Српски народ

1,

6 срефруар

СРПСКИ НАРОД

ПРЕДИСТАВАЈУЋИ СТАРЕ НАШЕ ЧАСОПИСЕ Ко је аутор песме Ој, Србијо, мила мати

Стрвнв 13

СРБИЈИ Ој, Србијо, мица мети! Увек ћу те тако зватџ. Мила земљо, мили доме Иа крилу ћу свагдА твоме Срећно живет ка у рају, Гди милине вечно трају. У тебц је оно све, За чим моје срце мре. Кроз дубраве твоје лјесне Весело ћу пјеват пјесме, Кристал-воду твоју пити, Теби вечно веран бити, Живот и крв моју дати Све за тебе, мила мати. Ти си мени земни рај, У ком љупки цвета мај. Волим прости пастир бити И у теби све живитИ, Иег у туђој земљи мати Царска блага уживати, Ти си душе моје живот, Ти блаженства земна кивот. У Теби ћу срећно тек Проводити кратак век Иа чџст цару си.Тно царство И љсгово господарство, Ти си мени најмилија, Мо.је сунце у теб' сија; Јер у тебч срце болно Осећа се задовољно. На криоцу. само твом Утеха је срцу мом. Трпила еи, страдала си, Тешки - су ти били часи Због кривице дсие твоје ■ Ксш Јџубџј! ■Неемислемо погазпше И тешко те увредише. Пад разумом гадпа страст Безумијем оте власт. Прости деци мати мила! ■ Што су теб& убредила; Престан горке сузе литч, Деца ће се поправити, Јер призиају грехе тешке И кају ее за погрешке. Живот и крв даће спц, Да . се опет дигногј ти. 0, дижи се мати мила!:, Да нам будеш, што си била. ЛУКА СЛРПЋ

ти каја је достзла скоро друга химца данашњег српског народа, један само по имену познати пееиик који се са том песмом појзрио у Чзкриној Словенци, по њој само и ззбеледаен у једиој јединој, Грчнћееој Исторцји сррске књиџевнџсти, која је уосталом више катадог и библиографија него историја кн?ижевности иначе до крајз и потпуно непознат остао! Тек садз, 60 и еише година после н>ене појаве и можда тек услед тешке и страшне катастрофе српског народа, дошла је та пеемз иначе непознатог песника из јеД' ног давно заборавл?еног листа до једне беспримерне актуелности и вредности, далеко веће од најпознатијих песничких умотвора најпознатијих наших песника. и Изиенађује у том добу. Ипак, не може се прећутати да песма сва у целнни, изразом и композицијом скоро да изазиаа сумњу да је можда превод или препев

Прелиставајући старе часописе ималн смо често једно ретко, двоструко уживање. Прво у том, да се враћамо у једну духовну атмосферу наших пр.едака, која. нам је неки пут и особито блиско интимна и драга. Затим и с тога, што нам то враћање у старо доба доноси често по неко пријатно изненађење. Јер увек се при том нађе нешто непознато, нешто што је остало непримећено, као што нам и свзко путовње ма и ко зна колико пуга поновљено враћање по старим крајевима ипак донесе по" неко ново запажање, често и сасвим ново и лепо изненађец>е. Тако смо прелиставајући неке наше Старе часописе наишли на неколико нових и непознатих или боље рећи заборављених лепих и приЈатних ствари — као на пример на две песме Лазе Костића у Вили 1865/7 које је и сам.Костић био заборавио, те их није унео у своју збирку целокупне своје поезије коју му је за његову 50-годишњицу штампала Матица Српска. Једна од њих је песма поводом смрти Корнелија Станкозића, којз је приликом скорашњих прослава и писања о Корнелију. Станковићу остала неспоменута. Пре свега нашли смо поново, колико су наши стари часописн морали бити значајни за наше старе, колико су уопште неки од .њих доспели до високе вредности и колико су с тога и за. нас ланас још сачували интсреса и вредаости. ..Одис^а су часописи код нас имали изузетно виши зцачаЈ всћ од самих пбчетака —- сетимо се само Летоциса, Даниие, Шумадинке, Виле, Матице. Па- су тај значај сачували и доиније као Змајев Јавор, 0таџбина Вл. Ђорђевића, па за тим Стражилово, Бранково Коло, Босанска Вила. Код тако високо стеченог угледа првих, и по вредности својих сараддика и по значају саме организације и уредништва, није чудо што су и потоњи и прследњи од њих —• Јанко.ва Звезда, Недићев Преглед, Дело, Живаљевићево Коло, Мисао и, да напослетку споменемо најважни.ји ол свих, Срп-. . . . ски кљижевни гласник, имали висок, у поједином случају као пак : у свџје времс. имзли не машто ј'е са Срп. књ. глшикон,. и ли значај. . пресудан или бар одлучан кп.и- Као па пример, Сцпска пчсла жевни зиачај и утицај, о чијој Павла ртаматоиића — кр данае општој вредности и корисности сем најужих стручц.ака зма да или кобности нећсмо овде да је -постојала- Српска пчела, и ко к ласичне му.)мк:?. пресуђујемо. је Пацле С.тзматовић у српској Сваки је од њих био не само лит> -Р а т>рп? Или С лошша Емиогледало књцжсвног. стања срог ла Чакре — о комс и њсговом доба, него и више или мање ор- ча, - 0 пису вал»д4 се још мање зна ганизатор књижевпих орсдности нсго 0 ^ гаиатовпћу и Српсксј или чак и путоказ књижевних пче -тч. Па ипак, и јгд-н и друстремљсња. И својим позитиа- ГИ ' ка ^° су вредни пажње и каним и својим нсгативним страна- ко п >' ни иитереса и за нас дама од значаЈа у сваком случају , нас > као и толики њихови сарадТај значаЈ наших часописа ми- иици данас већ скоро или сасвим слили смо овде само да нолву- заборааљенн, сличио оиом вред•ЈШО, не зздржаваЈући се на ње- " ом сараднику Нова-овићгве му дуже, да бисмо разумели са- ^иле, негда сдављенодо а бесумао и онај углед и утицај и оп

(Снимак „Српски иарод")

Диригент г. Паул Сикст

У сали Коларчевог универзи- и нар.очито интересантна савретета одржаи је 2 о. м. велики меиа композиција. Пуна је мусимфонијскн концерт. којим је зичке инвентивности, разноликодириговао г. Паул Сикст, гснс- сти и изразитих и јаких контраБгз сумње је и од ње и њеног рални музички директор из Вај- ста. Њена је нарочита особеност аутора далеко била и- сама по- маРЗ- Суделовао је велики орке- и у томе што се не ослања иа мисао да изрази неку пророчку ста Р Радио-Београда. На про- застареле музичке облике, већ вчзију или да присвоји себи не- г Р а «У С У били заступљени: Јо- даје свој самостални облик, коки профетски атрибут. Мождз зеф Хајди са Симфонијом у Ге- ји избија изнутра, из саме садрје она ипак све то постала у сво- ХУРУ ~ („Паукеншлаг"); Теодор жине дела. О оркестрацији и

јој једноставности, својој непо- Бергер, млади и популарни несредности, к°јз скоро зачуђава мачки савремени композитор.

ипструмеитадији таКође се могу рећи иајлепше похвале. Музички стил и са.-.ржајност ове к'омпозиције су врдо изразит-и, пр и ' хватљиви и разумљиви, тако да 0Н( и поред своје јзке И изразите савреме^ости у техничком поступку,. оставља утисак и на слушаоце који су мање упућени У даиашње-музичко стварање. Тео^ дор "Бертер, према томе, може лако стећи популарно^т и изван

приказаи је својом легендом Принџ Евгеније, и Лудвик ван Бетовен са својом Седмом симфониЈом. Овај врло интересантни просавршенијег страног оригинала, грам изведен ј,е врло озбиљно иако почетне и завршне строфе музички и изразито зналачки у изгледају чераздељиво везане и цогледу техннчке и стилске оизрасле из судбине Србије и браде д'е'ла. Г. Паул Сикст ј'е изсрпског народа. разита' диригентска личност. НзеДајемо текст песме, уз напо- гова .природа је сва усредср.еђе- сзоје земље. мсну да смо га слрзјц(д нашли на нз 'п:сгу мујичку осећпЈНост. ч Г. Паул Сикст се нарочито аопрслиставајући Чакрину Словен- ОСлоњену на" праре унутар№е ^азаб као изванредан тумач Беку 1860, да ни о песми ни о ње- пс и.хичко-музичке вибрације. №е- хо.венове музике. Седма Бетовеиом аутору који се потписао Лу- гов ° осе ћање стила и .музИчке нора симфонија под шеговом пака Сарић из Београда, поред ФР азе такрђе је сасвим зрело и дицом звучала је убеДљнво и узевег распитивања нисмо могли у л-епом- складу са његовом му- рујано младалачки, полетно .. и Доћи ни до каквих даљих .пода- зикалношћу и његовим св^жим свеже.Сви ставови ове симфонитака. Можда ће се До њих до!ш ? здрзвим музичким темпер^мен- ј е изведени су са пуно озоиљлакше после овог поновног- пу- то ^' -Г- Сикст такође поседује и. ности у изразу и са тачно одребликовања, поеле 80 1одииа,

• И1 . д

Један - прави дириг-ентски ауто- ђеним и нроосећаним темнима, р-нтгт, који-суге-стивно'делУје Иа фазирањем и динамизмом. Пз оркеетар, По свима овим своји.м ђелот овог извођења избијала је музичким квалитетима, г. Сикст. извгсна. непосрсдност, искреност је дао. један ар.ло, Дрбро, пдо.-, и . -свечана озбиљност, без којих сгудиргн и .музички заобљеи;, и,- се Бетовенова музика не може изрзжајЕн концерт. ■■ . : ни замислити. Нарочито су јак у' ХаЗдова сиМф.Онија је изведена. тисак остаеили нз публику друу љелом и. изразиточ т-емпу, сз ги и четврти став ове симфониУ '' ;лу т1т Јсзеру Гарди умро "Уно не-посредне свежине-и -здра-; јс, која у својој музици садрл<и у .57 го и ж:;.- та позн;тн

широм јавношћу. ' , 1 > Свет. Стефацовић

.. ј УЗИчар ђано:. беивенуте

италијанскн м. 1-чар Ђаксмо Бенвенута. Покојиик је у последње време . дио па издби>, јед:4е врсте оит6Лс-п,„'е нтч лијппске

вог-поаета. Хајдна овако треЈа 4 толико разигране радости и свеи нзмдити, оп 1Т!м'т;стички' са чаног бола. зјф.азим ; Велики оркестар Радио-Беоне сувопарно и млитаво, акадсм- граДа, врло импозантан у своме

с;;и,

склџпу, - звучао је пуно у звуку

Лггенда Принца Евгеннја од и .прлетно, у ..изразу, Тсодора Бергсра је- врло добра сассим бсспрекорно.

а технички

лти значаЈ, који су од тих круп,тијих и рецимо водећих часопи;а добијали и незнатнији и спореднији, под уредништвима иззесних људи који су се сасвим

. ње сваке хвале заслужном првом преводиоцу староиидиских епских фрагмената Рамајане и Махабхарате, Сими Поповићу? Илустроваћемо то нз једном . интересантном и за нас данас

изгубили из - књижевности или особито актуелном примеру. Ко остали у њој само по имену као зна на пример да је аутор наше уредници тих такође несталих поп.уларне песме - Ој, Србијо, и изумрлих часописа, који су и- иила. мати, увек ћу те тако зва-

ЉУБА ИВАНОВИЋ: МАНАСТИР СТУДЕНИЦА