Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

30 }ануар

Сгис-зка идеЈе националсоциЈалистичке аграрне политике

Националсоцијадизам у борби против комунизма

Аграрна политика националн«?га соцпјализма игра у љеговом привредном систецу веома важну улогу. Најкоренитије реформе, револуционараи преврат у схваташима у цракгичној нолишци, донео је, у привредној сфери своје делатности, национални ео*' цијализам иољопривргдц. Идеје и практичне мере, крје о { ј спроводи у рбластц аграрне политике, .могу се сматрати рртадонснцм националним сдцијалцзмом- Оне су карактеристцчне за цели систем националнога еоциЈЗЈјизма и показују га т лелу у шетвој најчистијрј формн.' Аграрна политика нацчоналнрга срцијализма иолаза од свестране критике правца, који је узела аграрна цодитрка под утицајем либералце едономцје и либералнога капиталчзма. Сматрајући да су дух и методе, који су нроизишли из ЈЈибврЈлизма, одговорни за аграрну кризу уопште, а нарочито за кризу немачке пољопривргде, национални социјализам посматра њихово дејство на пољопривреди, џз критике тога дејства извлачи поуке за своја аграрно цолитичка начелз- ПРи тоаде, ов полази од своје органске доктринарна 0 > зз, од свог општег идејног стхва, који у напретку и величинп целокупне нације види циљ свеукупних напора кгко појединаца, тако и сталежа, а тако и државе, Аграр и нација Као у целом свом привредном систему, национални социјализам поставља и својој аграрној политици циљ, који лежи изван домена пољопривреде и привреде. Сматрајући привреду као што знамо, подређеним ередством за постизавање виших циљева, национални социјализам сматра и своју аграрну подитику методрм, којрм треба да се постигну национално политички циљеви.. У. овом свом схватању, он је у наглашеној противности према либералистичкој аграрној политиЦи и њеним схватањима. Класично схватање аграрне политике идентификује ову са тежњом за унапређењем пољопривреде у сврху њенога економскога јачања. Аграрној политици је, по томе правцу, циљ да створи што бољу - рентабилност за аграрну производњу. Она ставља пољопривреду у борбен однос према потрошачима пољопривредних производа, чији интерес лежи у њиховим јефтиним ценама, Класична аграрна политика је дете либерализма, који у сукобу економских тежњи на тржишту види ностизавање приврадне. равнотеже. Рдди тога она тражи да аграр буде вдто снажнији, како би на тржишту био што моћнији и одлучнији. Аграр треба да иа трживдте, око кога се окреће целокупна привредна делатност, изађе као про^ тивнак потрошача, који иде за јевтиним снабдевањем. На овај начин се у либералној аграрној политици огледа општа цеНтриФугална тежња дибералистичнога схватања друштвенога процеса. Она издваја аграр из склопа привреднога организма нарОДа, постављајући га у став борца за свој економски напредак. Противник аграра је целокупна потрошачка целина народа. Између аграра и народне целине успоставља се веза једино преко тог борбеног тржишног односа, Насупрот овоме, аграрна политика националнога социјалнзиа руковОди се тежЊОМ да аграр подвргне интересима нације. Она је део целокупне привреде, а као таква део опште кародне и државне политике. Проблеми пољопривреде посматрају се сз гледишта њене учлањености у народноме животуКао и све друге привредне гране, и сви други облиии делатности, пољопривреда :)е у својим манифестацијама подвргнута политици. Она је подвргнута тежњи националнога социјализма да створи економски јакУ, Духбвно

и морално здраву и физички снажну народну целину. Национални социјализам стога одбацује у начеду либералисгично учење о тржишту као стожеру привреде и о сукобу економских интереса као њеном регу^атору, На његово место он поставља захтсв, да се и агрзрни интереси морају подредиги народннм. Аграрна политика се има руководити захтевима, који процзлазе из његових схватања о органскоме склопу друштва, о повезаности сталежа и о примату општег интер?са над појединачним. Аграрној политиии националнога соиијализма ни.је циљ да аграр унапреди сзм за сгбг, да му повећз рентабилитет њега ради. Она тежи за тим да од његз направи ииструмгнат своје опште националне политике, Несумњиво њгговз аграрна политика ради што интензивније на унацређивању села. Али мотиви. путеви и циљеви су потпуно различити од мотива, путевз и циљева либералистичне аграрне политике, Зато што су постављени у однос према опш ге ■ политич•сцм интересима наиије, а 'не према јачању саме пољопривреде као такве. Значај земљерада Друга основна разлика између лкбералистичнг и национално социјалистичне аграрне политике лежи у њиховоме гледањ,' на значај земљорада. Либерализам види У селу економску чиљеницу, у земљораду економску делатност, уггрављену на иостизавање добити. Насупрот овоме, национални социјализам види у земљораду „сталеж исхране". Земљорадња постаје носиоцем одговорне функције народне исхране. Циљ њен не лежи у постизавању што веће добпти, већ у постизавању што веће продуктивности, у што бољем подмирењу нарбдних потреба за храиом. Корисник аграрне политике није само пољопривредник већ цели нарбд. Земљорадња, односно пољопривредна делатност, има бити усмерена у правцу постизавања највеће могуће добити за целину народну. Национални социјализам не жели тиме да створи од земљорадника привредника, који је оптерећен само дужностима и целу своју зараДу треба да жртвује друштву. Напротиа, мерама. са којима ћемо се упознати, он се стара да земљооаднику обезбеди што сигурииЈу економску егзистенцИЈУ- Но он то не чини за то, што сматра да земљорадника као таквог треба да унапреди, без обзира. па и на штету, осталих друштвених редова. Све национално сопијалистичне мере за унапређивање села и земљорада, диктиране су уверењем, да је ради народне целине и њенога просперитета неопходан снажан и Здрав земљораднички сталеж. Сељак и пољопривредник Најзад, национални социјализам сматра да једино веза са земљом може створити трајни извор народнога здравља и снаге. Везујући свога сељака за земљу, он хоће да учини од њега чувара културе, чувара расиих схватањ 3 , чувара чистоће расе, Овај појам, који излази из оквира рационалНиХ цривредних политичких моменатз, а који претстаеља баш суштину аграрне полИтике националнога социјализма, прецизирао је министар исхране и сељачкн вођа Р. Валтер Даре У својим обилним делима, одвајајући сељака од пољопривредника и постављајући захтев за очувањем и сиажењем сељака и његове везе са земљом. Аграрна политика, заснована на његовим схватањима, је уствари сељачка политика, политика сељака, а мање политика пољопризреде. Она је диктирана двама моментима: 1. Жељом да се обезбеди самосталност исхране Немачке и

стога обезбеди пољопривреда уопште; 2. тежњом за стварањем сељачког стзлежз кзо носиоца расе и чувара расне културе. Оба ова момента подједнако су важна, оба треба имати у виду, када се критички посматрају поједине установе, које је национзлни социјализам створио у својој аграрној политици. Идејне и црактичне темеље првога момента смо упознали. Други моменат, ме.ђутим, заснива се на појму сељака, који де прецизирао Даре. Даћемо стога њему рач: „Разлика (између сељака и пољоприсредника) уежи укратко у гоме, што Је сељак породичноправии појам, док је пољопривредник, као што му име каже, припредни појам. То значи: Сељаштво обележава породично-правно обезбеђење смене генерација иа груди... Пољопривреда означава привредно искоришћење сеоск^г производног терена... К( д сељаштва игра пољопривредно занимање, у суштцни са«0 1логу исхрфе и сдужбе нде.јИ и породици, коЈа Је натепно ичнад свцх осталих момената. Ксд пољопривредникз игра полопривредно занимање у ; :ог.у п ктизавања приноса, а' тџј принос, који даЈе добит, ставља се на чело свих ссталих момената. Код сељака земља _не поста]е никада робом, Јер Је она спмо део, такорећи хранилац, ид е;е о породици. Ј(од пољопривредника Је претварање ,земље у робу претцоставка за његову егзистенциЈу, њему трсба привредна слобада да постигне највећи приереднП принос и тиме добит. Сељак стога мисли у своме односу према свету као „ми", у духу идеје о породици. Пољопрпвредник мисли као „Ја'\ у духу постизавања највцше могуће добити. Сељак има поред себе сараднике из свога дома. Пољопривредник се цепа на послодавца и најамника са свима последицама тога схватања. Сељаку лежи тежиште његовог мишљења у његовој породици и у цмању, које је с тим скопчано. Пољопривреднику лежи тежиште мишљења иа тржишту. Пољопривредна сељачка политика Из овога произлази да немачка аграрна политика раздваја своје дејство у два правца: према пољопривредиику с једне и према сељаку с друге стране. Док Је према пољопривреднику руковођена тежњом да његов приаредни рад доведе у склад са потребама народне привреде, а преко тога националне политике, дотле Се она према сељаку рукоеоди, поред ових. и другим мотивима. Ту она види своју улогУ не на привредном. већ на расном по^>у. СељаВДтво је за њих извор обнове народне крви, без које нема оеигуране будућности. Сељак чува крв, расу и карактер народз. Везан за земљу генерациЈама, гдедајући У њој не објекзт зд постизавање што веће добити зз себе, већ осигурање и обезбеђење живота за своје цотомство и за свој род, он претставља специјални Објекат старања национаднога социјализма. Расно-биолошке основе села с једне, и његове духовне основе с друге стране, национални социјализзм сматра темељима своје расне политике. У коначном обезбеђењу с^љакове везе са земљом, у гарантовању његове привредне егзистенције, у иеговању његових обича.ја, у старању за његову независноет од тржишних варијација, у бризи за одржавање чцстоће његове расе, — национални социјализам гледа првенствени задатак своје сељачке политике. Б. В.

(Од Нашег берлинског доцисника) Овога Нута дочекује Трећи Рајх годишњицу преузиадања власти од стране национал-соција/шста У нарочито важним и судбоносним околностима. Еврбпски кпнтинент подрхтавз од силне снаге битзка, које се одвијају нз Истоку, и у којима се одређује будућност овога дела света, као и целокупног човечанства. На фронту од Мурманска до Кавказа сукобљавају се не само две гигантс^е војске, него и Два сасвим супротна погледа на свет, два опречна прлитичко-економска система. Овде бију огорчену и непомирљиву битку две револуције. Онај, коме припадне пот беда, удариће печат свога схватања на живот Садашњих и будућих генерација, он ће задобити моћ да формира духове ми? лионских скупина. То је битка ко.ја излази из оквира интереса и задатака појединих народз, и постаје феномен општег историског збивања. Национално-социјзлиСтички покргт, иако је у својој идеологији објавио Своје циљеве у веома рпширном збиру задатака, иако је решио да свим гранама живота нације даде други, нови иЗражај и да створи нове националне бредности, ипак није могао да се одвоји од бзрбе са једним непрцјатељем који сгалцо покушава да доведе у опасност корен национал социјалистичког покрета. ' Победа. над комуиизмом у Немачкој !Ш противннк —_ како сам. <Рпрер истиче свакрм приликом јесте међуцародно јевоејство. Нолитичка форма, у Којој то јеврејство долази до изража.ја као директан борац јесте комунизам, односно бољшевизам. Као резултат матернјалистичкбг гледања иа свет, тај марксистички дух најодлучније је наступир већ од самог почетка нротив Адолфа Хитлера. Некада, у првим годинама пзлитнчког рада нзционалних социјалиста комунисти су ометзли сваку, па и најмању скучштину својих нових противника. На печетку борба се је водила на перифернјама, у тамним и маленим крчмама. После она С^ је развила и постајала све већом упоредо са пветзн.ем Хитлеровогз покрета. И тако се у варошима Немзчке, где је култура и цивилизација одувек налззпла сбоју колевку, била здцарила груба и безобзирна оружана борба, којз је већ била претила да се претвори у грађански рат. Крвава и дугачка била је та борба, и стотине младих наиионалсоцијалиста изгубило је своје животе, положидвди их у борби против марксизма. Рзт се је водио бесцоштедно, са обострацом мржњом и одлучношћу. На његбвом почетку комуниСте и социјал-демократе имали су у рукама и власт, и штзмпу, и оружје. На његовом свршетку изгубили су све, јер су били побеђени. Хитлеров триумф тада није био постигнут бруталном силом, него поцуларнијбм идејом, већом политичком способношћу и спремновдћу на жртву. Онда је комуниззм изгубио не само битку, него и евако упориште у души немачког човека. Он је изгубио у Немачкој самога себе. Ни у једној земљи он није ушао у борбу против непријатеља са толико власти и шанса, и још нигде се није толико политички компромитовао својим поразом, колико у Рајху. Преузиман»е власти од стране вационалсоцијалиста био је сигнал за дефинитиван по-

Харм Весела таљимрарсшх жрша&а

раз свих марксистичких снага. То је пресудна прекретниц? у животу немачкога народа, и у исто време историски моменат за целу Европу. Изгледало је, као да ће после тога нови режим у Немачкбј имати пред собом само задатке крји се однрсе на духовно и материјално обнзвљање државе и народа. Помислило с.е је, да је једном заувек скинута са дневнога редз комуцистичка опасност. И одиста оно вдто је следило после иреузимања власти, сводило се је све на акцију око кзградње и препорода. Резултати су били огромни. Међутим, наиионалноме социјализму Још није било суђено да ПРекине борбу са својим заклетим непријатељем. Временски период од преузимања власти, пз све до 22 јуна 1941 године био је уствари само спремање за он.а.ј велики, главни и коначни обрачуц и то не са немачким шжшџт 8И " ше и не постоји — вего са идејом светске револуције, која је црпла своју политичку, духовну, и матер&јалну снагу у СССР. Борба се наставља на Истоку Рат између националнога социјализма и бољшевика према све> му логичан је нзставак оних збивања, која су претходила ономе што се је у Немачкој догађало још пре дванаест година, Тај рат нма светско. а не локално значење, оц директно тангира судбину европскрг, а затим азијског Континента. а после тога и све земље вз глобусу, Отудз и толнка беспоштедна борба, отуда презирзње смртн код цемзчких војника на Истоку. Армија генерала Паулуса која се брани код Стаљингрздз није само војничка јединииа, негои скуп у национално-социјалистичкоме духу васпитане немачке бмлзДине. Овн врјници прошли су духовну школу новога немзчког режима, њихов политички вјеру^' дат им је у последњих дванаест годинз, з оним старијима већ и пре у борбеним редовима стрзнке, која се тзда јбш борила за.власт у једној земљи. Тим истим духом биле су зздојене фаланге младих национал-социјалиста који су пре доласка странке на власт цоложили своје животе на немачким улииама, изрешетани комунистичким куршумима. Међу оним старим борцима, и овим садањим код Стаљинградз постоји ускз духовна веза, Јер је борбз против комунизма и код оних и код ових била заједничка у сваком па и најмањем сво,јем делићу. Сваки војник Пзулусове арми1е је у ствари један нови Хорст Весел. То Је символ, у ко.јему аанас Немачка дочекуде прославу национал-социјалистичког преузимања власти, Тзј је символ и крвав, и тежак, и мучан, али национални социјалисти верују да. он очеличује, борбени дух покрет«. Д -о М. М.