китку босир-

сао и димио да се издржати не При поласку кућама, морало Је би могло. А в6оноса "

најмлађе чељаде са малим фе> њерчетом напред, пред свима

Био је слаткоуст дед моЈ, Јер , су његове еснафлиЈе и пријатеда корача, ,ер уличних фењера ^ бакал-Мите гутали пробил0 ' а не Р авна и изл ° кана сто његова причања о ранијим калдрма у мркломе мраку за пе- нашим 6 орбама са Турцима, о Ј доста опасна " славном и њима недостижном У једном крају ку+>е, на гор- напретку Запада, или о нечему њем боју, имао је деда свој чар- егзотичном и тајанственом, што дак, као неку »ћошку«; омиљена би се после препричавало по свој му је била ова »диванана«. Са махали, као оно његово чувено

Никола Трајковић

три љу бавиве пимирл рај иг \а

АН венчања Владислава Петковића-Диса био је утврђен. Његови пријатељи спремали су се рано ујутро да му пођу на венчање, међу осталима и Велимир Рајић, Баш Је облачио реденгот, кад сав задуван упаде код њега главом младожења — Дис. Шта се десило? Дис, песничка душа, не бринући се много за овоземаљске ствари, забсравио је да нема новаца ни попа да плати. РаЈић се весело насмејао и спустио заборавном младожењи у џеп позамашнију позаЈмицу од 100 динара, за то време крупну своту новаца. Сам Велимир Рајић није бир тако сре^ан као Дис. Своју љубав он није могао да оствари. Уместо његов© сре^е, родила се тако лепа и осећајна песма На дан њеног венчзња, која почиње речима: »И срушише се лепи снови моји...« „Честито сам ти и ти рече: хвала. А да ли знидеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пепо расу". Песма Је дубоко и болно искрена. Велимир Рајић јој је заиста честитао, у цркви. Он је био у реденготу, укочена погледа. Она у белој венчаници. Била је то Косара Бобић, сада такође покојна, рођена сестра бившег министра и претседника Београдске општине Милоша Бобића. Велимир и она знали су се још као деца, затим са Велике школе, где су заједно студирали филозофију. Она је постала наставница у Београду, он ч «новник НароДне библиотеке. Били су добри другови. Али о својој љубави Велимир је уоек ћутао и она је нажност у његовим очима вероватнр тумачила само као израз његове песничке осетљивости. Косара Бобић удала се за свог колегу Глишу Елезовића. Све љубави Велимира Рајића биле су некако лоше срећа

и од њих су нам остале само лепе песме. Једна од таквих је и песма На карневалу, посвећена »једној дубровачкој дами под маском«. Родила се, као и његова љубав, у Дубровнику, где Је Велимир Једне године отишао на одмор, баш за време карневала. Позван је на дубровачки елитни бал под маскама. Из гомиле званица издвојила се једна дама са црном маском под којом су блистала два крупна, сугестивна ока. Готово цело вече провели су дама и Рајић заједно, али она никако није хтела да му каже ко је. Обећала му је само да ће се сутрадан појавити на корзоу с белим цветом. Али, бели цвет није се појавио ни сутрадан, ни уопште. Рајић је тужно и безнадажно гледао у пролазнкцв, тражећи узалудно она два сугестивна крупна ока, и завршио је њој посвећену песму стиховима: „Саа прошлост иоја 7 свечаном руху, Све жеље, надв, куле у ваздуху, То све се мени покрај тебе снило..." Исто тако безнадежно завршила се и једна Рајићева пе_ штанска љубав. Године 1914 Рајић је пошао ради лечења у Пешту, у друштву са сликаром Милутином Михајловићем. У Варош — Лигету (пештански Луна — парк), између рингишпила и вашарских шатри, на клупи једног циркуса, упознао се са Маргитом, витком и високом, смеђом, с необично лепим, црним и топлим очима. Она је била чиновница. Он није знао ни речи мађарски, она ни речи српски. Како су се споразумевали сам Бог за, али њихови састанци постали су редовни. Идила се оцртавала. Међутим, наступио је пресудан догађај, који је прекинуо идилу изненада. Рат је био на помолу и Велимир је морао у року од 24 сата да напусти Пешту. Маргиту никада више није видео.