Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

30 Јануар

Борба Немачке за Европу џесете. мришн/ице преувимања ^лоти оу, стране нацианалссиџалиста

Усред највећег рата свих вре мена дзживљгга ВелиЈСОнемачки Р ?;х Адолфа Хитлера дан свог десетргодцшн >ег постојања. О вај дан дз]е повода да размисдимо о доеада јевинствербм уС цоиу националсоиијалистичко! покрета од једне мале групе не познатих у години 1919 па пре ко оног дана 30 јануара 1933 «ад је претседник Рајха фбн Хинденбург псевао ФиреР 3 А ' долфа Хитлера на положзј канцелара Рајха до данашњег др>гог светског рзта у коме се националсоцијалистичка Велика Не мачка у заједници са рећином ерропских нација бори за праведни нов поред-к у Европи и брани је против уплиТаља трију велесила Енглеске, Совјетске Уније и Сједињених Држава које су Европи непријатељиУслед слома од 191 § Немачка је била брисана са листе европских велееила и излежена необузданој самовољи версајских „победника".. Разоружана „мировним уговором", лишена својих пограничних провинција, ли вдена важних права суверенитета, подвргнута финансиском искоришћавању најстрашниј? »Р; сте, привредно индустриски најтеже погођена, изложера катастрофалној незапослености из гледало ]е да никада више неће моћи да се дигне до ранга једне велесиле. Па ипак се десило сасвим другачије него што су нам наши ранији противници били наменили и него што је претежна ' ' ина сопствени* сународника у неактивној резигнацији очекивала. Управо, у нашем најдубљем понижењу Нгмачка је нашла спасиоаа у АдолФу Хитлеру који Зе од судбине био изабран да је, упркос свим унутарњим и спољашн>им запрекама, не само уз* виси до моћи и величине него да је осим тога учини одлучним фактсром европске политике. Из оне мале групе од седам мужева, који су се састајали у пивари Штернекер у Минхену, да би протестовали против новембарске револуције из 1918 и против њених кобних последица развио се онај националсоцијалистички покрет Велике Кемачке који је гвозденом рсшеношћ« супио у бс?бу за немзчки препород, дао 20 фебруара 1920 у 24 тачке свог програма, објављеног у Хофбрајхаузу, смернице према којима је започео свој пожртвован и тежак пут изм?ђу више од два туиета политичких странака, у које се ра суо олитички живот Немачке да би најзад по^сстао до најјаче странке и да би наименоваЊ ем свог Фирер -1 за канцелара Рајха у своје руке преузео судбину целокупног немачког народа. Пошто је преузео власт Фирера је џчекивало толико обиље

задатака какво зацело никада није НИЈедан дгуги држав ::;ц< нг шао Лреузимајући су .абииу своје 1:._.4је- Треб?т\ ,је са.. лдати несретну политику рзсцепаности која се огл.едг.- ' у с .С -ику бро. : них полит;- хи.х -ТГ'ПН-'КЗ као и у неким прежизелим нарочитим лравима поједг .них. држава и. гребало је иацисналеоцијалигтнчку неиачку радничку стран «у инити темељним стубом др жаве, требало је унети у упра ву г:бново ред и уредност, укло нптп незапосленоет више милио нд сународника, али поред то га истовремено И сломити окове које нам је наметнуо Версајски уговор. Нацш противници и светеког рата мислили Су да ће мзћи да постигну нов ред у Европи, који су прокламовали у име демократије, напросто тиме што ће Немачку потпуно свезати И отети јој њена права и успостављањем интернационалног форума Друштва народа овом створеном Стању прибавиТи тра. ност. Мећутим, ово женевскс Друштво народа, које је билс замишљено као инстанца за изрзвнање интернационалних спороВа, потпуно је затајила и ни је нимало упливисалз на наводно намсравано стварање новог реда у Европи. Санкциониранг неправда диктата уговора пгриског предграђа довела је до тогз да су западне силе подјармиле и ИЈ.алију. Тадања Немач^а оног система својим приступом у Друштво народа узалуд је покушавала да на основу статута Друштвз народа. поствгне било к кву рез^ИЈУ Версајског уговора, Једнако су без резултата остале и бројре жалбе немачких мањина изван Рајха, које су биле достављене женевском Форуму. Фирер Адолф Хитлер покушао је пре свега да и у спољ: ној п9литици Нрене новим пуТевима, како је тз учинио у унутрашњој политици. Он је сталнО настојао да постојеће затегнуТости и противности уклони миР иим путбм споразума. Сви ње гови корзци, па најзад и његов предлог општег раЗоружања, какво је било 1919 наметнуто само Немачкој, били су узалудни Док је Француска, као у време Ришељеа и Нацолеона првог? покушавдла да својом војном си лом и рафинор"исм мрежом политичких савеза влада Европом. Енглеска се. као већ тако честе пута у тогу свој? историје, показала кдо Европи непријатељскд сила, да јој је стало самг до финансиског и.скоришћавањр Европе. Е-глеско, : се придгужила и Сов : етска Унија која је нает' да Европу суноврати у хаос изазвавши- светску револуцију, чему је шпанеки гр.ђански г -.;џ ,;е провоцирала био само кррав почетак. Тако Зе б.:ла судбинск? нужда да су се наиионалсоцијалистичка Немачка Адолфа Хитлера и фашистичкп Италија Бенита Мусолинија састале, створивши осовину Берлин—Р: м исте оне годи-

не 1936 кад је Италија упрКос отпору Енглескг и Фран цуске створила своје колонијалио царетво у Источно: Африци. Од тада ова осози на пргтставља чврсту плгтеницу европске политикг, крјој ова захвгљује нов поргд«к. Оснивањ; осовине било је уперено пр.отив полнта:<е з .цпд них демократија, неприЈстељ:ке пре.мз Европи, а онда употпуње но Пактом антикоминтерне, склопљеним са Јапаном 25 новг.мбра 1936, који је ц.амен>ен одбр;нн Европе од севјетгко-руског угрожавања. Овом Пакту аитикоминтерне придружиле су ,се од тада најважније европске и дпе -!:ке дрЖаве и то Игг.лијг 16 новембра 1227, Мађарска 1 Манџуко 24 6-'- гра 1939, Е аа нија 27 марта 1939, а Румунија. Бугарска, Финска, Хрватска, Слс взчка, Дгнска и Нанкиншка Кина 25 новембра 1941, тако дг, сада Пакту. антикоминтерне при пада у свему 13 дрзкава. Колцко је напредовао осећ"; евроцског јединства покгзу, : е се у тсме да су поред Итали;е и Ф шска, Румунија, Мађарска, Словачка и Хрватска ступиле на страни Немач1?е у борбу против бољшевизмз и да су осим тога и из других земаља као што су Ш:шнија, Фравдуска, Б слгијј. Холандија, Д-.иска и Норвешка добровољци похитали на Источни фронт. Ако су ратови између европских сила у прошлости носили карактер грађанских ратова данас мо^кемд с правом да кажемо да је садањи рат рат европског једииства. ,' Улазак Сједињених Држава у овај рат Едглеске и Совјетске Уције против Европе још је појачао процес европског једив ства, продубио га и дао му жиг борбе за слободу. Како је Фи рер Адолф Хнтлер у сВојој н:г ?гго чшњој посланиЦи 1 .јсцуара 1943 тако уверљ" > изразио садања борба против три ваневропске и Европи нгпријатељскз силе Енглеске, Содјетске Уније и Сједињенчх Држава на мењена је заједничком европско.м циљу при чемУ се Великонемачки Рајх Адоафа Хитлера п • .;ио као г.оборгц на чело с ропских нзциЈз. Др. Адодф Дрестлер

Нанионал социализам није само један политички програм, него је једнр нова, дубоко схватац>е живота и љегових проблема. Из тог шеговог оснозног етава произашла су доследио и његова решења цривредцих проблема, не само Немачке него и целе Евроце. I Јационал-социалнзам је дошао да у историји света смени Досадањи Индивидуализам, који је у природним Наукама и друштвеној философији урод ::о матсријалистичким схваташем сзега, и демохратпзмом, а у привредном животу капитализмом и свстском привредом. На -^ионал- сОЦИализам полази у философији и ролиткци од сХЕатан>а примата целиве над с$о* јим дедовима, «0лектива над појединцем.

Нова немачка техничка велика школа Досадашњи архитектонски отсек Уметничке велике школе у Вајмару издвојен је у ззсебну ве. лику школу која носи назив .Велика школг зз архитектуру ' Одлуком министра просвете Рајха г. др Руста, ова школа Је по рангу изравњанч сч Техничким великим вдколама.

Политички, то схватање во ди прокламовању судбинске по вгзаности појединаца у на«ио налну зајсдницу, подвргавању индивидуе циљевВма заједнице стварању н.ационЗлце државе са задатком да тоТалитарцо Води судбину свога народа «а КуЛ турном и нривргдном пољу. у привргдном погледу, на иесто индивидуалистичке „либерцлне : привргде, засноваи® ча пуној слободи капиталистичке експлоатације радне снаге најамнИ?! радника, И слободној иници;агиви приватних подузетиика да они сами организују производн>у и расподелу економских добара цо принципу слободне тражн>е и понуде, национал-социализвм уводи плаи.ску- приареду и солицаристичку повезаност радз * капитала, свих грана и свих елсмената народне привреде. И у привреди, као И У тици, национал» еоциализам Д Јследно- нроводи примат целиЏђЈЦИ;иојсдшадем.,,и интбргее појединацв интересима цели «е. У место Д» појединци, руковођсни једино изгледимана своју личну зараду, организују прои?водњу и врше, пр тргрвач ким мсрклима, расподелу производа, национал-социализам оставља држави да она плански организује и руководи н производњу и расподелу добара по нзчслима опште-народне користи, правде и целисходности- Прјв' динац, и као произеођач и кчо потрошач, није више остављен еам себи У вртлогу једн« бе{крајне и «епрегледНе свгтске приврзде, него је ергачеки уз глобљгн у једну.плански органи зовану националцу привреду. У овом смислу, национал-со ццализам је ртишао још један корак даље. Као цјто појединаи није остављен сам себи Да се цзгуби у бескрајној атомизир^ ној светској привреди, тако нису ни прједине иародне привреде остављене саме себи, да нзсумце траже извазне могућности за своје производе, И купУЈу оно што им недоста^е према случајностима светске конЈуктуре. На ционал-социализам је увидео, да се више народних привреда једиог већег географског нростора морзју повегати плански у ј^Дну органску прцвреду великог простора, да би тако, као повезана привредна целина, могле у главном бити саме себи довољне и бити незавесне од случајности и произвољвости светеке трговиие. Тако је дошло до стварања данашње, Нове Европе као једне рланске привредне заједнице, у којој ћемо сви ми, народи бвог континента, по смишљеном пла ну развијати све своје производне снаге до максимума. уз подр

шку и потп^ру оствлих европСки?( наррдних привред?, а исто тако ћемо и рдзмен>ив$ти сцоје виикоре производа по унапред израђеном плану, како је то за све нас најкорисниЈе и најцелисходније. Т^«о орг а иизоваиа ка® привреда велииог простора, Новз Европз биће дОвол>на за свОЈе народе и у пОгледу исхране и намирења свих осталих потреба.

а је корист од оваквог оргЗнизован>а појединачВо изоловвних иародних привреда у једву веАику европску заједницу, можемо ми Срби, у даваш* н»ој нашој србији, најбоље да осетимо и увидимо. Нас је ррошлн режим индивидуалистичке светске привреде оставио не само сзсвим дсиромашеве, вего в онеспособљеве да сами за себе, изоловави, можемо ићи напред у снажењу своје производв.е и побољшању живота нашег нароДа. Углобљавањеи наше на«Г рРдие цридрсде у . Цвде Европе, нама се отварају велики видиои в пружају велике цогућности брзог напретка, Јер Нова Европа има интереса, да се продуктивност свих чланова њеве заједнице што пре Н што већма оснажи, и зато ће их она заједничким сретствима целе заједнице у том правцу а помагати. Пример наглог и интснзивног снабдевања наше Пољопривреде потребним справама и алатима, семеном итд. по нарочитом европском плаву, отварање других извора нашег народвог дохотка и наше народне производн,е, дају нам већ ови?с дана прве одличне потврде о томе од колике је користи за нас укључење Србије у привреду великог простора Нове Европе. * 1 Др. Милорад Недељковић

пски АРОА

ГЈЈДВНИ УРЕДНИК олп'80ран ?а садржинЈ ли.та Велибор •1онић. ВЛАСНИК Мих Станковик из Београда. РЕДАШИЈА И АДМИНИСТРАЦИ.1А. Чика Љубина 1/1У. Телеф<>н бр 20-383. ШТАМПАРИ.1А „ЛУЧ". Краљиџе Нат»1и.|е 100. Тромегечнз претплата 36 дин. шаље се преко „Пресе", «. д.