Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

ЗП )акуц.

Смена

сисшема

НиЈе никаква случајиост што је даиашњи крвави и дуги рат обухватио читаву куглу земаљсАу. Ово је последица револуције која више од двадесет годииа иегде видљиво негде невидљиво потреса све иароде и све држзве. У питању су саме основе, на којима је људско друштво било организовано Као и гражење оних на којима треба да се у буДућности организује. Стари и пре/кивели капиталистичко-либерадистичко-демократ• ски свет покушава да се истргне неминовној смрти, на коју је осуђен од стране виших сила, в У име општег прогреса. У безумљу самртничког ропца он Се спрегао са својим најљућцм непријатељем, комунизмом, који хоће не само д а из Корена измени систем на коме је тај свет досад постојао, већ угрожава и његове културне тековине, којима је он у своме напону снаге обогатио човечанство. Са системима. на којима је људско друштво организовано ствар стоји исто онако као и са сваком творевином човековом: они су несавршени и пролазнн. Аругим речима: сваки систем ко• ји човек измисли подлож&н је истои закону као и сам живот човеков. Наиме, он има. сво је младићско, своје мужевно и своје старачко доба. У овом последњем стадијуму Јављају се револуције, које доносе крај система који се изродио и који својим преживелим и окаме&ецим Формама спутава живот и човсков напредак. Тако је Француска револуција значила крај феудалистичког пор&тка и укидање привилегнја изживелог и онеспособљено^ племства. Али како напредак чоеч&нства. не иде праволиниски, " ећ У чикцак, то се ударило у другу крајност, у комуну и руљократију, које су Собом донеле општи хаос н несрећу, Само чврста рука једног Наполеона Бонапарте бида је у стању да обузда аждају револуције. Његовом заслугом, као и заслугом народних вођа који су доџјли из грађанских редова, створен је нови поредак, који је човечанству у тадашњем тренутку н>еговог развоја најбоље одговарао: капиталистичко • дсмократско-либералисТички. Овај систем, после младићских застрањивања, у своме мужевном добу омогућио је човечанству полет и Напредак, тако Да су његове присталице почеле сневати о томе како је тај систем савршен и вечит. Међутим већ крајем прошлога века појавили су се озбиљни знаци његове декаденције* Та Је декаденција узимала све више маха, так ° Ла је капитад почео бездушно да искоришћује рад, либералистичка привреда довела је до привредне анархије, а демократија је својим општим правом глаСа довела до јаловог парламентарнзмџ и владавине Јаких, али честб моралнб бескрупулозиих појединаца. И опет се јавила револуцијз — овог пута у РусиЈи —, која је опет отишда у крајиост; укинул& приватну Својину и завела диктатуру мануелног радништва. Али се опет јавила и реакција на ове крајнбсти, и тб у виду фашистичке и национал-соција дистичке националне ревђлуциЈк, које такође одбацуЈу неотрани

чену владавину капитала, либерализам и демократију, али које хоће да друштво оргапизуЈу на целисходнијим основама, на основама коЈе најбоље одговарају садашњем развоју човечанства Насупрот капиталистичко-либералистичко-демократској неограниченој СЛобоДи јединке, коју она искоришћава на штету друштвене целине, —'■ насупрот кот мунистнчкој диктатури колектива, који јединки не даје ни онолико слободе да може да развиЈс своју личност, — нациоиализам хоће да помири Јединку са народном зајрдницом на тај начин што слободу јединке условљава личном одговорношћу у погледу на интересе народне заЈеднице, Из авог ц>еговог основног Начела извиру и сва остаЈ/а: о Заштитн рада, о улози жене, о Народном всћству итд. Десет година Је свега откако је џаџионал-социализам на влаСти у Немачкој. За таЈ релативно кратки период владања он је успео да од Немачке, разједињене и пометене услед изгубљеног рата, начинн једну од најЈачих сила света. Та њсна снага не почива с&мо на Добро опремљеној армији, већ и на духовном јеДинству немачког народа, које Је последица одлучних. рефорама у свим гранама народног и државног живота. Немачки човек, био он радник. сељ&к, привредник или интелекТуалац, зна зашто се бори и шта вранн. Он брани систем, који се на делу показао као систем који џ>ему најбоље одговара. Зато га и брџни тш> пожртвоџно и одлуЧно. Н нехотице се намеће уПбређте са браниоцима старог, преживелог капиталистичког поретка, који Су тако рећи Још пре борбе коп&е бацили у трње. ИСто тако постаје разумљива и огорченост са којом се биЈе борба на истоку, од чијег исхода зависи будуће лице света. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Један ВоЂа - један народ - један Рајх

Некада, у доба Бизмарка, изрек;ао је историчар Хајнрих фон Тречке поносну реч, — да људи стварају историју. Доцније за време Бизмаркових епигона, тајни саветник Руедорфер-Рицлер, трабан^ канцелара БетманХоЛвега, окарактерисао је свОју епоху, реченицом, — да на крају крајбва ипаК одлучује боља просбчност. Наше доба мо-; же ово учење исмејати, и усвојити поносно веровање једног Хајнриха фон Тречкеа. Доживели смо, да један једини чозск подиже Немачку на врхунац м.оћ.и и величине из понора. спољног пораза и анархије изцутра. Познато је: да је ова јединственогт политичког генија, како га наше доба има у Хитлеру у Немзчкој и Мусолинију у Италији, изазвала противника, да сконцентрише све своје снаге ка једном циљу: да између овог поЈедиНца и народа створи јгз и да затим уништи најпре Вођу, па онда и народ. Тај смо случај доживели, када је Винстон Черчил први пут зими 1940, а други пут у новембру 1942, упутио позив „народу Италије", у коме каже, да , ; само једсн једини човек сноси кривицу због непријатељетва између Енглеске и Италије ,и ако се италијански народ Ослободи тога човека, осигурано му је енглеско пријатељство." Енглези се на тај нгчин служе старим опробкним рецептима. Тако су већ једном успели одвојити Иапшеона <?д Францу- г ске, како би оборили француску хегемснију. Тако су у првом светском рату наговорили немачки народ, да напусти Лудендорфа, како би савладали обезоружану Немачку. Данас би исто тако желели да народи оборе једног Адолфа Хитлера и једног Мусолинија — како би немачки и италијански народ за свагда поробили. I

Радништво |е оенова национал-социалистичке Немачке. На слици: величанствене прославе Првог Маја у Берлину

Може се Винстон Черчил чудити, што овај његов апед ниЈе постигао никакав успех, какав је некада имала енглеска пропагзнда г ротив Наполеона или против Лудендорфа. Упорна енглеска надменост заборавља, да Хитлер или Мусолини нису као Наполеон војнцчки узурпагори, нити неполитичари као велики војник ЛуденДорф, него да су као велике вође народа одоздо дошли до власти, тако да су не само формиргли нов дух нарсда, већ и псстгли оличење духа њихових народа. У томе је и разлика између Бизмарковог ,и Хитлеровог стварања Рајха. Бизмарк је дошао одозго, за време краљевства и као аристократа, из спољне политике из дипломатије. Унутрашња политичкз питања била су му страна и на том пољу он генијални дипомата — доживео је своје најтеже поразе, као У случају против марксиста. А долф Хитлер је, напротив, дошао одоздо, из широких народних маса, бавећи се најпре унутрашњом политиком. ГЈре него што је као генијалан спољнополитцчки Во ђа дошао на чело Рајха, он је у дугсгодишњој борби освојио душу немачког нароДД, за себе и за своје идеје. По своме пореклу и животпом путу, Адолф Хитлер је био пут ник између светова. Био је у метник, који је хтео да буде сликар и архитекта. Борећи се материјалним недаћама био је грађевински радник — н .тек унутрашњи глас у лазарету ПеЗевалка позвао га је у политику. Као немачки Аустријанац, био је истовремеио поданик Хабзбуршке монархије и поштовалац Биз марковог Рајха. На тај начин, Хитлер је могао да сједини у себи нови социјализам са новим национализмом. Успео је да пззеде нацонализам из „грађанске" или династичкодржавотворне скучености. Било му је мбгуће, да ослобОДи сОцијализам комплекса инфериорности „пролетерске" злобе. Ова нова политичка идеја, за Једну деценију у једној од нај:ежих политичких борби, преобразила је не^-чки народ у јеДну нову државу, нови Рајх. НационалсоциЈалистичка држава и националсоцијалисгички Рајх, не започињу стџарро тек 30 јануара 1933. Нови Рдјх се развијао између 1923 и 1932, Као „тајна држава", у време, када је званична држава била ништа друго до празна форма. Много раније, него што је Адолф Хитлер постао „канцеларом", он је био „Вођа , велики стваралац Нове државе, државе немачког народа XX столећа. 30 јануар 1933 био је само дан, када је „тајна држава" постала јавна, када је народна краљ:Јина добила службено при знање по традицији, коју је до стојно претст—--ао генералфелдмаршал Хинденбург. И када је месеца марта 1933, над ковчегом највећег нруског краља, Фридриха Великог, бив ши каплар аустриског порекла као наследник пруског јункера Ота фон Бизмарка, пружио руку седом генералфелдмаршалу,

Јсоји је оличавао Кенигзгрец, Версај и Таненберг, нестало је јаза, који је прзсецао ис ториски развој. Нестало је онв провалије између широких народних слојева и водећег слоја, нз чему се раебила 1918 царска Немачка. Несгало је подвојености изме>У „пруске" и ,|југоисточне" Немачке, која је створена у данима Хоеи ! ....дберга и Кенигзгреца. Немачка национална идеја и идеја Рајха, ослободила се класне и малоцемачке скучености и поново оспособила, да носи. један велики европски Рајх. Ова нова обнова народа била је сснова новог оснивања Рајха. Ово ново васпостављање Рајха, развијало се на основи немачке народности, и преко : ње до светско историске одговорности немачког народног језгра, за једну нову Европ;\ — Богови, рекао је Једном Адолф Хитлер, погађају не само оне са заслепљеношћу, којима је суђено да пропадну, него принуђавају чак и оне који су Провиђењем позваци, да остварују циљеве који су често у почетку , ван домашаја њихових првобит• них жеља". . Ј | Рат 1939, био је наметнут Немачком Рајху. Њега је желео непријател. који је видео,. да ми,- ,и успон једне нове Немачке, све више руши на сили засновани Версајски систем. 11 када је мржњом "аслеплгепи противник .'взсзеао рат, то је дало повода силнбм развијању снаге Рајха, преко целе Европе. - Тек усл«д овог наметнутог Ј>ата, омогућено је да се заставе националсоцијалистичке Немачке залепршају, од степа. на ВолГИ и Дону до Бискајског Залива, од снежних крајева на северу до пешчаних поља у Тунису. Рајх Адолфа Хитлера развио се преко малонемачких граница Бизмарковог Рајха и преко Великонемачке, у старом смислу мисиЈе Рајха; какву су Немци имали за време средњевековниХ царева. Овај горостасни резултат постигнут је снагом нове немачке оружане силе, која је Вођино дело. Па и она није ништа друго, него што сам навив каже: сретство моћи. Моћ, међутим ле жи у политичкој идеји и политичкој ВОљи. У почетку своје политичке кариере, 1923, Адолф Хитлер је рекао: — Не лежи власт у седам дивизија. Не лежи ни у двадесет или тридесет, већ искључив& у вољи за влашћу. — Воља за влашћу ниЈе занос, звецкање сабљом и пуцкање бичем. Ко је дубље од Адолфа Хитлера осетио суштину праве власти као душевне силе? — Нека би нам, изјавио је Вођа 1941, Провиђење указало на прави пут, како би народи ослобођени њихових окова пошли у сусрет бољем псретку. Ова воља за одговорношћу пред Богом и историјом, воља је Рајха, из које ће немачки народ као евроцско језгро, из европеке анархије изградити нови европски поредак. Проф. др. Валтер Франк (Рајхсинститут за историју Нове НемачмеЛ

Ђ