Српски народ

Страна 1

СРПСКИ НАРОД

16 јануор

» г Европа греди новом поретку

па и политички доминантна сила на јужној половини америчког континента. Британске инвестигшје у привреди тих земаља би ле су знатно веће од америчких. А у комплексу британског капитализма играла је Јужна Америка веома важну улогу. V Лице политике Сједин>ених I Дршвва Уопште се, у току 1942 године, испољила сва позадина америчке политике у пуној јасноћи. Докази за њене циљеве су мно гобројни и речити. Има већ неколико година, како се у Сједи њеним Државама појавило мишљење, да треба оне да ступе у свету на прво место, да њиме завладају и да ударе свој дечат времену које долази. Мит о „америчкбм веку" вешто је негован. Прво је било потребно да се изађе на крај са Великом Британијом, која је, као доминантна капиталистичко - империјална сила у свету, стајала тим плановима на путу. Ту су два метода употребљена. Први је био у истицању потребе уједињавања англосаксонских држава, — разуме се, под воћств>ом {Зашингтона. Велика Британија треба да се претопи у америчкој империји будућности. Тим путем, Американци долазе аутоматски У посед свих разгранатих области, тржишта, извора сировина и саобраћајних путева, чији скуп чини Британску Империју. Својим надмоћним капиталом, они ће веомз брзо потиснути британски кгпитал и подвргнуће иели сврт финансиским интересима Уол Стрита. Под пгролом уједињавања I што тешње сарадње, Американци ночињу да се мешају у бритаиску п.литику, а нарочито британске прекоморске поседе. Индију обележавају већ својим, америчким проблемом. О Синга пуру се писало као о америчкој поморској бази. Посланици Сједињених Држава у британскич доминиоиима развијају пуну активност, — са добрим резулта том, уосталом, — у правцу при влачења доминиона у домен Ва шингтона. Други пут је, међутим, непосредни притисак, који се спроводи без скрупула и без за!зирања. Ту је пример поступање са Јужном Америком. са Блиским Истоком, са Африком. Ту је подвлашћивање Велике Британије капиталистичким, хладним путем, посреством закона о узајмљивању и изнајмљивању. Вашингтон помаже Велику Британију, али јој истовремено одузима поседе. Капиталске инвестиције Ситија прелазе у руке Уол -Стрита. А дуг Лондона у Вашиигтону расте. Афрички пример Афрички подухват генерала Ајзенхауера је само завршна карика у ланцу америчке пенетрације на црни континент^ која је у првоме реду уперена против британских интереса. Почело је са политичком активношћу у Кептауну и Преторији. још много пре почетка рата. Наставило се са заузимањем позиције у црвеноморским областима бивше Италијанске Сомалије. Масауа се изграђује у снажну америчку базу. У Егитпу се, истовремено, све више примећује мешање америчког посланства у послове, који су превахсодно британски. Затим долази закорачење на афричку западну обалу, у Либерију. Сједињене Државе помажу свима сретствима тежњу Јужне Африке за стварање великог афричког царства, које би се ослободило оД британског утицаја, разуме се с тим, да се на његоћо место стави амерички. И свуда, у томе послу, Вашингтон проди» ре са капиталом њујоршких банкара. Најзад, искрцавање у Франпуској Северној Африци обело-

данило је сав конфликт, који је. по својој сушткни. дубоко УКО рењен у односима између Велике Британије и Сједињених Држзва. Исто тако се и на Блиском Истоку појављује Америка са својим утицајем. Ту су, пре свега, петролејска поља, чија продукција конкурише америчком петро леју, а чији би прелазак под амерички утицај конкуренцију искључио, а моћ америчког петролеја појачао. Затим, ту је пут за Индију. Ако је Јапан затворио резу којима је Америка мислила са источне стране да уђе у Ик дију, остао је још западни пут отворен- А у томе простору леже за америчку пенетрацију не слућен« могућности. Ту се Ва шингто« наслања првенствено и на јевреје, којима обећзва зндтно повећану самосталну држару на обали источног дел^ Средоземног Мора, која би била под пуном заштитом Сједињених Држава и уживала од њих сву потпору. Упога ЈевреЈетва у рату И ту се крут затвара. Јер, ако се уђе у суштину америчке политике која се сада све јасније мааифестује у својим многобројним спољним облицима, нанлази се на чисту капиталистичко-империјалну рачуницу. А иза ње се крију носиоци кацитализма и свега што је у вези с њим, јевреји. У неколико махова указали смо у својим написима на утицај, који јевреји врше на политику аиглосаксонских држава, и на емигрирање тежишта јевре.јске политике из Лондона у Вашингтон. Европски народи, а нарочито они мањи, чије државе иису за јеврејску политику биле нарочито интересантие, и у којима се она отуда' и није толико осећала, нагињу потцбњивању важности јеврејскога комплекса у свету а нарочито потцењивању јеврејског чиниоца у данашњем рату. То важи и за Србију, где се често истицање јеврејске опасности за свет и улоге јевреја у светском збивању сматрају претеривањеМ'. У суштини, међутим, цели данашњи рат и сва збивања која су се у вези с њим одиграла досада у свету, тесно је скопча« са јеврејском политиком И јеврејство игра у њему превасходну улогу. Што више рат одмиче, све постаје јасније, да је главни изазивач рата Вадшнгтон. а да је политика Вашингтона V свему у јеврејеким рукама. Баш у току протекле године низ до ггђзја донео је свету многе занимљивг податке и доказе у томе правцу. Шема данашњег рата

Да^нас је еамо за злонамерног или потпуно заслепљенот зг) рат крив неко други, а не капитаЛи* зам у својој тежњи да одбрани своју егзистенцију и свој рладајући положај у сЕету. Само малоумници или неотклоњиво обе•ућени могу да не виде, да су силе, којима влада капитализам изазвале рат у тренутку, када им је изгледало да за њихову неограничену владавину светом на'

дости тадашњнх цобедника, коЈи су у нацијама и државама гледали само ставке у своме ка питалистичкоме рачуну, з не живе и органске силе, догађаји се убрзарају. Капиталистичка не правда долази :го врхупца. Глад у ЕврогШ и Азији, а уништавање жетве у Америци, голотиња многих стотина милиона људи свету, а дзљењ^ И преоравање памучних пољ.а; намнмжавање великих народа, а стезање њн хове снаге у окове, — све ове' привредне и политичке појаве морале су довести до експдо зијеи Појављује се европска обнова у покретима, који су, у разним земл>ама» покушали да нађу решење, које се у старом реду ствари није могло у свету наћи. Плацска привреда са свима сво' јим посдедицама, дириговање тржишта, стварање нових индустрија, које су стварале нове си ровире, а и све сна?книја наци онална дисциплина изазвали су код сила капитализма прво подозрење, затим мржњу а најзад страх. Ако нове снаге на дјачају, —• а оке морају надјачати по својој природној дина мици, која је за њих потреба живота — онда ће доћи крај ка питализму. Али не у правцу бољ шевичком, дакле анархичном (у коме снаге које владају у капитализму несметано вдадају даље под другцм именима) већ у правцу националних обнова организовања светских тржишта, великиз? привредних проггорај, уклањања свемоћи злата и капитала. Јевреји, прогнани национал' ном обновом из земаља центраш не Европе, све се више аденти' фикују са Француском, Великом Британијом, Сједињеним државама. Идентификују се са њиховом политиком. И преко ње постижу свој циљ. Тек ннко неће изравити сумњу, да је светски капитал у њиховим руКама А баш тај капитал, да би се одржао, морао је да изазове рат. После пада Француске, порле угроЈкења Велике Британије, а и у јеврејској делаковидости пре тога — Јевреји су се сконцентрисали у земљи неограничених могућности, примитивној и дивљачној, некултурној и бруталној, у Сједињеним Државама. Они проналазе Рузвелта, они га узимају под своје, они му дају „Труст мозгова", они владају јавним мишљењ«м, привредом и политиком у Вашингтону и Њу јорку. И они изазивају рат у тре нутку, када су сматрали да су нације, које су под њиховим утицајем довољно јаке, да могу опасност,, која се за капитализам И јеврејствр родила у срцу нашег старог континеита, оружаном снагом да здроб«-

цем уништитн домипапи.ју Британске Импер)ије, и Еврбпу, дакле и свога ; савезника и своје противнике. у А оба аиг лосаксонска < брата служе се у тим својим плановим.а бол.шеи цзмом као црнцем, који има ма крвари за њих. Зато у 1942 "години није било другог фронт а у Европи, јер и бол>шевизам ,треба да буде скрхан. Не из разлога спасавања Европе н њен.е културе. ради кога се под воћством Немачке европски континент бацио у борбу против црвене Москве. Из [Зазлога империјзлне рачунинс. Јер је бољшевизам по Своме потенцијзклу опасан за политику аиглосаксонских сила у Азији. Близу је Индија, ^а домаку је Кина.

Традиционалка прослава Бадњег дана у Београду

Европа греди ноаом ' поретку

Велика БританиЈа, СЈедињене Државе и ЈевреЈи Капитализам и Јеврејство не знају за сентименталност. Зато се бкрећу од Велике Брита.није, која Им је изгледала више изложена опасности и оптерећена умором једне дуге и декадентне културе, Сједињеним Државама. Ту је корен размимоилажења између Велике Британије и Сје-

стаје Ј>пасност са поЈавом европ-1 ДИ њених Држава, које се у 1942 години манифесторало у толико

ске обнове. Цела шема рата је необично јелноставна и јасна. У периоду касног капитализма, у коме јз капиталистички интерес потпуно здвладао дрн<авама и државном политиком, појављује се ннз тешких проблема у свету, који изабквају потресе, све снажније и све јаче, док се најзад, пре неколико деценија, из ових потреса не развцја општа латентна светска револуција, која обележава крај капитадистичког реда ствари у свету. Први Светски оат убрзао јетај процес. После њега, а благодарећи капиталистичкој краткови-

махова са толиком јасноћом. У крилу капитализма, његове ое снаге међусобно боре и гложу. Велика Бритадија, да сачува у томе колу своје доминантно место. Сједињене Државе, да је са тога меса гурру и саме дођу на чело света. Оба дартнера виде у рату начин, да овај свој циљ остваре, Велика Бритадија се нада да ће Америку толико ослабити, да јој она не може бити више опасна, а да ће њеном помођи успети да сузби ле и своје противнике на европском континеџту. Сједињене Државе верују да ће једним удар-

А Ггрема овоме сплету стоји Европа. Рат је почео 1939 године привидно око остваривања немачкога права на Данциг. Није случајно, што је бритавскомасонски писац Уелс у својој џиновској књизи „Облик ствари које долазе" пре више годинау усред европског мира, предвидео да ће рат букнути око Данцига, а да ће се развити у свеопште разрачунавање. Чак је у датуму погрешио за свега неколикр месеци. Али тај рат је имао једну неочекивану последицу. Европа се ујединила. Данае се то још јасно не види. Још су у појединим евродским државама силе продмости на делу да ометају процес европског уједињавања. Али је оно стварност. Данадтњица иде.њему. Сутрашњица ће бити у њеном знаку. 1 Нови поредак Европе, о коме се све чешће пише и говори, биће остварен. Крјешјта је она јевтина парола пропаганде из табора старих снага или бољшевичких симпатизера, који указују на тешкоће које је рат наметнуо данас Европи, и њих називају ,.новим покретом". То је као кад би се грч порођаја жени приказао као циљ њеног битисања, а не дете, као најсавршенији израз женствености и материнства. Кроз крв и ватру рађа сеНова Европа. Још нису сви становнвци нашег континента Евродљани. Али их сваким даном има све више. А будућвост Европе лежи у дилеми: Или ће Европа победити, а са њоме правда и ред, напредак и нови жизот за цели континент. Или ће Европа као појам, као центар културе, кдо матица света, као контш-тент који је домовина мнргих стотина милиона, битИ избрисана из књиге историје. Европа мора прбедити и она ће победити, јер је тр закон историје. Дотрајали системи, капитализам, све што је у вези са њим, све што је његрв Корисник. морају да се замене новим животом, — то је закон историје. И са победом Европе долази и стварање новог реда правде, ко ји је дубока чеАња сваког правог Европљанин^. У трме реду сваки народ добија свој удео,. који му одговара. Уколикр ће се пре приволети Новој Европи, за чије остварење се води дамашња џиновска- борба, утолико ће бити боље за њега. То треба и срдски народ да зна и схвати. И да разуме, да је оно нахушкавање које бесавесно и злочиначки врши она шака одрода У Лондону, има за цил> да се Србија и дал?е жртвујс за интересе међународног капитализма и Јеврејства. И да није случзјно што ое ти циљеви чудно поклзпају са циљевима других непријатеља срдскога нац.ода, који се труде дз гк цжорене и униште.

'Д-р Д. Грегорић

Прослава Бадњег дана у Бер-< граду обављена је и ове грдине на традиционалзн начин. Бео грзд је овога дута поново доказао да је остао веран чувар Н2ших народних обичаја, као н да је чврсто и непоколебиво остао на линији реда и мира коју је успео да створи у току најтежих искушења. На Бадњи дан нешто после 12 часова, пред касарном у Таковској улици био је постројен дугачак ред аутомобила и кола. Домаћин пуковник Ткалчевић и командант Бадњака капетан Ди" митријевић давали су бздњзчарима и остзлим учесницима у поворци потребна наређења. Пре ползска повррке са осве-! ћеним бздњацима појавио се Управник града Министар Драги Јовановић, који је у униформи Ше(ћа Српске безбедности извршио смотоу. У свима улицама, кроз које је поворка пролазила, скуплаала се маса света која је топло и срдачно поздрављала бадњачаре. Пред кућом Претседника владе налазила се у то време велика мзса Београђана да види сврг првог домаћинз, великог СрСжна и спасиоца нације, који је у најтежим часовима стао на чело свогл народз да га спасе од лропасти. Када се Претседник владе дојавио пред својим станом, био је бурно поздрављен од сакудљене масе. Претседник Београдске општине, Министар Драги Јовановић пр.иступио је Претседнику генералу Недићу и предавши му Бадњак пожелео му је срећне празнике. По старом српском обичају Претседник владе генерал Недић засуо је бадњз^ чаре житом, И на поздрав Министар Јовановић одговорио јб речима: — Ја вам благодарим на овом Бадњаку и дај Боже да овим Бадњим даном почне кова ера у српском животу и да Србија стане на своЈе ноге. Ја вам честитам Бадњи дан са усклшом: Живела Србија! Маса света бурно је прихва-< тила поклик и чуле су се речи одушевљења и захвалности генералу Милану Недићу. После предаје Бадњака Прет* седнику вмде поворка је кренула ка Команди Јавне безбедности, где је нешто пре доласка бадњачзра стигзо комзндзнт целокупне српске безбедвости, Министар п оаги Јованов.ић, са својим командзнтним кздром. Бадњзк је Министру Јовановићу предао генерал Боривоје Јонић, Командант Сопске државне страже, који је Министра Јовановића поздравио коаћим говором. Генералу Јонићу министар Јовановић захвзлио се речима: — Нека би Господ Бог дао да Србинова земља буде срећна и да следећи Божић дочекамо у, срећнијој Србији. Затим 1'е поворкз кренула пред стан Министрз унутрашњих послова Танаси'а Динића, коме је Претседник Општине града Бео града Драги Јовановић предао Бадњак честитајући му том при« ликом Бадње вече. I На поздрав Министра Јовансн вића Министар Тавасије Динић' одговорио је: — Господине Министре и Прет седниче општине, срдачно вам благодарим на родољубивој ини цијативи што и данас када испа« штзмо туђе грехове прослављамо ова.1 свети дан са свима на* ционалним обележјима. Хвала вам! Живели! На многа !а љета! Пошто је бадњачаре засуоМи нистар је наставио: — За срећу и народ, за славу и победу српске нациошшца свестиЈ