Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

6 фебруар

Шџе^ни п%%е1мџ л-&ђ>џн.ар&џ:шх %0АпЦп{а

Конференција у Казабланки још увек претставља централну тему у светској штампи, погОТОву у вези са нутовашем бритапског премијера у Турску и са конференцијом коју је при повратку из Африке одржао Рузвелт са бразилијанским претседником Варгасом V Порт Иаталу. Исто тако је сада већ сазрела нзвесна критика у пстледу резултата конференције, јер су подаци о њеним темама и ■ закључцима ипак продрли доста. у јавност. ШТА ЈЕ СА ФРАНЦУСКОМ ЕМИГРАЦИЈОМ Пре свега изгледа даиас јасно да између завађених француских табора није дошло до сло• ге, упркос заједничком. сликању и Рузвелтово.ј изјави о иегоријскол тренутку. Штампа Северне Африке оојавила је један чланак, који потиче из најближе околине генерала Жироа. у коме се као Тлавни резултат^ кон ференције у Казабланки претставља постављање Жироа на чело, свих француских емиграиата. Као реакција дошао је један огорчеи напис у Тајмсу, где се нстиче да је Жиро свакако у забуни у погледу одлуке Конференције, јер о закључку. за ко.;п он тврди да је донесен, нема ни говора. После свега овога питају се ко ментатори британских и америчких листова. шта |е управо V Казабланки V ногледу успосгављања .јединства између Француза постигнуто. Ако једна страна може да тврди категорички једно, а друга страна исто тако категорички друго, изгледа да уопште никакав позитиван резултат ниде из десетодневних већања произишао. Пут Антони Идна у Вашингтон, који према вестима из Лондона претсто.ји, изгледа да је у вези са овим француским емигрантским невољама, које су се после Клзабтачке још појачале. Када министар спољних послова Велике Британије мора на неколико дана после исцрпних разговора Чеочил—Рузвелт да креие на пут ,у /мерику, онда су, заиста, у питању разшшоила жења које Ка^абланка није мо гла да отклони. РУЗВЕЛТОВА РУКА НАД АФРИКОМ Путовање прегседника Рузвел та при његовсм повратку за Сје дик>ене Државе, прекинуто је на бразилијанској обали Јужне Америке у Порт Наталу. Т" је Рузвелт имао састанак са претседником ГетуЛ)ОМ Варгасом, Ко.ји је изашао у сусрет свом великом колеги. Разговори Рузвелт—Варгас лодирнути су, као што се у коминлкеу који је о њима издат вели, сва питања, која интересују ове државе, а у вези са ратом и нарочито са положајем Бразилије V њему. Према вестима игвесних америчких аг:нција, претсеАник Рузвелт |е том приликом нарочито истакао, да је за мир у свету и за одбрану америчког континента од неопходне важности, да афричка атлантска обала буде чврсто у американским рукама. Дакар, који је најблил^и ЈужнО.ј Америпи, према томе треба да остане под влашћу АмерИканатта, било да ту влас.т впше саме Сједињене Дпжаве, било да је повере своме вазалу Бразилији. Уосталом, разво.ј на америчком коџтиненту по свој прилиди иде V поавт"' стварања проширених Сједињених • Америчких Држава, које би обухватиле цеЛи континент, дакле и Јужну Америку. Према томе је поиличио индифеоентно, у ком ће виду бт-тти ппг»-11>лињен. ппема отм плану. Дакао и са њим западтта обала А(ћоике Американгима. Значашо је у овој ства|->и само то. нтто из ових пазговора и из вести коте су из америчкога извора пуштене V свеТ. тош једиом проистиче доказ ,да "Ва-

шингтон нема ниукрлико намеру да напусти добровољнд позиције, ко.је је себи створио у Северној Африци. "већ да нагтротив мксли да се на црном континенту учврсти и рашири за сва времена. САСТАИАК У АДАНИ Још интересантнија тачка епи лога конференцн.је у Казабданки је сд.станак ..цзмеђу ' Нерчила и турских државника у "Адани. Велики штаб саргдника цивнлних и во;них, који је с обе стране тбј конЉе-реншги присустзоаао, л.зје' јо.ј нарочито значење. Конференцију у Адпни треба довести V везу, е једне сгрзне са разговорИма■ у■ Казс.блзнки, а с дпуге стране са дог":ђа.јим,а тт.ји сз одкгпавг 'у на Б"'т:к"м Истоку, а нг.рочитв v. Ипг.чу, Најзад. она је нетумњисо' и под УТИСК05Г, рзтт;: г полбиГзја на истоку. Има већ више впеметта к"ко се, откако је псчела совјетска ©фаврива, -по'ачаза сов,:етски притисак на Иран. Уговор. каји тс био V тв: 'с доба склогТ.т>гн иг. међу Велике Брит'. није м Ссв„ег

кујући, ако не Стаљина а оно Молотова. Исто тако се сазџ&је да је првобитни прогр«м конфе ренцИје био одмерен- н.а пет дана, а да је продужен ' на Десет дана' због тога, што је ппак ностбјала нада да ,се пбјави какав прететавиик из МоСКее. У тах других 5 дана', када ,се ксначвб гшказало Да' СОвјети не желе да учествују на састанку у Казабланки, дошло је, свакако, до дрскусије о полокају који је на стао услед изпенадног открића о .сов.јетскОј снази. Чињеница, што су Черчил и Рузвелт у Казаблзикк* оетали сами и што је Месквз до краја остала доследн.а у сзом ■ првсбитно . заузетом ставу, да на -конференцији неће, у ,г е.:твоз :т;-т, дпЛчј.а занимљиву пј ;устр'т:т !ј\- пи::-ц : .ем једног де ; ла сов'етске тчтгмтте, у коме се важпотт кОН ,ферен г ш^е са потце ттв'њ-ем умању:'®. Тако .пдаге Ј1Сва'а жш да те■ .отсустзо во-еКих личности Н1 т \ј кгнфе■еичи : и оН"м-"'Г"ћ'"тло да' отт.а м-■ жв д.з б,'ле форум, ко.ји би сбвеозр све сарезнике. > 3'2што Совјети н::су дошли у Ка.-,абл"ш<у. дзп:г те. уг.тазпом ј јаспо. С једне стране, саи у ра-!

ме правцу, где Је вековно тен дирала политика Русије. Ту је, као прво, на удару п.иЦ тање Дзрланела. ,које је за Совјетску Унмју практично питање њеног излЖка ка море, и то на Средоземно Море.- Тај' излазак је у опасној близиии нерв ног центра Британске Империје, гтреко пута Суецког Канала. Неискрена игра Лондона, — која ,је у савезу са бољтцевицима тражила т-рцца, који ће учинити услугу, а која ,је данас згранута што се та.ј цриац одметнуо, доживела је конференцијем у Адани сво.ју пун\т пОтврау.. Ако је и'- мз и . једач досадашаи полатички, потез Велике Боитаније имао атинсовјетски . карактер бнла те то св-како са толиком "пољњот ре«и;"м одржави сат-"".к Чеп.чил—Инени. И ту по сво.ј прилици долази до врло , 3'аримљиве ситуаци.је. Поепг.то је, како је Молотов при сдојој пссети Берл'ииу 1940 годкне траткио сагласност Немач:<е V погледу .стављања рукв на Румунију, Бугарску и Мореузе. Цемачка је тај-захтев одбила, и сг.мии т: м је дошло ла оног Затегиутог стаља кзмсђу Москве

3»

Кроз сиежне предег.с Источног фјзокта

(Фото: В. В. А.)

ске Уније после окупације Ирана, гфедвиђао ]е разграничење интересних сфера с једне стране, а с друге стране сарадњу у управи над Ирааом. Како је у доба склапања тога споразума, а нарочито убрзо поеле њега, дошЈго услед прошлогодишње летње офанзиве Немаца у Совјетској Унији до слабљења совјетског утицаја, замењена је дотадашња совјетофилска влада једном англофилском. Упркос споразума о сарадњи, положај у Ирану се мења према фактичном положају на Источном фронту. Чим совјетска војска претрпи већи пораз, Британци погискују совјетски утицај у 'Ге херану. Чим се ситуација измени, Совјети почну да потискују Британце. Тако и овог пута. Поводом иранског националног пр.азника, Стаљин је упутио телеграм претседнику иранске вла де, који .је на сво.ј положа.ј дошао као експонент Британије. У том телеграму стављено је јасно до знања да се Техеран сматра у првоме реду совјетским вазалом. Затим треба у вези са тим забележити и слање већег броја совјетских политичких емисара V -оуге земље Блискога Истока. Совјетски изасланици долазе у Дамаск, у Багдад, па и у Каиро. „СССР У ПОЗАДИНИ" Биће да је претпоставка, која је на овоме месту изражена пре недељу дана тачна, и да је заиста на конфе^енцији у Казабланки била једна од најважнијих тема Совјетска Унија, ал V ие као савезник. већ као опаенрст. Сада се сазнаје да је Чеочил дошао V Казабланку 48 часова пое заказаног времена, оче

ту. иду за својим циљевима и ни у ком случају нису всљни да приме макакве обавезе према АнглОсаксоццима. С друге стране, разговор у Казабланки морао је да додирне и Јапан. И мада је сукоб између Јапана и Совјетске Уније «■ крајњој линији при даљем развоју догађаја у Источно.ј Азији гОтово неизбежан, у садашњој фази СовјеТска Унија нема ни рачуна, ни жеље да учини машта, што би у Јапану проузроковало незадовољство. Сва соВјетска снага је данас сконцентрисана на Источном фронту, тако да је Да леки Исток остао слабо заштићен. Као што Порунка Времи тачно констатује. сат на Истоку се данас, једним крвавим парадоксом,, уствари води и за спасавање Велике Британије од бољшевизма. Ако би Совјети победили, и Велика Британија би врло брзо била преплављена, а њена империја би била здробље на. Отуда се за Лондон данас појављује на хоризонту ј "една нова ставка у политичком рачуну. Управо, једна чињеница, кот'у је Лондон сматрао само кооисном за себе почела је да се претвара у чињенину. која је по стала опасност за Велику Брита ниј'у и за њену империју. БРИТАНСКА ПОЛИТИЧКА ИГРА Под овОм перспективом треба посматрати и састанак у Адани. Једно је несумњиво: ако би црвени савезник Велике Британи: е успео да пробије Лпонт Ев-опе иа Истоку, ниједна дожа•ч Европе не би остала поштец ена. Повени талас би поеплатио цели континент., А у повоме реду би та.ј талас кренуо у оно

и Берлина, које је карактеристично за последњи период немачко-совјетских односа пред 22 јуни 1941 г.одине, Ако је сер Стафорд Крипс у Москви затим успбо да крене Совјете у рат, морао им, је у име Енглеске обећати у најмању руку оно, што су Совјети тражили од Берлина ,ако не и више. Према томе је извесно да су и Дарданели један од објеката, који су Совјетима обећани у пролеће 1941 годИне. Обећани, пбд претпоставком, да та меница никада неће бити поднесена на исплату„ јер ће Совјетска Унија бити скрхана најкасније у 1942 години, када су имале биТи завршене н-'т- припреме Сједињених Држава. Празиину у времену од Денкерка до уласка Америке у г>ат, имала је да игпуии са својим милионским масама Совјетска Унија и да тнме олакша посао АнГлосаксонцма једним већим оелабљењем немачке војне силе. Отуда је разумљиво да је симптоматично надирање Совје-' та у Ирану у вези са данас, истина, утлавном већ * задржаном совјетскбм офавзивом на Истот ку, морало да заорине потписнике те политичке менице. Када т'е, најзад, Москва одбила учешће у разговорима у Казабланки, полож-ај је коначно за Велику Британију постао потпуно јасан. Конференција у Адани је прва у низу противмера, коЈ 'има је Велика Бритзнија решена да парира совјетске потвзе. А да је то такО, произлази из чињенице да за Турску власт над Мо.реузима претставља суштину ћ>ене целокупне политике. Никакав епоразум, а најмање споразум ко.Ји }е требало дискутовати у ттоисуству во.ших поетставника. Туоска не може направити, уко-

лико се унапред не обезбеђује поЛожај Мор^уза, и пуна сувереност Анкаре над пролазом из Црног у Јегејско Море. Што се, међутим, тиче само»" става Турске после састанка Ј| Адани недостаје још сваки служ бени турски коментар. Исто тако је и Берлин до појаве такво; га коментара веоЛа уздржљив у заузимању свога става по том питању. Као интересантно можв се за сада само регистровати са општење Анатолске Агеације 0 састанку ,кбје почиње са конста таци.јбм да је до састанка дош-ло ца личну' жел>у Винстона Чер<№ ла и да је у разговорима постиг цута пуна ■ сагласност по свима дискутованим питањима у грани цама турске политике неутраЖ нбсти. Турска је, истина, у доба када је Југославпја сматрала за потребно да непотребним ула-' ском у рат пр^окоцкз своју државу, била веома близу извесној акцнји. Но, у периоду од априлских дана 1941 године на^ овамо, она је не само показала' еве већу уздржљивост, него је дала и изЕбсних конкретних доказа за појачавање жеље за спо разумом и политичким пријатељ ством са- Немачким Рајхом. Ова» мо сгтада интересаитно пбглавЉе хромових руда, које је Велика Британија монбполистички иззозила на основу уговопа из Турске. Тај је уговор истекао крајем прошле године и упркос веома сиажног британског и аме ричког п п итиска, Турска није хтела да га обнови. Она данаб извози хромову оул" у знатниМ количинама у Немачку. Вредао |е да се забелен<и да је на даи пбсле састанка у Адани тур,:хк министар пр.цвреде дао- јавности изјаву о томе, како се ради по-. мањкања тонаже не може очекивати/увоз робе из ВелшШ Б.ритан,иј'е у. већшл- ШМШвШрШЗ? Све у свему, неиа 'оГОШ' вв® ровању ,да ће Турска напустити свој став неу^ралности да ће с« покрерути м,а у : какве авантуре,. Ппе је вероватно да су разговори измеђ.у британских и турских државника имали карактео реосигурања и Туоске и .Енгле; ске у случају наступања непред* виђениХ околности. Уосталом, није без инТереса, а вреди подвучи као карактеристику британске .политике да је са Турском преговарао Черчил, творац плана о нападу на Галипоље и његов спроводилац у прошлом светском рату, и човек, који је покрену-о против Кемалове Турске Грчку у рат за британске интересе. Познато је да је тада Черчил Лично тражио од Краља Адександра да се и југссловенска војска упути у Малу Азију или да ЈуТоглавија нападне Турску на .евррп ск о>» сћронту. Један доказ више да британска политика нема ии трунке ма какве сентименталности, већ да једиио и искључиво оачуна са стварностима и чињеницама. А занимљиво ј "е и то, да је Черчил из Кззабланке дошао чак у Адану. али да није сматрао за потребно да продужи на совјетску терито^и"/, ради евен туалних разговора са Стаљином. Та два савезника, изгледа једно другом немају шта више да кажу. УЕШЈ

тши иРОА ГЛ а ВНИ УРЕДНИК, одгово ран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Стаиковић из Београда. РЕДАШИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Чика Љубина 10. Телефон бр. 20 : 383. ШТАМПАРИЈА „ЛУЧ;\ Краљиие НаталиЈ« 100. Трбмесечна претпЛата 36 даа. шаље се преко „Пресе", а. д, Влајковић?ва 18.