Српски народ

14 страиа

СРПСКИ НАРОД

30 Јануар

Скромна и истрајна мисија Лрм&шнм Глсшшка

Просветни гласник, Год СУШ, септембар 1942, број 9. Уредник др. Ф. Медић. Стр. 441—511, дин. ЗО. Обновљени Просветни гласник ушао је већ у девети број. И ова најновија свеска доноси неколико убедљивих прилога, добродошлих српској просветној активности. Садржај је следећи: Густав Месершмит, Иачела националсоцијалистичког погледа на свет; др. Ф. Медић, Моћ духа; др. М. Борисављевић, О лепом; Ђорђе Сп. Радојичић, Јања Кантакузиновић; Милош Павловић, Фр. Ниче о настави историје; М. В. Арачић, Државни спортски одбор; Драг. Митриновић, О лепоти књиге и њене обраде. Белешке: Ур.: Основна начела васпитања и наставе у немачким сред-

и развија животне инстинхте и здрав смисао живота и његове снаге. И остали чланци, као и белешке, обилни су у чињеницама и смишљеностима предмета који обрађују, тако да Просветни гласник скромно, истрајно и целисходно сцроводи мисију која му је поверена.

Издања Немачког научног института Као што је цашој јавности ког научног института разв«ја- Београдском укиверзитету, о тевећ познато, Немачки научни ин ла се у више праваца: организо- ми: Пеи1$сће 1,ећпч/огиог$сћип& ститут у Београду, основан још вани су разни курсеви немачког 1гп $п(1$1аж15сћеп 5ргасћгаит. 1939; иницијативом познатих не-

мачких научника и великих пријатеља нашега народа проф. др. Герхарда Геземана и проф. др. Алојза Шмауса, развио је одмах по своме оснИвању врло жи ву и интензивну културну делатност. Ова делатност Немач-

Мала сељачка енциклопедија

Сељачка књига, уредио Ј. Јањић, насловна страна од Ђ. ЈанковиНа, издање Југоисток, Београд 1942, стр. 82.

Наша књижарска пијаца до рата била је непрестано у оскудици добре књиге за наше село.

њим школама; Д. Г.: Васпитање Не може се рећи да је штамиаи избор позива у Португалији; но мало, напротив, годишње с.е Н. Л. С. Б.: Школе Адолфа Хи- Шт а м пало на стотине књига. тлера у Великој Немачкој књижица и брошура намењених сељаку, али Је наш сељак читао Г. Месершмит, у свом преглед- мало. Код нас се сматралб да за

ном и синтетичном чланку, каже поред осталог и ово: Најважнији узрок за немачки успон лежи у новом ггогледу на свет, коЈи је Адолф Хитлер са националсопиЈализмом дао немачком ! роду. Сви спољни напори и успеси: одвраћање од безпројних партија, отстрањис^ње незапослености, учвр:::ћивање породице, немачко игоружање итд. — све су то биле последице, резултати ј2дног новог животног осећања. У чланку Моћ духа, у коме се концизно износе најмодернија истраживања и резултати научника светскога гласа, др. Медић, ваљда први код нас, констатује ово: Познато је да доктрина условљених рефлекса важи једно изразито матери-

сељака може да пише свакб ко је од њега писменији, штавише, некада се у овоме ишло тако далеко, да се мислило, да сељак

навику читања а још мање куповања књиге. Сељачка књига задовољава потпуно сва три ова захтева, она је и корисна и нриступачна и занимљива, и још нештб, она је многострана, што је специјалан захтев, који наш сељак ставља на књигу. ПореД чланака о планскоЈ' пољопривредној прОизводњи, задругарству, земљорадничком кредиту, ту су и кратка стручна упутства из разних грана сељачког Газдинства, али све то прошарано са добро изабраним занимљивим штивом. Белетристич, ки прилози Су такођер врло пабоље разуме и да више воли да жљј Л о одабрани. чита оно што Је за њега написао полуписмењак. Ово се мишљење заснивало на томе што је сељак куповао већином само рђаву, Полуписмену литературу; сочињенија вашарских песника и провинцијских књижара-издавача. Код овога није се имало на уму да сељак купује књигу на пијаци као и осталу робу и да му је саветник код избора литературе био обично сам продавач, чији је критериум опет био самб његова зарада. Ради тога је добра стсар тешко Продирала на селб, а осим тога је била редовно за сељака скупа. Поред тога код нас се грешило што се сметало са ума да књига за сељака треба да буде не само корисна него и приступачна и занимљива. Мало која наша књига издата за нп/шпре слојеве да је задовбљавала сва три постављена захтева. Ако је била корисна она .је била или

језика за интелектуалце, студен- Најзад је, пре неколико дана, те, ђаке средњих и стручних објављена опсе :на књига др. школа, грађане разних приват- Бранка Милетића, професора них професија; основана је би- експерименталне фонетике на блиотека, прво германистичка, Београдском универзитету, о тезатим славистичка и балкани- ми: О/е Аиззргасће с!е$ 5 сЛгШ> стичка, најзад библиотека за с1еи(зсћеп тН ћезоп(1егег Вегпсктехнику и медицину; приређен вкћНципј* с/ез 5егћ1$сћеп. Док су је читав низ одличних предава- студије проф. Вајферта и проф. ња немачких и српских научни- Тривунца имале чисто научна ка и књижевника о значај .цим карактер, дотле књига проф. научним и литерарним темама; Милетића има — поред своје нес. ганизоване су разне књижев- сумњиве научне вредности — н но-уметничке вечери (као на пр. један врло практичан циљ: да прослава 80-годишњице великог допринесе успешној настави немачког песника Герхарда Ха- цемачког језика у нашим сред-

уптмана), концерти, академије и т. д. У току последње две године Немачки научни инстнтут развио .је и успешну издавачку дедатност. Прво је објављена фи-

њим и стручним школама и х приватној настави. Као фонетичар од струке, професор Милетић ј 'е био свестан тешкоћа са којима ј 'е имао да се бори наставник немачког је*

лолошка студија др. Лздислава зика у нашој средини ,нарочито

Вајферта, професора Београдског универзитета, о теми: О/е <1еи15сћеп 51е<Ј1ипВеп ипд Мић(ЈаНсп 1т 5пс1]џе511)апа(. Затим је Објављена филолошка сТудија др. Милсша Тривунца,, академиКа и

БРИГА 3 А СЕМЕ

пстичко учење. Међутнм нгп Риступачна или незанимљива на сасвим летимична ана- У на '' већо ' мери. Са таквом књи- привредницима, да поведу више

Инж. агр. Владимир Спасојевић: Сорта и њен значај, ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, . св. 28), Београд 1942, стр. 38, дин. 10. Код нас се уобичајило да се ботанички термин „Сорта" пбгрешно употребљава и.ОНда када је реч о смеши разних сората. У убоду своје књиге инж. Спасојевић наглашава ову разлику наГлашујући, што је врло опраздано, да тиме не мисли да умањи вредност смеша разних сората, које су некада врло оправдане и пргпоручљиве. Говорећио начину одабирања, побољшавања и оплемењивања сората он даје' довољно упутстава за рад тако да ће наши пољопривредници моћи и сами да учине нешто у томе правцу. Писац препоручује нашим псљо'

нијим особинама зз земљорадника, говори се у књизи инж. Спасојгвића у десетак посебних 0дељака. Исто тако обрађено је у посебном отсеку књиге како се треба поступати да се сорте не би изметнуле и изгубиле своје добре особине. Иако су питања обрађена у ово.ј књизи доста неприступачна широј публици, писац је успео да му сва излагања буду разумљива. Инж. С. Ђ.

::а чињеница које се дају духу ове доктрине, откри■а нам у истој један од нај• спажнијих аргумената против материјалистичке тезе. Др. М. Борисављевић у чланку О лепом, покушава да укаже на разл.ику између досадашњег филозофског и данашњег научног схватања тог ироблема. Јања Кантџкузиновић је лепа и стваралачка историска монографија каква само може да изиђе из виспргно кстраживачких руку г. Ђ. Радојичића. Настављајући своје смишљене студије о Фридриху Ничеу, г. Милош Павловић, овога пута дао Је јасну анализу Ничеовог гледишта о настави исгорије, велећи: Ниче пргтпоставља, да ће само онда, кад се омладини буде историја пргдавала и тумачила Једним чистим уметничким сликањем, рсљефним, пластичним излагањ:м и кад буде у средишту свега тог излагања историје —- човек, само ће тада и историја бити у могућности да пружи потребан континуитет и да буди

гом, наравно нико неће стећи Савремени бечки вајари

рачуна о семгну, које бацају у своје бразде, је? то је најлакши и најјевтини.ји начин побољшања и повећања жетвеног доприНоса. Наравно, практичном значају П/е Кип5( !т Оеи($сћеп К&сћ с °Р ат а посвећен је највећи део Иегетћаг 1942, Мппсћеп, Аи$- п Р° ст °Р а ове књи г&. За поЉО. 7 , , , ,. привреднике оЦе тек са тог Стал/«сп 2сп(га1уег1а§ бег новишТа и имају своју вредност. N5ОАР, 5. 291—312, д1п. 16. За пољопривредника вамсно је има ли извесна сорта добре оУ последњем број'у Уметности собине које он захтева и је ли

у Немачком Рајху исцрпно је приказао Ернст Вурм савремене бечке вајаре. Излажући њихова стремљења и њихов рад, Вурм је чланак богато илустровао репродукцијама Јозефа ХумпЛика, Франца Зајферта, Едмунда Моареа, Рудолфа Шмита, Вилхелма Фраса, Јозефа Ридла и Ериха Пилера. У радовима бечких вајара извесна склоност ка класици, ма да су им технике доста смеле и модсрне. Поводом стогоДишњице сликара Емила Јакоба Шиндлера написао је студиозан чланак прОф. др Бруно Гг: чц, задржавајући се наг на. анализи његових пеј: :а, чије репродукције у боји красе овај број ревије.

бгз лоших особина, које он нарочито жели да избегне. О тим особинама сората, о најзначај-

у погледу савлађивања изговора немачког књижевнОг језика код својих српских ученика. Зато је Овом књигом дао ј "едан неопходнб п-отребан и користан при* ручник за савлађивање разнихи професора германистике на многобројних потешкоћа, које Србин има да преброди ако жели успешно да научи немачки књижевни језик. А само онај зна један стран ј 'език потпуно, који је вичан и његовом правилном изговору. Ззто је &>ај уџбеник неизбежно потребан Е', само студентима германистике и наставницима немачког језика по нашим средњим и стручним школама, него исто тако и осталим нашим интелектуалцима, који већ знају немачки језик, али још нису пбтпуно вични н>еговом правилном изговору. Немачки научни институт ћеу току ове године објавити још неколико значајних студија и расправа из обласТи германистике и међусобних германИстичко-славистичких и германистичко-балканисткчких веза, односа и утицаја. Међу првима објавиће студијг: академика и професора Београдског универзитета др. Хенрика Барића (Ва1капаегтап15сћ); познатог немачкОг научника др. Отона Волберета (В/'6/го§тарЛ/е с1е$ ЗапдвСћак Иоујрагаг); професора Градачкот универзитета др. ВаЛтера Винша (п:е 51е11ип§ Иег ћа1ка• т$сћеп Уо1к$ти51к 1п с1ег еиго• ра\$сћеп Ми$1ккиКиг); нашег познатог књижевника и претседника Српске књижевне задруге др. Светислава Стефанбвића (ВеКга^е гиг &егтап'1$сћеп 5а§еп1ог$сћип^); професора Београдског униЕерзитета др. Бранимира Малеша (Ра5 Ра$$еп!)Н<1 с/е$ Ва1кап$) ; и тако даље. Озим значајким научним студијама одличних немачких и срп ских научника обогатиће Немачки научни институт јсш увек недовољно развијена истраживања и проучавања међусобних додирних тачака који постоје још из старих готских времена, када су Готи, преци данашњих Немаца, први пут дошли у блИ' жи контакт са балканским нарооима Жена ЕЗ идео сам те голу без стида и бсз маште. Елдели су те просјаци и чистачи из Дуге улице. Твоји пријатељи трговци јужним вок~м из Грчке. . . Али изнад свега ти си волела да сакариш данима крај сво-је мачке из Ангоре . . . Д. АНДРИТт