Српски народ

ЗОЈануар

СРПСКИ НАРОД

Страна /

ВРОПЕ

Стетњени на узаном простору стаљинградских рушевина, војниЦи генерала Паулуса шаљу преко радиа извеШТаје о СВО јим борбам!, и у тим извештајима кажу: „Јунаштво румунских и других војника, који се заједно са нама боре. у Стаљинграду, је беспримерно и заслужује да уђе у историју ове битке". Морамо да се дивимо величини немачких бораца, који пред смрт хоће да Истакну борбена дела својих другова друге наЦИоналности. Морамо да се дивимо пожртвовашу свих војника у Стаљинграду, који, без обзира на националност, жртвују своје живоТе ради одбраие стаљинградског полОжаја, свесни да Својом жилавошћу бране Европу и својом пожртвованошћу спасавају Еврбпу.

Армија генерала Паулуса код стаљинградске оштрпце стратегиског клина, који је био забијен прошлог лета, остала је ради тога да би што дуже спречавала бољшевике да се користе стаљинградском рзскрсницом. Та армија је сјајно извршила свој задатак. Она је читава два ме сеца издржала у борби против надмоћнијет непријатеља, и на тај начин је успорила напреДовањб совјетске вбјске, ништа мг И>е од 14 армија. Пожртвовање Паулусових војника Дало је могућности да се организује одбрана на целом јужном отсеку фронта, како би се заусТавила зимска офанзива Совјета. Она је 13ећ изгубила знатан део своје ешгргије, а што је најважније, она наилази на све јачи отћор бвропскИЈЈ: трупа, које прелазе у противнападе, у све већим формацијама и са све већим зампхбм. На пример, у току прошле НеДеЉе Нем ци су мзђршнлн један велики противудар између Дона и Манича и дубоко продрли у сов јетске линиЈе. Енергија совјетске војске је додуше огромна, али је дивља, некудтивНсаНа, недрригована. Брдски поток може да преврће камење, да оДроњава земљу између кореНа дрвећа, али ништа не ствара. Међутим, вода једног потока канализованог у јазу воденице пада на тсчак и петвара се у к. рисну И моћну | снагу. У сукобу две енбргије — бујне совјетске и смишљено, плански организовгне европске пролазни ефекти могу да буду на страни оне хаоТичне, али сумаран и конап- •• успех не м же да мимоиђе енергију снаге коју предводи знање. РИТЛМ У ЛТРАТЕГИСКИМ ДОГАЂАЈИМА Постоји ритам у стратегнским доСађањима. 8 децембра 1941 го дице неочекивчно јака зима зауставИла је немачки напад, и Немци су одмах повукли нападне клинове. ПослС неколико дана почеЛа је Сг .гска зимска о фанзива, к ' је наишла на жи лаву немачку одбраНу. Након месец и по дана одбранбених биТки немачке трупе прелазе у активност, постепено одузимају бољшевицима тег"торијални резулТат офгн чве, опкољавају по једиНе совјетске армије и успостављају везу са „острвима отпора" (ХоЛм, Демјанск), која су издржала опсаду од више недел>а. Немач - ' - продор 8 маја Ксд Керча био : је врхунац ове опе ратике реванпп за совјетске почетн? успехе децембра и јануарз. Сада се поћавља иста слика. Совјетска зимска офанзива има

извесних успеха. Али на више места Она је већ заустављеНа, и почело је чишћење терена од иСтурених совјетскмх Дивизија. Темпо немачке реакције ове године је бржи нбго прошле, зато што је европСки фронт боље прилагођен потребама активне одбране. ПРИВРЕДНА МОБИЛИЗАЦИЈА ТРОЈНОГ ПАКТА Европа брани свбје положаје нз Истоку, а истовремено и наставља КонсТруктивни посао на стварању новог светскбг поретка. Потписани привредни пакТ у оквиру Тројнбг Пакта има огромног значаја не само за послсратно доба, већи сада у рату, Прво. он Доказује цотпуну повезаност држава ТројНОг Пак та и њихову одлучну вОЉу за сарадњом на пољу привреде, по лкТике и војних операција. Оза сарадња привредног ^арактера имаће утлцаја и на ток Војних операција. У облику лиферовања патената (нарочито ИЗ области ратног наоружаЉа) Та сарад %а: повећава . ратне . могућиости свих земаља уоквирених у Тројном Пакту. У Облику лиферација Та сарадња доприноси стварпом повећању ратних мсгућности европских и азиских учеснпка ТроЈног Пакта. То се може ћазвати привредном мобилизацијом читавог Тројног Пакта. бзо је чињеница од огромног стр.зтегиског значаја. Интересантно је, да Трсјни Пакт ствара такву конструкцију послератне привреде, која би донела благостање човечанству, а на првом месту Европи и ИсточНој Азији. У супротнсм правцу ради енглеска мисао Јоус кроникл". каже да је н конфаренцији код Округлог стс ла преТстсвнпк Енглеске, Артур Гринвуд, изјавио следеће: „Немачкој треба забраниТи по сле рата увоз сИровина и треба забранити многе врсте иџду. стрије". Зар се може замислити нормални живот Европе без немачке робе? И како би изгЛедао животни стандарт многих народа. Есропе, а нарочнто на Југоистоку, кад би ти нардди мсрали да купују скупу енглеску или америчку робу уместо добре и јевтине немачке? Сва је срећа Европе и човечанства шТо Американци и Енглези неће победити у овом рату и што ће послератни живот бити организован тако, како то замишља правичност држава Тројног Пакта. Енглези и Американци неће по бедити већ зато што не умеју да организују Своју привреду. Рузвелт је гећ морао да смањи свОје планове продукције тенкова и авиона. Ие могу да уравноТеже бродоградњу и губитке у бродовима, не могу да • реше

Сви фабрични димњаци и високе пећи најбоље илустру!у иИдустриски потенцијап садашње Нема, чке, потеицијал који условљава џииовско иаоружање (Аркив „Српски Народ")

питање каучука, као и бебброј др.угих питања, која су искрсла у вези са губнтком НсточНе Ази,;е, И губиткбм свих океана на којима госцодаре подморнице ТројнОг Пакта. Чак ни у оној инду|Јтрији, са којом се ратујућа Америка највише поноси, тј. у ваздухопловНој, с+вар иде наопако. Можемс да цитИрамО ппше чла!г.'ка из америчких ЛиСтова, у којима се оштро изражава незадовољство са каквоћом америчких авиОна. Један од иајчувеНијих америЧКих ваздухопловних Стручњака мајОр Северск-и Оштро критикује изградњу америчких лОваЧких авИона и употребљује израз „војно баостајање" те авијације у поређењу са немачком. Он каже: „Позиато је да се Све веће борбене радње одигравају на висини преко 5 километара. Али на овој висини ни најбољи амерички Лбвци Не могу .да се такмиче са Месершмитима." ПреМа мишљењу тог стручЊаКа, ни' нај бољи америчКи бомбардери ниСу способни за ноћне нзпаДе на не мачку територију, а то значи Да су још мање сНбсобни за дневне Н ".паде. Он протестује против ширеља бајки.о Неограниченом поТенцијалу ваздухопловне продукције и о кззлитет.у тог ваз духопловства. Северски ТраЖи да се не стварају СгЗалтираНе нгде, иза којих следује тешкс разочарење. НА КШ1ЕСКОМ РАТИШТУ Лист „Форчн" Тврди да вођи Америке нису развили у Азији реалну стратегију. Они су навикли да гледају Азију као протекторат Езропе ,и зато немају разумезање за значај Тих облас по. америчкИ рат. Међутим Јапсн сматра кинеско ратиште као значајНо, а не као другостепено. На том ратишту одигравају се сада важни догађаји: прво, Јапан врши успешну офанзиву са југа пре?"а провинцији Јунан; друго, Јапан унНшТава поједине Чан Кај ШекОве армије у средњој и источтој Кини; треће, Јапан привлачи на своју страну читаве Чан К- ШеКове дивизи је и ат>ми ; е заједно са генералиј : . који се стављају. у службу националне кинеске владе. И че-

тврто, та нациОНална вЛада организује своју војсКу, која ће Се бОрити раме уз раме са јзпан ском 34 Спас 1,ине од комуниста, пдутократа и н.ихових слуга, КомНтанга, као и за уређеп.е И точноазиског простора. Стан.е Чан Кај Шека је заиста веома тешко, јер је бритаНСка ОфанзиВа код Акејаба у Бурми изгубита свој дах вбћ на првиМ КиЛометрима. Чан Кај ШеКу се не мОЖе ПомОћи. Зато је конференција у Казабланки упутпла само платонске честитке Чг.н Кај Шеку — овај војсконођа се сада више не смагра за ражну ЧињеНицу у рату. Та иста конф.ербнција је упути-

јЈа мНОго пријатнизс речи и СтаљиВУ, али Изгледа, није могла да му ковкретно обеђа растерећекве Ље^Вог фрокта. Ова брига за растерећбње-м која се исЛољила у саветоваН )Има у Казабланки, може да ; буде схваћена кав нзјјачи. дОКаз да је; привидИо збоЉшање совјетске ситуације у ствари само предзнак краја. Код туберкулозних болесвика пред смрт у«6к васТупа побољшање- Совјетска војск^ < и совјетска земља теШко су болесНе, и не могу дуго да издрже .т.е- наиоре, кој.е од в>их .дахтева борбена еиергија Европе и импотенција Ен^ле^а » Америка-1 наца. М. Војновић

СОШЕТСКИ РАТКИ ПОТЕКЦИЈПЛ метара. Несташица саобраћајних | сретсТава^ : к®ја је постојала и • раније,; нретставља још; веће оп- • терећење када је, у питању пре- | бациваЉе војних снага. ] У бољШевичкој пропаганди да-' је ее велики значај тобожњим неИсцрпивим налазИштима бакра, олОва, цинка, волфрама итд., и тр у крајевима који су далеко од војишта. Није важно да ли се налазишта наЛаЗе пре или иза Урала, Важније је да ли се. распоЛаже са довољно бакра за р.атч ну индустрију или не. Према по» дзцима, производња бакра Совјет^ке Уније, и то сировог. прпела се од 80.000 на округло 100.000 тона. I Европска производња бакра износила је 145.500 тона, тако да је надмоћнија од совјетске, при чему је питаше, да ли се одржала мирнодопска производња. Несташица стручних снага у созјетско.ј индустрији је свакидашња појава. Питање је у каквом се стању налазе сов.јетске рафиНерИје бакра и да ли је совјетска Нроизводља довољна да аацовољи њене потребе. Још горе је стање са осталим металима важним за ратНу инду-. стри]у. У сразмери према налазиштИма пинка, ппоизводња је јако подбацила. Она износи само четвртину онога што производи Рајх. Сама белгиска производња "воструко је већа од с0в!етске. Код сировог олора исти је случај: СопЧети су 1938 плоиЗВОдили теК 6® 000 тона. Сама Белгија. бф јеле Европе, произвела !е 91.000 1-Она. — и то једног Метала који !е неОпходан за воћење рата. Сви навпчи бољшевичке ппопа-анде о ..бескпашим могућности"гч" на Уралу и око н.е га , ачо се избииже осмотпе. прстстављају обична претеривања. Бернхард Шнепф

Бољшевичка пропаганда Тврди, да је (Јовјетима успело ;да помере гЛавне секТоре ратне привр.еде даље ка ИсТоку, којИ је куДиКамо бог.Тији угл.ем и рудама. Чак шта више, да су евакуацијОм стручних снаТа из запОседнутих области, преносом ДемонТИоаних машина, посТигнути фантастични рс.зу ттати. Познато је, да је до.-.уше могуће. п&д извеоним ОКолнОстима, Пр.ебациват.И радну снагу и маШИне Из једног краја у други. што је по1 пуно немогуће када "V у НиТ њу налазишта сировит. Од ЦеЛОкупне ппоизводње камеибг и мрког угл.а СовјеТске ^ни^е. у ИзНоСУ 113 односно ''З 68 'милиона тона, сама на поА е*нути Дон.епки басеч отпад? 7§,4 мИтјсчп Тона Или 66 Од сТо. — дОк остате облзсти поем'' • т стоК\/, око КузЉеп^ч. Уоал" Т\-;јг\-"к л г б-.-еча и КтзгаНт" 1 м-да-ч 4 1 ч1П!"ј| тона ил.и 3? "■л сто. М"к от1 икО се ова по-гпптттт-^а по^ећ^та, угл-еП"К"П' 1 .. в ^лт-о-1»п^"Те С*Ч'ет л Ке Уни'" "С чтпГУ НЧ ттг."^т,рт<ИО Дч П""-лтт : у г>от"е^е. П""еТ т^га на'-'глгЦц пт-т оло^^ннка. ^о топи л •"">а износи преко. 700 киломеИсто тако је теШко ет*ње са -^лнипимч. мзда су Соз : ети у-'ожили све снаге. да би повећаСВО : У ПГ(ОИЗВО ; ЛН.У V СВО'" , » "етоголиШњим плановима. То Чаоочито важи за гво?"^". Ол ■•л.лг\куттне п" г >«- т ">ттч.е. 1Р.7 м т *-нотјч т^на ''•"< 60 ол сто на об "ППЈ Р^Г К П 'И О ТТ«ЧТ5;ТЈ-> ТГТЈПГТ^ 0 Г "Т"" Г Р 5 М т *

"ХТ п уоттч Т* "Ч

г»тг гто

~ ТЈ Г V ГV ' 1 ' ^Т ' , П&ТЈПОЈ ОК'" СОЋИГ) ОКО 7 в "ми^ттг.ч^ Т' 4 '"''* ^ионитте отппе^ту ге ул.*љеност од неколико стот.ина кило-