Српски народ

Страна 6

СРГТСКИ НАРОД

16 {ануар

• Земља и земљорадници чине материјалну и хум-ну или ,људску основу државе и н:рода. Држава може пропасти, Али, догод сељак дриш земљу у рукама, не може пронасти нада на обнову државности. Није било , народа, који није дош-.о до своI је државе, ако је само сачува® [ своју земљу у рукама. ; Зато де апсолутно тачна мисао: Чија је земља тога је и о, таџбина. Са друге стране, сељаци чине I и биолошку основу народа и дрI жаве, јер су градови честб људ| ске гробнице или бар ретко стално пуне колевке, док. су села ? увек пуна колезка народа. Према овим непобитним чиње; вицама ми морама подесити своНекад ће. у недоумици

ју општу државну и посебно своју аграрну политику, је[» смо то V прошлости потпуно занемарили. Прелазећи преко орих чињеница, ми смо пустили да наше село падне у материјалну беду и остане ван круга савремене просвећгности. Сав наш горњи ред, који је владао државом, гладао је на седо очима' потрошача, чија је једина брига да доће до сељакова производа по шго нижој цени, не старајупи се хоће ли сељак за свој производ добити равну вредносг у производу града, који њему треба и сваљујући, у исти мах. терете државне управе, у колико се више може, на село, непосредно или досредно.

и чуђењу читати потомци:

наши

да је наша Народна банка у једној години дал: на 75% сељака у држави 50 мил. Минара кредита, : на танки слој индустријалаца и трговаца 1.500 мил ; да су наши сељаци плаћали приватним банкаг: некад и 40%, а некад мање од 20%,, док су зеле/;. ши некад уаимали од. сељака и 500%; да се клавир царинио као и плуг; да се на неколико градских позоришта давалс субвелције до 20 милиона динара, а иа сељачка д: летантска позоришта ништа; да је наш буџет Министарства пољоприврс;: износио 59 до 130 милиона дцнара или И—1% оп штег државног буџета; да се ударала некад извозна царина на жито, како би танки горњи ред дошао што јефтиније до хлеба, док се допуштало да шака индустријалац-, већином туђинаца, путем царина и картела, страхсвито поскупљује производе потрвбие селу за производњу пољопривредних добара;

Нека буде доста, јер би се сшјсзк наших грехова према селу могао да продужи. Као последица свега овога, дошло је невероватно осиромашење сељака. Али није оно са-мо. С њим упоредо јачала је равнОдушност према таквој држави и расла мржња, некад болесне, па•голошке природе на горњи ред, који је овим путем водио државу. " ' Било је болно посматрати како најродољубивије сељаштво на свету губи веру да у границама своје државе, коју је ово само створило, може дочекати могућност бољег живота. Дефетизам још није био потпуно захватио душу на.шег села, али је узео да је озбиљно нагриза. Настало је било крајње време да државз свој став према селу измени. Да овај кобни развој заустави и за будућност искључи, селу се мора политички и друштвено дати оно место, које му припада, по његову значају за народ и дркгву, као чувару шихова тела, матерпј \чној и биолошкој њихозој иодлози. Зато је потребно да се спроведу ове мере: 1. Земља сме припадати само сељаку. Земља не сме ни у ком виду постати предмет спекулаиије. Мсра се потпуно спречити Нсинрање новчаног капитала на земљу, земља не сме постати средствЈ за пласирање к*<*питала, који долазе са сектора, који сз земљом нема иикакве везе. 2. Ни сељак не може имати земље колико хоће. Мора се за сељаке увести максимум земљишног поседа. Тај минимум мора да буде разнолик: мањи у близини градова, у крајевима 'уз подесне саобраћајне везе, у плодним. брдовитим и забатним крајевима. 3. У исти мах мора се заштитити мивимум сељачког поседа, што код нас псе није било спроведено на целом подр> ч.и, државе. 4 Спровођењем кпмасације ди же се принос земље за 20-—259,' у (редњу руку, односно када се говршина посеп.а за трлико по већгва. Зато се г на.шећом енергијом мора г.сћи на овал пос-)^ 5 Мора се спгоцгдити исушив^> е мс чвари, дренирзње мокрих њива. пнвада и натаиање сувљих земаља. Ово ће бити могуће брже

спровести у вези с увођењем оп ште обавеге ргда. 6. Велики део опустошених шумских 'ерена тр»5а разделити сељацчма у својину, д а их пошуме. 7. Ие вреди сељацима имати земљу, еко се води државна еконбмска политика тко, ла она сел.ака гони са земље нли да он на н>ој само животари у матерНјалној 6е лИ и духовном мраку. Зато држава ^ора своју привредну политику подесити према интересима села тако да игтереси села не буду жртвовани крупним приватним интересчма, а, на дру ој страни да саи* државна фчнансиска политика не спровди се у корист горњих оедова, нити да то чине градова, У оквиру своје аутономије. Највиши је интерес града: индустрије, трговине, заната, слобсдвих интелектуалних занимања, чиновништва, да се дигне потрошачка снага села. Горњи ред м./ра умањити љоје прохтеве и уживЈње свију врста да се омогући благодетно оснажење потрошачке моћи села, на којо> јединој може код нас чврсто почивгти трајно О агостање о тзл I/. друштвеких редова и друттреци мир. 8. ,0а се то постигне, мора с.е оргаиизовати и самостални државни пољоп л;в-,едни кредит за кредитирање сељачког задоугарства и појединаца сељака. 9. Да би се сузбио утицај крупног капитала на вођеше држав«е политике, према њичовим интересИма, сва велика предузећа морају се подржавзти. V лоугу руку, мора се онем'>гућ»ли слободном средњем и ма .нм капитагу да вешгачК1'м гомкдањем кдпитала ^карт^ц итдЛ дође до пглитичког утч"ч|а, који ,је вршио крупни капитал и уједно аа непосредн > нсисава село. 10. С истогд разлога треба подгжавати с^а друштва за обезбећење и све крупне бзнхе. Држгва је показала да ту врсту гкклова уме с успехом водити. 11. Све водене снаге мораду остзчи у рукамз државе, као вла^ништво н^ода, које се не м~же одступити. већ само нј у потр^бу, исчоришћавање поз коктјодом др-каве дати приват ним липима привремено. 1? Држава је дужна да обра-

политикути велику аажњу сеоск м задрј • &рсгву, крелитрајући га у кс/1-ко и до: само не ;ча свзјпх сгедстава, пр Јпагирајућн г<? Југс'г.и~етом сакјим и уводећи муку о задругарству у школске пг ограме. 13. Била би велика грешкд намиати селу обавезно зздру^арство. Носиоци напретка су увск одабрани појединии. Вреднбст тнх способних појединаца сма њује се, удауже ли се силом с к:снособнима гобива се просех. н' сгособци п' с 1у баласт спосос"'нима. Ово 1е и наше искут ств .. НаЈмањ-; \с.пеха пока зле су код нас обарезне задруге, основане по уредби о Аграрној реформи. Ваља пустити да се слободно удружују људи који су и способни и нзстројени задругарским духом. И најспособ-^. нији појединац, нгстројен инди-" тидуалистички н:.теран силом у •.адругу, постаје опздан за загружну мисао. 14. Задруг рство се мора деолитизирати. Законом се мора ;бранити да водеће личности V з:другарском покрету постају артиски прваци, посланици, каншдати. 15. Берза са пољопривредним 'роизводима мора се згтворити. 1ржава мора сељацкма обезбе(ити стајане цене на нунутрашвем тржишт/. Како со може фск-водити к д је на ротерд 1«<кој житн 1.ј берзи цека пшеничи била 1923 -"од. 22.64 марке. •934 г. 6.21 м.. 193з г. 9.86 м.. 1937 г. 12.25 м., а 1933 г. 6.98 м.? Не сме се допусти\и да спекуланти, ко.ји никад не умеју разликов-пн >днV врсчу жита од друге, одређују цеву плодовима сељачких напора и одриц'ња. 16) Мора се наставити грађење житарица у пасивннм крајевима, али и грађење великих силоса у житарским кргј^вима, Кгко би сељак могао у њих положити своје жито, не продајући га у бесцење трговцу, а до коначне продаје послужити се кредитом, који би на основу уложнице на жито, добио. 17. Пољопривредна служба мора се дебирокритизирати. а) Потребно ј|е освовати Пољопривредну Академију, чији би члансви били претставници пољопривредне науке, успели управници државних добара и школских имања, најуспешнији ггретставнит пољ опривредне службе и најодличнији практични економи. Задаћа ове Академије бичч би да проучава услове пољопривредне производње (тло, поДвебље, тржиште); да утврћује и разграничује пој?дине пољопривредне реоне и прилагођује у њи ма производњу посебн{?м месним 'условима; да проналази путеве за њихову примену; да изграђује прОхрам пољопривредне наставе, најподеснији за наше прилике. као и програм пољопривредне пропагавде; да испитује које би се вепознате бИљке могле код нас увести с успехом и гајити; да издаје добра научна и популарна пољопривредна дел? и епично. О свему овом Академија би »■ мала да даје Министарству поЉопривреде своје предлоге и мишљење и сугестије, сарађујући у исти мах с јавним мњењем. Минстариство пољопривреде не би смело. предузети ни'едног важног корака, пре но што би питало за мишљење и Академију. Тако би у бИрократску установу Министарства пољопривреде нашао приступа и чисти наУчни дух који је сталво у кретању и превирању, и рализам практичних пољопривредних рад ника, с богатом ризницом њихових искустава. Кроз Министарство пољопривреде прострујао би свежи ваздух наших поља и освежио к"нцелаоијску мемлу. б) Код свега овога имала би се дати реч саветодавна и представништвима пољопривредних интереса; Пољопривредним коморама и задружним

Не смемо више чекати на догађаје, чији развој не зависи од иас, већ морамо приступити. одмах организовању нашег националпог животш на новим основама у духу новог времена. У том погледу решење цашег сељачког питања долази у први ред; од њега се иора поћи да Сисмо зидали на здравим и мврстим темељима. Али зато је потребно свестрано и темељно проучити цео сплет питања, извршити анализу чињеничног стања, па тражити реална решења,.водећи рачуна о посебним приликама нашсг живота, о степену нашег економскџг развитка, као и нашем положају у европској економској заједници. У том смислу потребио је затим предвидети цео један систем организовања и дириговања наше економије и наше пол-.опривреде у њеном оквнру. А биће потребно можда створити и један план са мерама аграрно-политичке природе с обзиром на потребе и могућности садањег момента, које би припремале герен за завођење новог економског поретка у целини. „Српски народ", да би; допринео расветљавању ових проблема, доноси погЛеде једног одличног познаваоца прилика на селу, који је не само стручњак, него живећи годинама на селу и радећи сам земљу, стекао је драгоцено искуство.

Никаква темељна реформа »е би се смела извести., док се ова тела не би саслушала. в) Кад би била реч о врло замашним питањима чије ргшавање задире дубоко у интересе села, оквир консултовања ваљало би раЗмакнути, питајући за савет и месне задруге, покрајинске савезе, среске одборе, кзд се оснују у оквиру народне самоуправе. Ни под најуспели.шм пз.рламеВтарним режимом нису чланови парламента били никадз пуни претставници интереса села. Потребно је да се створи неиосредна веза између народа и врховне извршие државне власти мимо Парламента. Могло би се приговорити да би вршење овакве опсежне консултације успорило брзину спровођења потребних мера. Дуго ве би, јер је и сам пољопривредни гтроцес спор. Али, кад и би, богато би се то исплатило, јер би се после проучавања свију мишљења, свако питање осветлило са свију страна и нашла средња црта, па избвгло претераностима и заетрањеностима. А, на другој страни, 'ово би била непрОцењИва школа за све учеснике конзултовања, у којој би се учили размишљгти и решавати о великим питан>има привредног живота. г) За рад на терегу у сваком срезу имало би се поставити два среска економа. Један би свршавао канцеларијске послове, а други би био радник на терену у сталном додиру с нарОДом. 18. Не треба за ун^прсђење наше пољопривредне културе огромких жртава новчаних нити ее тражи изузетно много времеиа. Велики уепеси могу се постићи у сразмерво кратком времену и сразмерно малим издацима., захваљујуђи велико.ј даровитости нашега сељака, његовој знатној. духовиој покретљивости и његовој силној потреби да пОвећд принос сврде земље. Примера ради навешћчмо само неке мере. а) Установа угледних ратара би унапредила пољопривреду уз незиатне издатке. У свакој општини ваљало би наћи неколико еељака, који би присталч да р>аде своју земљу под надзором |Другог среског економа. Он би рајшо у оквиру сељачких могућности, примењујући само оно што би могао поднети сељаков буџет или он>о што не стоји № шта, но је реч !едино о доугом значењу рада. За опите добијао би од државе, овштине, округа ствари у натури: семе, вештачко ђубре, по »еку траву, замеие за силосе и јаму материјал за запрашИеање, за прскање, карту за пољопрИвредну изложбу, екскурзију како које године. Све тековине науке, па ма биле најреВолуционарније прима наш сељак невероватном одлучношћу кад ,му се само принесу под очи да се о њиховој корисности у пракси увери као и о могућности примене мзтери1алном снагом се љаковом. Сељак не верује само гблим речима, с пуним правом и нема средстава да врШИ опите. који можда не би успели. Кад би се провеле опште мере за ггосавезима. правку стања на селу, Које смо

навели па сељак појачао своја средства, он би постао смелији у окушавању новина. б) Установа пољопривредшх шегрта је моћно оруђе пољопривредног напретка. Сваке године ваљало би послати 1000 младих сељака у иностранство, где би годину да»а радили практично код напредних сељака. Тако бксмо сваке године дошли до 1000 пионира пољопривредног напретка. Да смо тако радили од 1919, сад би смо их имали 20.000! Вредело би вам далеко више од свију ратарских школа. в) Ваљало би у оквиру иаше државе увести замениваље сшаова. У Немачкој и Чешкој послао би сељак свога одраслог сина неком сељаку у земљи, онај њему свога. Опет се пази на то да се деца шаљу у крајеве са сличним условима производње. У туђем крају увек се нешто ново види и у туђој кући научи се слушати. г) Ратарске школе морају се преустројити да не избацују по госпођене сељаке и будуће ситне намештенике. За то треба двоје. Начин живота у школи за време учења, мора одговарати начину живота нашега сељака (одело, храна, рад); Свршеним питомци ма се не смеју издавати никакве сведоџбе, на основу којих би могли тражити приватно или државно намештење. д) Пољопривредне изложбе особито понрајинске и месне, ек-курзије, утакмице у раду (берби, жетви, косидби,—орању итд.), прослава дана жетве, села са предавањима, сеоски филм, летци који обрађују поједина питања из живота села и сличне акције послужиле би и умножењу стручног знања и снажеч,у онштег сељачког сталешког морала. ђ) Држава мора посветити бригу лизању друштвених центара на селу — сељачких. домова, у којима би нашле кров вад главом културне и привредне орга* низације села; задруга, читаони« ца, књижница, певачко и тамбурашко друштво, дилетантеко дру штво позоришно, сала за забаве и предавања. 19. Здрављу села мора и држава и самоуправа посветити всћу бригу него досад. Лекаррј, амбуланте, бувари, цистерне, водоводи у безводним крајевима благодетно ће утицати на здравље села. Реформом апотекарске службе има се селу омогућити дч дође по ниској цени д,о лекова. Организацијом здравствених за друга постићи ће се да сва здра ствена служба не падне на терет држави а кад се спроведе општа радна обвеза, моћи ће се или сасвим или делом без терета за државу градити водоводи, цистерве, бувари, здравствени домови, амбуланте. 20. Исто тако се сељацима моРа олакшати лечење стоке. цепљење против ззраза, обебеђење од штете у случају скапаваша остварењем. амбуланта и органн« зација и обезбеђења. (Наставак на 14-тој страашХ