Српски народ

Страна <2

СРПСКИ НАРОД

6 фебоуар

Улице и чаршије у старом Београду

У једном од прошлих . бројева Српског иарода потсетили смо се на кафане и ханове у старом Београду. Овога пута описаћемо улице, а нарочито „чаршије", улице са дућанима, којих је већ у првој половини прошлога века било више у Београду. У то време главна чаршија у Београду била је дуги, џрмбасти, кривудави сокак, звани „Савска чаршија" (данашЈЈЈа Карађорђева улица), који се пружао од ондашшег. „ђумрука", па поред Лимана (хана Који је био на месту где је данас велики пилон порушеног пешачкбг моста за Земун), до Мале пијаце (данашшег трга пред палатом Београдске задрупг). Та улица имала је тада дућан до дућана, по коју кућу на „бој" (спрат), а доле магазе, слаб.е грађе, без застакљених излога, него са капцима који су даљу увбк били отворени, а иза њих се пружали ћепенци. Зими су се грејали крај »зангала газда и момци, заједно са муштеријама. За углед изнбсила се роба пред дућан, а на врата и ћепенке вешало се што се више могло. У овој, Савској чаршији продавао се груби еспап, као гвожђарија, лончарија, стакларија, дрвенарија и ужарија. Такве радње беху до Лимана; а одатле, до Мале пијаце, беху радње за сељаке и њихове потребе. Ту се продавао катран, со, дрво, коже, сирове и суве, сува храна за људе и стоку, па чак и жива стока. А ту су биле и чаругџије-опанчари. Абаџије, главни израђивачи одеће за народ, имађаху засебну чаршију, у својој, званој „Абаџијској чаршији". Она је била у даћашњој улици краљице Наталије. Тако исто и баруџије имађаку своју „Фишекли-чаршију", у данашњој Александровој улици. Цигани ковачи имали су своју чаршију у данашњој Скадарлији. Горе, у чаршији, од Саборне цркве до улице Узун-Миркове, беше „Главна чаршија". Ту беху стоваришта боље фине робе; болтаџинице са тканинама од свиле и памука, колонијалном и бакалском робом; ту беху и кожари, сарачи, ситничари и гадантеристи. Од Узун-Миркове улице па доле до Зерека (данашње улице Краља Петра) беху саме терзије, а даље, ниже ка Дунаву, кондурџије (обућари), У ову, Главну чаршију, долазили су најбогатији и најугледнији Турци из града. Чбсто су из тврђаве долазиле пашине хануме и остале жене војних старешина. На два три повелика старовременска „фијакера", у ствари великим и глбмазним сандучарама, које су изнутра тамним завесама застрвене биле, вбзале су се те велике госпође по Савској и по Главној чаршији, да^ тамо прегледају излбжену робу и по штошта купе. ПореЛ

к.ола са обе стране јахали су по три евнуха у шареним'хаљинама и високим црвеним капама, на богато опремљеним коњима. Када би буде кроз прозоре сво.јих кола. пред каквим дућаном, лепе ствари угледале, куцнуле би изнутра' у колске прозоре, кола би одмах с! ала и он.е би е^нуху, који. је до кочијаша седео и ко.ји је. обично по мало и српски говорио, наређивале '■ да трговац потрсбпу робу изнесе, и евнух би V кола додавао кадунама парче по парче робг да изаберу, а затим би евнух рббу враћао и узото плаћао. Р1наче, у оно време већином се пешке улицама ишло; коњским колима ргтко се возило. и то само на даља путовања. под арњевима. За терете је била вбловска запрега, а фијакера беше само неколико за господске куће Улицама не беху тротоари, ишло се ср?дином сокака. Саобраћа| колски беше редак и лаган. Шетње таи.а не беху уобичајене, али када би који домаћин са породицом улицама пролазио, он би увек сав озбиљан напред грабио, а женске мало за њим заостајале да не би порбд њега напоредо ишле, и то само зато да се свима покаже и истакне његово домаћинско старешинство и мушко достојанство. Том истом, Главном чаршиЈом. често је јурио на бесноме хату суруџија са троструком камџијом У руци, шибајући и десно и лево да би свету сакупљеном на улици задаваб страх, те да бк му учинили места. Док је пролазио улицом често би викнуо: „Чок јаша падиша..." да би себз. штовише званичним претставио код масе, а и дао на знање да је он један од пашини: курира и да жури за Цариград. И свет би се уплашен склањао бесноме татарину, који је у највсћем трку, вичући, од градскс капије, Васином до Стамбол капије, Теразијама, паред Баталџамије, фишеклијском чаршијом све даље јездио, готово непрекидно, и дању и ноћу. Спавао би највише два др три сата у двадесет и четири, и то наслоњен ца своје седло у коме је била поверена му пошта. Поред тога што су биле необично живе, тадање београдске улице биле су и много шарене. Замислимо само колико је ту било - различитих ношњи! Замислимо прво нашег Србина, досгојанствена и увек горда по малб, баш зато што је био у сталном контакту са Турцима, у фермену или ишараном џемадану и широким чакширама са тесним ногзвицама и под фесом са широком кићанком, па Грке у антеријама, затим нашег сељака, одевена више мање као и данас, па Турке варошане, зване Ерлије, затим Турке војнихе

МОЈИ ДАНИ

Лф(јг1{Н>С'

У миру и тишини, пуне уметничког одушевљења, спремају наше две одличне балерИне, Љи ља Колесникова и Даница Живановић, сво.ј нови пластичноегзотично-карактерни концерат. Захваљујући уметничким настојањима и несумњивом таленту ових наших две.ју уметница, једна новина унеће свежину у нашу балетску уметност, а наша позоришна публика имаће прилике да присно осети сву лепоту и неодољиву ппивлачност непознатих, егзотичних крајева и туђег. далеког света и живота. Ове две уметнице посетио Ј *е ових дана наш репортер. Затекао их је у згради код Споменика. Оне већ три месеца из дана у дан, упорно и марљиво уче нови балет, у уверењу да ће на краЈ "у њихови напори уродити плодом, да ће њихова уметничка регнућа на концертном подиу_ Коларчеве задужбине, када •ојаве 9 фебруара, са потпу|и5§Ј ^1|оо гпамом и новим ко(уима, от^тдати поверење наи , ниш^публике и удоити њихове уметничке жеље.

Г-ђа Жкпаиоиић « г-ца Колесникова као Мексиканке (Снимак „Српски народ") Оне нас дочекуј'у врло љубаз- жарке Суматре, меланхоличне но, са оним њиховим вечитим тонове пуне неког страховитог,

љупким осмеЈком на уснама, мало изненађене, јер оне никог нису обавештавале, нису желеле рекламу. Чим смо ушли у салу за пробе, одмах је клавир ућутао. Уметнице нам журно прилазе, прек^дају за моменат игру, коју су већ богзна колико пута одиграле. Пошто смо се извинили што их узнемиравамо, замолили смо их да наставе даље без устручавања своју игру, а ми ћемо их мирно посматрати. Биле су, Даница Живановић и Љиља Колесникова, у том тре-

муклог ишчекивања. Да би наше читаоце подробније упознали са припремама ове приредбе ми смо били слободни и замолили г-ђу Живановић и г-ђицу Колесникову да нам нешто кажу о самом концерту. Прва се јавља г-ђа Даница Живановић. Она нам радо одговара на прво наше питање: — „Програм се састоји од десет балетских тачака; осам тачака наше су сопствене кореграфије. Сем тога, наше су и идеје ових досад непознатих и-

ЗАМРЛЕ су речи као пресахли извор усред шуме густе. А ноћ, та огавна ноћ сумње прождире моје дане. На моје наде су се спустиле магле густе и никада да сване. Замрли су уздаси, занемео јаук у грлу, бледило на моме лииу. Корачам све тупље, кораци уморно гмижу, гушим се, ћутим, гледам Твоју слику, док успомене стижу. Мртва је љубав... ._ ни расивехани мајски сан више /е не буди. Сузе се моје леде, у души пустош се свија... Ирошле су топле радости и заноси, чудни, луд л1и сунце ми не сија. Замрле су сузе. -ш Твој одлазак је опустошив све моје биће. Болна сам, преболна, у мрклом мраку туге. Ја грлим само сећања ко мајка голишаво тиће у ноћи суморне, дуге... ЗОРА ТОПААОВИЋ

разних чинова и њихове чиновнике, даље буле под фереџ^м.а,

Он је постао овако: У историском догађаЈ'у, који

евнухе ,у високим црвеним капа- ј е започет на Чукур-чесми 1862 ма, па Арнауте, затим Арапе, Та- 1-одине и који се убрзо прошитаре, Черкезе и друге народе са рно Н а цели град, учествовали Истока и других крајева Ото- су и многи Срби трговци из Саманског царства. Па било је ту и ва-чаршије. Међу оним људима људи са Запада, по „немачки" који су учествовали у нападуна или „европски" одевени. Мора Лиман-џамију, био је и члан бити да јб Београд и онда жи- Магазаџијског еснафа, сада даввописан био, као и данас што је! н б почивши Ћира Христић,. трГоре поменуте „чаршије" би- ^овац лончарски из Сава-махале. ле С у у исто време и најшире Да ои обележио оваЈ историулице Остали тадањи Београд ски догађај неким трајним спобио је састављен само из тесних меником, нарочиЈо зато што Је кривудавих сокачића, са нерав- том приликом учињено и Једно ном и џомбастом калдрмом. Што племенито дело, он Је две годисе тиче осветљења улица, фење- не доцниЈе, идући у Пешту тр'ра је било само по главним у- говачким послом, донео отуда 1 лицама и чаршијама. Фењерџија Јед.ан споменик у об;.ику вели• је сваке мрачне ноћи кретао у ког крста од црвеног мрамора; »варош, носећи у руци канту са и као што га Је купио о своме ' гасом и о рамену кратке мерде- трошку, тако га Је и поставио 'вине. У први сумрак почео би на сред ондашње Мале пијаце, ' пунити ламће петролеумом, пр- ® аш управо пред данашњом 'стом би очистио гарави цилин- Београдском задругом. 'дер, фитиљ усекнуо и запалио Приликом регулацвде тога кра' га. Док је трајало гаса у дампи, ја,,.цре д-«дина, тај је.-крсг ' дотле је лампа горела. Окна на пренесен у гтрк између данаш' фењеру беху често разбијена од њег хотела „Дунав" и Жељезниветра и кише, и чим би ветар чке станице. Сада се дамо више 'дунуо. лампа би се угасила, на не налази и ко зна где Ј'е. Тако улици настао мрак, и за то ни- судбина ипак није дозволила да

^ко ниЈе одговарао. Како је чесама у старом Бео'граду било мало, јер бунара ни' је било, то су се по удицама мо'гле видети многе сакаџије, које 'су разносиле савску или дунав

се жеља покојног Ћире Христића овековечи. Та.ј лепи крст, на чи.јем су постољу биле урезане наивне, али топле речи трговца Ћире, судећи према оном што је ту стаја-

ску воду по кућама за домаћу ^о, био Је у ствари Један од пр

' употребу и за заливање башта. Вода за пиће точила се на јав-

вих споменика погинулих у славу Незнаног .јунака палог 1862

' ним чесмама ко.јих је било ви- г °Д ине У борбама око Чукур-чеше, и б којима ћемо другом при- сме -

[диком опширниЈ^ проговорити. По бебградским улицама и ја-

Зуб времена збрисао Ј "е речи које је поч. Ћира Христић дао исписати у славу сављанских јунака, небрижљивост и нехат до-

)вним местима у то време нИЈе ► рочитих^уКРаса ^АлТипАк кдан ЦНИЈИХ Уништиле су РО ИТИХ украса. АЛИ ИПЛК Један гттпм^таи«' д .пн тр гггЛдлрн из тпг

и споменик, али ле спОмен на тог .1 , . •. ј. . племенитог човека, као и на њеГПВУ лепу замисао, остао. Таквих и сличних успомена о-

(споменик вреди помена иако Је ► он (прошлога века био подигнут. 'Вреди помена у тблико пре, Што

је он један бд првих, ако не баш стаЛо -' е нема сумње на још

»и први у свету споменик незна[ном јунаку.

многе друге старе Београђане, који су „љубили свој род", и дедом и кћсом доказивали у свабити несумњиво нобина за нЗшу ко -' пог бдно.ј прилици. позорницу. ОД 1862 године, када се одиЗа три-четири минута бИле су г р а р догађај на Чукур-чесми коготове и чује се музика — не- Ј и је од неоцењивог историског ка мелодија из Мексика. значаја по Београд, и по Србе Музика свира један мбксикан- Урпште, Београд ,је напредовао ски танго и они нам онако у више, мењао се из дана у прекрасним костимима својом и- дан - из године у годину. Његов гром за моменат дОчаравају сли- се изглед сасвим изменио, његоку из Мексика — коју ми позна- ви сокачићи, кривудави и неравјемо само са биоскопског платна. ни ' постали су широке и праве Затим дОлазе остале тачке, ко- Улице. Од место његових ниских је они припремају као: отмену кућица подигнуте су огромне, ИГ РУ „Дуела", чију Ј 'е музику вишеспратне палате. Нема се крмпоновао Моцарт, или нежну шта више пожелети. Али ако би игру „Живот цвећа" на музику се нешто ипак хтело пожелети, Грига, сањарење душе „Двеју то ® и бесумње било само једно

нутку обучене као „Девојке са гара ' к °Ј е изискују многа вежптицама". То је игра са острва оања ' Д°ста напора и стрпљења. Суматре, где су птице једна вр- — "За н>их су компоноване ста божанства. Како се острво четири специјалне музике, три Суматра налази између Индије од г - Гребешчикова и четврта и Јаве, то игра сама по себи »Коло" од г. В. Илића, допуњуима елементе .јапанско - индиске; Ј е Г "^У Живановић и г-ђица ЈБидивни и богати костими чудесни ља Колесникова. у својој оригиналној егзотици у- — „Желите ли, можда, да нас потпуњавају ову интересантну, причекате да се припремимо —• нову, игру. наставља г-ћа Живановић — за. Мало затим музика нам доча- „Мексиканску игру", која Ј "екод рава цвркут птица са далеке кас врло мало позната и која ће

радница у часовима одмора уз нарочиту компоновану музику Гребешчикова, или радост у

више љубави за Српство, за његову прошлост, као што су те старе, некадање генерације Бео-

.Словенској игри" од Дворжака, г Рађана волеле свој град, и кроз сензуалност у „Арапској игри", коју је компоновао Григ, па он-

да пријатну гротеску „Тиролске игре" са музиком од Шица. Одиграће се затим „Јужно-србијанско коло" од В. Илића и „Јапанска игра", за коју Ј 'е музику дао г. Гребешчиков, а рађена Ј "е по оригинадним мелодиЈ 'ама.

њега и сав српски род. Н. Трајковић