Српски народ

8 'фебруар

СРПСКИ НАРОД

Сграна 11

ГОТХОЛД Е. ЛЕСИНГ Весник модерне немачке драме и отац савремене немачке кн>ижевне и уметничке критике

Лесинг (Цртеж К.

Н.)

РИХАРД ШТРАУС но:илац бечке Бетовенскенаграде . Бетовенова награда града Беча, која је, основана..приликом недеље савремене музике 1942 године подељена је ' ове године Рихарду Штраусу. Са овим ука зивашем почасти, изјавио је у

„Драга цамо, ,.. Убрзо пошто сам са теологије прешао на филдзофију, увидео сам да ме књиге можда могу направиги у чен и м, али не и чо в е ко м..., П џтио сам. због своје паланчанске стидљивости, због свог и по природи већ осредњег тела, чију сам негу био запустио, због свог санршеног непознавања обичаја за кретање. у бољем друштву. . .. Суално сам се стидео, па сам се стога чврсто одлучио да се и ц том правџу ' поправим, по сваку цену... Научио сам да играм, да јашим, да се борим саблом ... Тражнм друштва да бих научиО како се Жиџи," Тако се у писму сзојој мајци Млзди нвучник, Слободни мииспаведио Гетходд Е. Ј1ес -ннг, Слилац, Днџа, Бџб&девојка и студент трећег семестра медицн- лр., — већ су обратилс пажн.у не у Ла.јпцигу. Толико се јадаб на №• Успето сј? у првом рАДУ на своју „паЛанчанску" неугдед-. захваљујући Г-ђи Нрјбер попу. ност у часу кад ј'4 већ био Прб- Ларнбј „Нојберици", врло заслубио лбд у правцу првих ки>и«оз- жној" за ппепород немачке поних успеха, који ће направити зорниие. Она је, ПротИвно свом од њега једног од шесторице принципу да не прима деЛа понемачких кдасика (три „пара"): четника,. пристала да н»ена ода-

која је била главна и велика љубав његовог живота. Напуетивши, Хамбург,. Лесинг је 1769 године дошао на положај управника војводско - брауншвајшке библиотеке у Волфембителу. Ту је завршио своју трагедију Емилија Гал<зти' (премијера 177?), ремек-дело п,о драмској структури. Година 1775-76 пратио је брауншвајшког прннца Леополда на путу по Итадији. Можда би његови, богати и многоструки утисци из Игалије оставили много битнијег трага у његовом кч>ижевном раду да их За све време пута није повдћивала чежња за вереницом Евом Квниг, са којом је стално морао да бдладее венча^е због својих несређених материјалних прилика. Тек по повратку из Италнје венчао Се са њом. Било му је

Ископана Вада Сабација У току нелавно завршених архезлошких радова у околини Вадио Л ">а исК1 је ст'аро римгко насеље Вада г тбација. Темед-и већинз зграде .длично су .сачуЕ Од' многобројних 'дмета с. културноистериске вредл ~ти који су Том 'риликом нађени нарочито се истичу уметничке творевине од бр01 и керамике Нађен је и кип бсгиње Роме, ,'а по мишљењу археолога потиче из првог доба ■ц-^с 1.

дана непбмућене среће. Умрла је 10 јануара 1776 приликом ло1. клопшток и Виланд, „класн' Т * ' "°' чари-претече"; 2. Лесинг и Хер- ^их. комедија. О на .ј тешки душевни удар Ледер, који су као критнчари про- Г1о стилу и Склбпу, те комеди- синг до краја живота није прекрчдага нове путеве, и 3. Шилер је су још пбд утицајем франиу- болеоГНаредне годцне Лесинго-

и Гете који су крунисали дело. екИх узора, али жини Диалог и живота испуњене су Добрим - - '- — њима већ - -

БУГАРСКА МУЗИКА У ДРЕЗДИ Приликом свСчаности оснивања Немачко-бугарског друштвау Д^езди приређен је у свечаној дворани дрезденске Градске суђено да проживи само годину палате концерат, на коме су, поред неких дела Бетовена, отсвирана и извесна дела бугарских композито^а Веселина Стојанова и Петка Стајнова. Концерт је извео Саксонски државни оокестар под управом Курта Штригла. Лесинг може за себе тражити дух који провс.кава њима веп д е л 0м тевдком борбом. Његори правник културног уреда града славу да је засновао праву не- наговештавају* савршено иове, •крнтнчдрско-встбтеки- иапиед би- НРМАЧКА ПРЕМИ1ЕРА МТА Беча Блашке, приликом поделе мачку драму, еманцнпујући је уистиму немачке елемеНте које лн . с у изазвали жесток отпор из награде, треба да се изрази на- °Д Франиуских узора, који су ћеЛесинг унети у немачку др _ам V. . • ; — тта гк\т уо,мшрвнр»гт Гпггиир 1748

рочито повдтовање и уважавање све до њега били а!СМ0 ' иш у не " 1 ку ки ' ижевиост

Беч према великом Његов критнчарски рад пб свом убрзо затим у Берлнн, Где позамаху далеко прелази гранИце стаје сарадник листа Фосише

које осећа композитору. Рихард Штраус који је лично био присутан приликом- поделе награде захвалио се за ово указивање почасти у знаку узвшиеног имена Бетовена. .Међутим, да

мачкој драмској књижевности. Лесинг одлази

Године 1748, у. Витенберг, а

кругова кочзерватнвцих, ускогрудцх теолога, међу којима се Истицао нарочито хамбуршки главни па^тор Геце. Овом последњем Лесинг је посветио засебан одговор, тшнап! филозофско-кригичкп ндпис Анти-Геце у коме није остао дужан строгом

одлучујућег утицаја на . даљи Цајтунг (основан 1.703, престао развој немачкс. књижевцоСти и је излазити тридесетих годнна дубоко заднре. у поље ирсчиш- овог столећа, поСде вшнс од ћавања естетских појмова у у- 230 година непрекидиог из :ажс- господину са проповеднице. метности. • н>а), тде је уређивао хуморнсти- Велико негодовање у круговиГотхолд Е. Лесин.г рођбн је 22 чкн прилог, док је са Милиусом Ј ^утбранског свеџЈтедетва и. јануара 1729 у:Кам.енцу (Камени- издавао позоришни часоцис ко- зазвало је и Лесингоро филозофои дао и видљивог изра.жаја ци)-у. Саксонској (Горњолужичка :ји се није дуго одржао, али у ско дело „О васпитању људског својој захвалности Бечу, изјавио област) као син лутеранског па- коме су први Лесингови критич- рода" у коме долази до закључје на" крају РиХарД Штраус то СТ0 Р а - Године 1.746,. завршивши ки наапси изазвалн велиКу па- ка да ни у старом ни у Новом ои данас обећава ла ћр Н1ПИГ« чч ' вен >" Кнеж.евску гимнлзиду у жњу. Завету више нема много правог ти- -ллјт ^4 АШседу. итишао ,је на ЛаЈлци- Годинз 1750—56 издзо је пр- х|)Ишћдаског едшгата. У : својој и свсч4ну музику гоали кри.а п1ки унквср.зитет. Уписао се на ВИх шест књига с?ојих сабраних „Теолошкој заоставштнни (Летео-логију. ..У тОНо: доба, а и мно гО аоцније, у немдчккм п.астор

ЛИЈАНСКОГ ДЕЛА У бечком Акадс:лск . позоришту ових дана је први пут прикаЗан немачки превод одличне Голдониеве комедије Млетачки Влизнаци. Немачки превод ,је дело Филип^ 2гске, док је музику прилатодио немачком тексту Александер Штајбрехер.

ПРАКТИЧНА ИСТРАЖИВАЊА

свечану музику града ' Беча зз трубе. -- -■ >---'-■ Скица за ово је всћ нзправље-

ки написи изазвади велику па.".I ,.,.,, Ј „ - .... У Немачкој постоји отприлике заоставштини (Ле- 50 научних института, од којшс критичних расПрава. Годкна 1754 синг је умро 15 фебруара 1781 отприлике једна трећина ради до 1756 издавао је свој часопиС —према томе ће на Сретење бити на подручју истраживања сиро-

. ским, породицама владала је р1озоришна библнотека, богату равно 162 године од његове смрд .,и он се нада ;да ће •1«-ускоро традиција да син насдеђује очев иззанредиим критнчким распра- ти) издано.ј 1784, Лесинг тражи завршити у духу великана у чи- поЗив. • вама. Премијерз Лесингове дра- слободу критике Св. Писма, уз је је име данас одликован. На . Међутим, млади Лесинг ј.е. у- .кб Мис" Сара Сампсон (1753) употребу не само чисто верских, свечано.сти су извођени екстет ®Р 30 Ос етио аверзију према тео.-., претставља знач.ајан прелом у већ и историјских момената и на Е -Дур опус 71 од, Бетове.на и се-

л.огији (с обзиром на ускогруде историји немачке књижевности. филозофској основи тумачи попојмове који су у оно времевла- Прво стога што је то дедо прва станак Св. Тројства. дали међу пр.етставницима те н'а- >немачна ' драма и'з" грађанског Лесингов рад је био од огроучне Дисциплине, са којима ће'-живота, а затим што претставља мног утицаја не само на књиЛесинг доцније' многи мегдан коначџи поелом са фознцуским жевном и критичком пољу, већ и поделит.и), па је успео да искам- класипизмом. Од велике важно- у у-мном животу Немачке ' уопчи од родитеља пристанак да СТи за побаду нових погледа у ште. Сматрао је себе на првом пређе на медицину. Бавећи се у- немачкој књижевности био .је месту крит.ичарем. У својој скрозгред књижевиошћу, естетиком часопис Писма о најновијој књи- мности потцењивао је свој чисто и психологијо#, Лесцнг никад Жевности који је Лесинг 1759-65 књижевни рад. није ни ?авр'ш'цо медицину'. Ве'ћ иЗдавао у сарадњи са Никодајем, Међутим, ту и сувише скромопере у Риму позвала је један оно Неколико 'речи из писма мај- Евалдом фон Клајстом и др. Да ну самооцену најсјајније побија део ансамбла Државне опере у пи којима смо почели ове ретНе, Је. Лесинг не само био поборник баш Мцна фон Барнхелм, чија Берлину на гостова.ње. Берлин- показуЈУ да то ни(е био студент иовог немачког духа у драмској нас појава на београдској позорски 'ансам.бл ће. у току Љебруара којим'е мислио на:дипломе и ла- књ.ижевности, него и немачки ници побуђује да се пред и марта приредити некоЛико ке Успехе, нећ младић који- је

редана Е-дур опус 7 за дувачки оркестар од Рихарда Штрауса. ГОСТОВАЊЕ БЕРЛИНСКЕ. ОПЕРЕ У РИМУ Управа Краљевске итали.јанске

преТстава у Риму. На првом ме- пре свега хтео; да постане чосту приказаће Тристана и Изол- веком. ■■: 1 ду од Вагнера, у новој инсцена- Његове прве-комедије,' написацији Хајнца Титјена. Не у о.но стуДентсчо" доба —

се пред 163. род.ољуб по политичким схвата- годишњицу смрти Лесинга сетињима, доказује његов рад за мо тога великог Немца. Она се време Седмогодишњег рата (1756 још и данас сматра класичним

ЗЈ1АТНИ ЗАПОН ХУМСКОГ КНЕЗА ПЕТРА (XIII ВЕК) У МУЗЕЈУ КНЕЗА ПАВЛА

до 1763). Иако Саксонац по рођењу (Саксонска се у том рату борила на страни Марије Терезије протцв Пруске), он се исп.ољава као одушевљени присталица ФридриХа Великог. Тај став исподј ИО је' У .малој драми „Фило,та'; и у ; кдасичној ..ко.медиЈи Мина фон Барнхелм. . рву на.јбољу^ комедију написао је Лесинг 1760 године у Бреслави где се ггред. крај рата примио положаја личног секретара Генерала^ фон Тауенцина, ПРУ" ског војног' команданта Шлеске.

узором ОДличне комеДи-е у цемачкој књижевности. Њоме је дао немачку комедију у најлепцлем и најосновнијем смислу те речи, као што је уопште његова заслуга што је немачка драмска књижевност прекинула са француским шаблонима и пошла властитим путем, инспиришући се оним што има дубоког корена у нчродиом животу. Осим тога, Мина фон Барнхелм спада у она Лесингова дела у ко.шма се (у оно доба разједињености и десетоструких сепаратизама) ис-

вина, истраживања поступака, истраживања научних норми за меру и тежину. Земља и земљина блага, саобраћа.ј, здравље, стручно обрабовање, пољопривреда, исхрана, оцевање и становање, даља су подручја рада државних института за упроучавање. Осим државних института за проучавање поетоји још отприлике 6080 индустриских института за нроучавање и 400 института унивелзитета и високнх школа. Вмајеве строфе КРИЛА Л» уб»в и воља Крила су смела, Само ока дижу Р.о великих дела. Г.ОЗГО И ЗЛО Па окрен'о свећу долз ( Пламен тежи у висину; Раци блато нависоко, Оно с' врећа у прашкну.

Преми.јера Мине ф'он Барнхелм пељава далековидни напноиални

х. « ЈТАНГЗУТ

се мгизи

пак бита је тек' 1767 године. У Бресдави је написао и знамениту расправу Лаокон, у којој је изложио своје критичко - естет.ске погледе о уметности и песништву... Године 1767 примио; се подожаја драматурга' новооснованог Народног позоришта у Хамбургу. Рад тога позоришта подржавао ;је још >и часописом' Хамбуршка драматургија који се није дуго одржао, али који је био од цресудног знач.ајз за триумфЛесинговијс идеја о смерницама немачке драмске- књИжевности. ■ У Х.амбургу се Лесинг- упознао еа трговачком удовом Евом Кениг-

дух писца — величање Фридриха Великог у коме је сагледао велихана који је положио камен темељац доцниЈем немачком уједињењу. ' I

ра-збирај кзд ^еш С овог света поћи, Взћ на уму имај Куд си хтео доћи.

ПОЗАЈМНА ЕИБЛИОТЕКА КЊИНЈАРЕ »ДОСИТР ОбРАЛОЕИЋа ДРАГОСЛАВ М. ПЕТКОВИЋ Бапканска ул, 11. — БЕОГРАД — Тепефон 15 -Ж1 располаже најв< )ом

Наша библиотека лектира за уче -гике, лепе књижевн ву, научне књижевности из Свиј^ 0, П О В О Љ Н И У С Л ОВ И П Р 'Е Т Г1 л

5а-