Српски народ

6 фебруар

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

ВЕЛИЧаНСТВЕНА ЖРТВА БОРАЦА ШЕСТЕ АРИИЈЕ

Бесмртном славом овенчани војници Шесте немачке армије св О ј С м хероЈСком борбом и беспримерним жргвама исписали су најславнИје странице нема4ке и европске историје. То је величаНсТвена епопеја која ј_е равна или надмаша најславније подвиге, који су остали у успомени народа. Та јединствена епопеја, то је борба за спас Европе, борба за одбрану највиших вредности европске кул.уре и тековина њене цивилизације. Немачки воСник, неустрашиви борац код Стаљинграда није бранио само своју домовину, већ и целу Европу од варварске навале са Истока. Без муниције и хране, под притиском надмоћнијег непријаља, под најтежим временским неприликама он је давао отпср беспримеран, пружао је надчовечански отпор, јер је знао зашта се бори и био ,је свестан своје жртве на олтару немачке отаџбине и за будућност Европе. Још једном Европа је показала да њена снага и величина нису у непрегледним људским масама, нити у неисцрпним сирозинама, већ у њеном духу и V њеној мисији да ствара вредности за цело човечанство. Европа је, посматрана географски, само једно од полуострва огромног азиског континента ,али духовно и културно она претставља цео свет, њена пропаст значила би и пад културе у свету. То је прави смисао беспримбрне епопеје, коју је Шеста немачка адмија својом «рвљу и својим хероизмом исписала у току своје десетонедељне борбе на развалинама Стаљинграда усред љуте зиме у недогледним степама. Задржавајући шест совјетских армија, дајући на тај начин могућност да се изведу значајне војне операције на Источном фронту, Шеста армија са својим херојским командантима испунила је до краја свој задатак у славу немачког сружја и за снас Европе. Немачка историја пуна је оваквих дивних примера. Немачки народ кроз векове своје тешке борбе имао је пуно оваквих херојских подвига. Жртва Шесте армије служи на част великом немачком народу и пред њом се

са дубоким пијететом клања сза ки честит и поштен човек, сваки искрени националиста, сваки прави Европљанин. Ту, на рушевинама Стаљингра да јсш једном победилЈа је Европа захваљујући Жртвама немачког народа. Ту се родио у крви и диму нови европски патриотизам. Ту се остварило духсвно јединство Европе, које ће донети нову славу и нову величину Европе. Српски народ, као иједан други европски народ има дубоко

зам и за жртву ради победе духа. И он је, подносећи највеће жртве у прошлости бранио Европу од најезде са Истока и исписао једну епопеју, којој се дивио цео свет. Зато он данас може да схвати дубоки смисао историског збивања на Источном фронту у коме борба у Стаљинграду прет ставља светао симбол одбране Европе од црвене немани, која хоће да претвори Европу у рушевине и згаришта и да на њима заигра крваво коло међусоб-

рззумевање и осећање за херои- ног истребљења.

Српски народ у скорој прошлости имао је прилике да на соп ственој кожи осети „благодети" бољшевичкога режима, гледао је како подивљали експоненти црвене Москве заливају родну гру ду невином крзљу. И он је. готово голорук, устао противу црвене немани и не жалећи жртве сачувао је српску отаџби,ну и спремио јој бољу будућност. На тај начин српски сељачки народ, чувајући ред и мир код куће, допринео је општој борби евро_пских народа за спас Европе и њене културе.

РАД И РЕД У ПРИВРЕДИ

Нама треба много рада да се привредно обновимо и побољша мо наш садањи живот. То сви виде и увиђају Али нам треба и много реда у привредном животу, планског реда и добро организованог поретка. То сви не виде илм неће да увиде. Неки мисле, да је најбоље рставити ствари саме нека иду како иду. Други у^азују на превелике тешкоће да се данас уведе неки ред и поредак у привредном жиживоту, и капитулирају пред тим тешкоћама без воље за бор бом са њима. Међутим, ма колико се ми напрезали да радимо и стварзмо, и ма колико успели да ојачамо нашу производњу хране и свих других наших потреба, ми морамо у расподели произведених добара увести строг дошћински ред, ред заснован на приведној целисходности и социјалној правичности. Иначе ће се један део нашег народа зло снаћи у дивљем беспоретку који влада у тешким временима. Изгладнео, осиромашен и задужен, тај део народа постаје силом ирилика деструктиван и спречава обнову наше државе. Зато се строг ред, израђен план расподеле добара по

Опустсле улице Стаљинграда

(Фото: В. В. А.)

учвршћеним ценама намеће данас и нама као и свима европским народима, као прека потреба. Будимо с тим начисто, и не презајмо ни пред каквим тешкоћама у извршен>у тог програма. Кад добро осмотримо наше привредне проблеме у области дистрибуције односно снабдевања становништва потребним намирницима, видимо да нам главну тешкоћу задаје с једне стране Београд, у погледу снабдевањз чиновништва, радника и другог многобројног његовог си ромашнијег становништва. Оно већ одавна не може да издржи цене „црне б^рзе". Зато се ту сама собом намеће солуција по^ бољшања директног саабдевања њиховог преко извесних удружења или посебиих дистрибутнвних централа. Преко тих специјалних иентрала мораће се оВом делу београдског становништва олакшати набављање хране (хлеба, месз,^масти, поврћа, кромпира, воћа). огрева, одела, рубља, обуће, сапуна и других најнеопход ни их намирница. Разуме се, да све тс мора да буде по утврђеним ксиЈшраним иенама. И то ои био једини нсчин да се Њихово материјално стање попра•вч. Инћче, номиналним повећзва шем г г ?тз или надцица не постиже се стварно никакав успехУтврђено је ста~ ~тички за пр.лилу 1942 годину, Да су после сзакзг повећ"'-а чиновнич и - х плзтз и радничких падцица. цеке намирница -;а , црној берзи" још јгче отишле у вис; тако да су некглико дана пос.-е тога чннсвники н рздниии били ?ош у горем положаЈу нгго ранија. Не дгкле ноечсм , н ? го ницзма има да се цспр-ви њи хоз положгј. Што важи за Београд, важи за чинрвнике и раднике (нндустриске, занатске, рударске, шум ске итд.) по целој Србији Исти систем директног снг-^девањз мо рз њимз с(5е: бедпти минимум егзистгрције. То згхтева не само друштвена и политичкз, не и призредна целпсходност. СамО материјглно сређеце прилике омогу'.л,ће чин-вници:/ и радницима да даду максимални ефекат у сврме . а то нам је д?""с т-- 'ико пртребно. Што се тиче сеоског становништва, ту се поглг. ито по-ставља пр»блем снабдевања сељака индустрискнм израђевинама и мон олисаним артиклимз. Текстилна роба (. ; крпе"), нарочито памучна, гвожђаријз (ексери, потксв за -~-!озе, шине за точкозе ,осовине за кола, ланци плуг ви и другг цољопривредне справе, штедњаци и пећи, итд.), грађ.ечински м п теријзл, с једне

стране, а онда пет. олеум, со, дуван, шећер, уље да јело, оода и сапун и т. сл. недрстају селу, и тражња тих артикала тако је ве.дика, да се~ аци плаћају за њих најфантастичније цене. То Им служи онда као изговор да и они трзже на црној берзи сличне цене за своје производе. Наравно, да ће те високе цене за артикле »^хранг м.,ћи да плате сам нагимућнији взрошзни, а високе цене индустриских и цо.тских артикала моћи ће платити само имућнији сељзци. На обема странака остају сиромашнији слојеви празних руку, и постају опасни незадовољници. Политички опортунитет и привредна целисходност захтевају да се, као у варошима, тако и на селу поправи и употпуни систем снабдевања становништва најпотребнијим животним намирницима. На селу ће, као дистрибутивни оргаги, добрр моћи да послуже земљорадничке задруге. Оне у нрвој нашој Србији имају да добију много већи значај у целокупном нашем привредном жи ?оту. Треба ипак бити с тим начието, да ни при најбоље организованој расподели онога што происвјдимо и дато уврзимо, нећемо имати, догод трзје рат и дуго после тога, онзко обиље :вега и свзчега као пре ратз. рЕт наг,:-' - це-~м свету велико ограничавање животних потреба, вепику шт"- у, велико економисање. То сви треба добро ду разумемо и гпема томе да се управљамо. Има их ипгк много. ко.'-т дснас. трсМ.е и више но <пг"> ргт: м"гло имати : I " Г.м т к.о сТуГ.рај ^е.гике нерг т " се ст"тз кного услужних људи, к г Ји ће п--т чзти да им набаве и „од тице млеко", нзрсао зграчун-тзјући себ.и вели ку згргду. Тако се и ксд нае створио чнтпв ред „црнсберзијг нац.а",највише доприносе да цене свих н-мирница, и на селу и у вгроши. лудо скачу, и ун г нзјве^тт неред и немир у нг.ш привредни живот. Они уносе расуло у н. ;п привредни и национални живот, и поткопавзју темеље обнове Србије. Ззто се прстиву црне берзг и црио5ерзи.'анаца морг повести општа бсрба целог нашег народа. Нашз девиза морз бити ред и рад нз сваком коозку и нз свимз псљимз нашег националног живота. Ред и рад у кући, ред и рад у политичком животу. ред и ргј; V нгшој привред.и Ред и оад је гесло нове Сг>бије. као и целе нове Европе. У том знаку ми нзступамо. Дп. М илоррл И^п^љкорнћ

Свака часш Партиски режими у бидшој држави нису трпели никакву Другу организацију у држави сем партиске. Све сталешке и професионалне организације вређане су и понижаване, чак и онда када су оне хтеле несебимно да служе општим народним и државним интересима. Нијг био редак случај да је овим организацијама наметана управа одозго, тако да смо били сведоии џалосног призора како се са променом владе мењају и упра• ве ових удружења, чиме је бгз икакве потребе ремећен рад и живот ових организација, које са политиком нису имале нпкакве непосредне везе. Класичан пример о пренебрегавању ц запостављању сталешкцх организација имамо у случају са Законом о привредном већу. Још 18 марта 1932 године Народна скупштина и Сенат донели су Закон о привредном већу са обавезом да■ Привредно веће буде сазвано „најдаље за три месеца од ступања на снагу овог Закона". Пролазили су не само месеци, већ и године, а Привред• ио веће није било сазвано. Залуд су привредне организације у резолуцијама са својих скупштина то захтевале. Све се свр• шавало иа голим обећањима, нарочито уочи избора. Политичким партијама ишло је у интерес да народ не буде I органски организован, већ раздробљен на ситне делиће, на појединце, које је владајућа стран• ка милом или силом, застрашивањем и подмићивањем придобијала за своје партиско-политичке циљеве. На тај начин партиски режими били су најсигур• нији да ће обезбедити себи вла• давину, чак и онда када је она била од штете ло животне интересе народа и државе. Атомизиран народ био је одиста беспомоћан. Тако се и могло десити то, да га шака плаћеника баци у ратни вртлог, иако се он од овог бесмисленог и бесциљног рата никаквом добру ни л е могао надати. Данас, када се жели обнова земље и препород народа, шта видимО? Видимо те исте запостављене сталешке и професионалне организације како прве притичу у помоћ разноврсним н^родним невољама. Оне најживље и најобилатије прилажу за зџмску помоћ, за сирочад, за избеглице, за заробљенике. Свака част сталешким органи• зацијама на оваквом њиховом држању! Иека им је на утеху то што су оне и данас живе и моћне, док од бивших политичких партија нема ни трага ни гласа. Али ово није довољно. Ако се жели нови живот српског народа, мора се у првом реду исправити неправда која је нипошена сталешким организацијама, у који^ма су заступљени најбољи домаћини српског народа. Само уз тесну сарадњу са овим органски пониклим организацијама моћи ће се засновати нови живот нашег народа, на чврстим, наразрушивим темељи•

ВЕЛИБОР ЈОНИЋ