Српски народ

30 јануар

СРПСКИ НАРОД

Стр «д.

Српски народ према националсоцијализму

Приликом 10 годишњице до Ааска на власт национал-социјалиста у Немачкој, када се процењују јединствени резултати које је Немачка за то кратко раздобље под вокством Адолфа Хитлера постигла на свима пољима националног живота, хоћемо коначно да се обрачунамо са једном од најкобнијих заблуда, која је нанела највеће штете српском народу и која може још увек много и много да му нашкоди, ако сачува своје дејство код неких наших људи. Захваљујући безобзирној и непоштеној јеврејско-масонској пропаганди идео логија, циљеви и задатци национал-социјалистичког покрета, као и историска улога Вођ-: Рајха престављени су српском народу, српској јавности злонамерно и лажно, тако да он није имао верну и тачну претста ву о суштини и значају овога најважнијег пок^ета за судбин> Европе и човечанства. Агенти и експоненти демократско-масонских ложа, јеврејских и англо-саксонских банака и бсрзи, не штедећи злато и не бирајући сретства, све су учинили да овај препородилачки покрет са високо етичким схваташем човека и са херојским о* сећањем живота преставе у најцршим бојама. Све велико и лепо што је тај покрет носио у себи они су хтели да упрљају блатом гнусне клевете. С Друге стране на све могуће начине спречавали су да српски народ и српска јавност сазнаду истину о херојској борби наиионал-социјалистичког покрта за спас и обнову Н?мачке и о његовим резултатима за стварање једнога поштенцјег и правичнијег друштвеног уређења, у коме ће „мали човек", радник и сељак заузимати достојно место, које им припада џрема њиховом раду на стварању добара и вредности од опште наџионалне користи. Српски народ има смиспа за ауторитативни режим У том обмашивању и завођек >у српскрг народа служило с,е свима аргументима и лажима, само да се сакрије од њега истина о национал-срцијализму. Хтело се чак поставити као постулат да између српског народа, коме је демократизам нешто урођено и непроменљиво и национал-социјализма и фашизма, који су за ауторитет и хијерархију, постоји потпуна нетрпељивост и да је српски народ неспособан да их схвати и прихвати. Међутим, то тврђеше о некаквом урођеном ,,демократизму" српског народа било је без икаквих основа, јер карактер и психологија, његове особине и његове врлине немају демократско обележје. Напротив, народ који тек што Је изашао из ауторитативног режима задруге и строго паГријархалног морала села могао је имати само велико разумевање и дубоку склоност за идеје и системе, који су се заснивали на сличним постулатима, као што је био национал44 социјализам. Иапротив, двадесет година лудовања и пирова-

ња парламентарно-партиског режима т. зв. демократије у служби јеврејства и масонерије отворили су потпуно очи српском народу и он је прозрео лаж и обману демократског режима. Он је на својој грбачи морао да носи једну мањину, леобуздану у својнм прохтеви■да за богаћењем и уживањеч одвајајући црно испод ноктију ;а би његова гс-пода, демократ све бољи од бољега, могли де\ити са страним капиталистима плодове његовога мучног рада у најпримитивнијим приликама. Ревопт противу лажне демократија Неред и хаос у свима областима националног живота, необуздано гомилање богатства у мали број руку, протекционашко родбинско и партиско повлашћивање неспособних и непоштених били су обележја тог толико хваљеног „демократског режима", који је проповедао демлгошки једнакост и благостање за све. Инстинктивно у своме сачуваном патријархалном моралу, у своме осећању за интересе нације и државе, коју је он својом крвљу и свој'им жртвама створио, српски сељаЧки народ носио Ј - е у себи побуну против ових режима. Пазнато је већ и толико пута описивано каквим су се све сретствима, меницама и полићима, служили наши „демократски" политичари да би спречили "да та : ; : ,еуверепа" Вародна воља дође-до изражаја, коЈа би их отерала са позорнице ј ^авнога живота. У колико је он могао да сазна нешто о националној револуциЈ'и коЈ - а се одчграла у НемачкоЈ", спасаваЈ - ући немачки народ од експлоатације демократских странака, српскн народ ј - е своје анти-демократско и анти-парламентарно расположење и свој'у тежњу за једном поштеном владавином у реду и дисциплини изражавао, гозооећи: „И нама треба један Хитлер". У томе се у ствари исиољавала његова побуна противу демократско-партиског режима као што је долгзило дј изражаја његово разумевањ? за исТински демократизам ј национал-социјалистичком начелу воћства, који је тако близак његовој психи. Српском сељаку импоновала ј - е чињеница да је на чело једног тако вели ког и културног народа, као што је немачки, могао доћи 1: постати његов Вођ, један незнани и скромни борац и рат•Љк из једног протекЛог и изгубљеног рата Поштовање немвчкс нацноналне идеје Схватајући управљање државом као вођење једне велике задруге, где се поштује ауторитет слободно изабраног шефа задруге, српски народ могао је имати само разумевања и наклоности за национал-социјалистичко схватање воћства наиије. И у многим другим стварима српски народ ЈГла сличан став као и немачки народ чији је

прави дух дошао до изражаЈа у национал-соЦијалистичком похрету и у његовом оваплоћењу Грећега Рајха. И може се рећи, да је био поштено упознат са његовом доктрином и његовим смерницама, српски народ ои у највећоЈ - мери имао разумевање за овај велики истори ски покрет, јер су његове идеје и његова стремљеља одговарале његовом урођеном осећању за све оно што је праведно, здраво, лепо и корисно. Српски народ са свој'им здравим тационалним осећањем, које му је давало велику снагу да опстане и ;.здржи све недаће, могао је имати само присно разумевање за дело Адолфа Хитлера који је спасао националну идеју из канџа толиких интернационала, које су и њему као и немачком народу правили несавладљиве препреке у шеговом националном развитку. Зар све -^ве интернационале, почев ои црвене, нису биле и непријатељи српског народа, као што су били непријатељи немачког народа? Зар опасност од истих неприЈ - атеља није нагонски упућивало српски народ да се приближи великом немачком на _ роду, кога је он од увек дубоко ценио и поштовао. Ништа се у Европи не може ваљано и трајно изградити и створити без Немаиа и противу Немаца! У низу додирних тачака ИЗмеђу животног става српског иарода и схватања националсоцијализма можемо навеети сада схватање српскога народа о светињи земље и прадедовској крви. Та његова схватања чине га способним да дубоко прогшкне у срж национал-социјалистичког учења, коме је једна од девиза: „Крв и земља". Како би српски народ могао бити противан идеологији и систему национал-социјализМа, кад ј - е он први дао место сељаку, које он својим радом заслужује и када је место причања демократских политичара о за слугама сељака и њихових обелања, никад остварених, дао истинско благостање немачком сељаку. Смисао за хероизам Ето, то је истина, коју смо хтели рећи нашем народу о суштини и циљевил;а национал-социјализг.а, коју је једна несавгсна и безобзирна пропаганда успевала дуго и дуго да сакрије. Исто тако хтелц смо рећи истину о такозваном урођеном демократизму српског народа, који треба да спречи да схвати ц прихвати све велике и корисне резултате које је постига: националсоцијализам у спа сазању и уздизању \емачке отаџбине до досада невиђене величине. Хтели смо на таЈ* начин да одужимо свој дуг.према свом народу да бисмо му олакшали његово сналажење у сплету судбоносних догађаја који се данас одиграваЈ - у и од чијег празилног разумеваша зависи шегова судбина и његова боља бу дућност.

Верујемо да ћемо на тај начин допринети да конструктивне снаге нашег народа још више дођу до изражаја да бисмо тиме показали и доказали да смо позитивни чиниоци у изграђивашу новог европског поретка, за који се данас бије бој на Истоку, где херојска немачка воЈ - ска са својим европским савезницима брани Европу од уништеша. Познавајући ствари какве јесу, ослобођен од лажи и обмана туђинске пропаганде урођени смисао српског народа за хероизам и жртву доћи ће до најпотпунијег изражаја. Са дивљешем и пијететом поклониће се он пред неустрашивим

борцима код Стаљинграда, који надахнути херорким учешем национал-социјаХизма чинс надчовечанске напоре и пружају незапамћене примере херојства и пожртвоваШа^ умирући за спас и величину Европе. ■■ У том циљу У оврм 6рОЈ - у - из пера најпозвацијих немачких и наших Ј.-вних радника доно<:имо написе, крји могу бити-.РД највеке користи српском .народу у шеговрм духовном опредељивашу за вршење воЈ - е дужности искреног члана европске заједнице и у изграђивашу своје иове отаџбине.

м.м. м.

Идеолошки подвиг Длфоеда Розекбергг

Не може се довољно нагласиги да борба националсоцијалиста пером значи исто онолико подвиг као з борба живом речи, делом, залагањем живота. И она је имала свог великог удела у коначном триумфу. Ту борбу пером отворио је Алфред Розенберг 1920 године брошуром Траго м јевреја у менц времена. Ту брошуру издала је странка, хотећи тиме да манифестује да она претставља њенр гледиште у јеврејском питању. Исте године, Розенберг је написао и објавио и дело Злочин у Талмуду. Следеће 1921 године неодољиво перо Алфреда Розенберга отвара паљбу на другог непријатеља-масонство, брошуром Злочин слоСодцог зидарства. Године 1922 појављује се књижица Антидржавни ционизам. У годнди 1923, години прве минхенске епопеје странке, Розен.берг даје значајну студију Протоколи сионских мудраца и јеврејска светска политика. Година 1924 посвећена ј'е борби против са националног гледишта најопаснијих међу тадањим немачким странкама — против марксиста и против странака које су се бориле иза бусије полигичког католицизма. Те године написао је књижице Центрумаши и баварСка пучка странка као непријатељи немачке државне мисли и Берза и марксизам или слуга и господар. Године 1925 чзашло је неколико књижица Алфреда Розенбгрга, Упоредо са овим делима у којима се бори иротив најнгпосреднијих непријатеља немачког народа и његове државно-политичке идеје, Розенберг је од са.мог почетка чеуморно указивао на бољшевизам као општесветску опасност, као најезду коЈ 'а прети евеколиком просвећеном свету, свему што је лепо, племенито, узвишено и напредно у људском роду. Као човек чија је најужа отаџбина толико пропатила од бољшевичког ужаса, Розенберг је ту дао нарочитбг ма ха своме сјајном перу. Године 1922 појављује се брошура Бољшевичка куга у Русији, коју сад, с погледом на догађаје две деценије, коЈ 'е су отада прошле, можемо назвати управо пророчком и видовитом. Садашњи рат чињенично потзрђује све битније мисли изнесене у том дел-у, а нарочито значајну. дефиницију: „Марксизам јеств. бруталност подигнута на ступањ религије".

Розенбергово дело Мочвара објављено 1933, јесте једна од најизразитијих манифестација културно-иолитичке борбе за препррод немачког нарбда. ' ЗначаЈна Т изградњу идеологије 'Трећег Рајха јесу и дела РрЗенберга која се могу сматрати као тумачења и развијања неких од главних идеја у књизи Вође Рајха МОЈА БОРБА. У дела те врсте убрајамо на првом месту кп.игу коју је Розенберг објавио 1927 године под насловом Будуће смерпице нема:чке спољне политице, В.ећ. у тој кн.изи Алфред Розенбгрг ц.г јасно указар на супротности ,,и тешкоће које су довеле до саддшњег другог светеког ра.та. . и .»Међутјм, сва ,досад набра1з,на дела свако рд њих сјаада документовано, убедљиво, узб.удљиво претстављају тек обавештења и путоказна дела на пољу дневног збивања и изгледа за будућност. Тежиште историског значаја Розенбергове књижевно-научне делатности јесте и остаће у оној групи његових дела, која траже душу народа, њена тренутна беспућа, њене Сумње, показујући јој пут оздрављења, снаге и вере у себе и своје. То су идеолошка дела Алфреда Розенберга, у ужем смИслу Ј)ечи. Од дела те врсте појављује се прво 1926' годпне књига Хаустен Отјуарт ЧемСерлен као весник и утемељач немачке будућности, а затим, 1923 г.одине, Дитрих Екарт. У ову област Розенберговог рада спадају и многа значајна предавања која је одржао од 1932. године наовамб. Досад су изашде две збирке тих предаплња, и то Крв и част (1934) и Традиција и садашњица (1941). Међутим, макар и иоле потпунија збирка тих дубоких и епохалн«Х ( предавања изискивала би дуг низ дебелих књига. Разуме се да је издалека нај,чувеније међу делима Алфредз Розенберга његов МИТ XX СТОЛЕЋА који га је прославио ширрм целог просвсћеног све.та, а кбме ни најљући идеолошки противници свих земаља нису могли одрећи признање да је оно ' једно од најзначајнијих дела новије светске књижевности. То признање било понекипут изречено посредно или онако пррцеђено кроз зубе, нису могли избећи ни они који су у нацирналсоцијализму гледали свог највећег противника.