Српски народ

Страна 4

СРЛСКИ НАРОД

6 фсСруер

ДМЕРНЧКЛ БЕЛД КЊИГА

Лисац овог ч-паика је следњи немачки амбасадору Вашицгтуну. Уред. ДрЖЗбНЧ д?ваптм»14 у Зашичгтоцу. објавио ,је недавио тзчО' звану Белу кк>игу, Нојз сздржи с .1ужбене илкештаје и документк, којИ приказују глапне смернице аме^ичке политике, од године 1931 до 1941. Придикрм ПР?даје ове к^иге јавности. држз?' ни секретар за епољне постове Кордел Хзл. дао је Ц јеаио објацЈМН»е, изражзвајући жвФу да н.егови ^емфацц проуче ову књи* р-у, „ради бољег рзЗУмевањз" прдблема и задатакз, пред којт* с? на»'13звлз америчка 843 т да, у ррем? овта ^нзчајнИх ц судбоносии)? годинаНе знамо, како ће америчка јавноег гјрим И ти овај СавеТ" мистер Хада, ади ,|е д# се уопште смзтра-чо ?з потребнр давати овзкзв сзвет. и дз се указала потреба, да се станоанифтву Сједињених Ачернчпих Др>цаџв даду образложсн.а до* кумената у Бџцој кљчзи, рчигледно је, дз је америчкз ?4ада имала пуно ' разлогз да претПостави, да Миоги АмзрИкзнци, ако не и већинз америчког народа, рш у??н вв снвзта ?ашто се УШЛР У ввзј РЗТ, чије се те» Шкоће већ осећају, и који ће донети сасвим друга искуетва. цего онај рз године 1917^-1918. Сви ?цаци укззују на то, да америчко јавдо мцвдљдав, указује много више пажфе историјзту оног раздобља, које је доцел^ до ратне катасТрофе, него вазврју е^маг Рзта. МаЈНориј^ америч^З Бала цн>Нг га, прететзвља једчо нарочнто деле своје врсте. С једне стране, циљ јо.ј је да прикажб. нако је &лад* Сједињених Америчда Држава за поеладнаих десет ро» дина, од 1931 до 1941, ималз само једну жељу, и тб да епречи рат и еачува мир. Иетбвремевд с ' друге стране. ва" 'ђ^Цк^Ч5'#г ном здурадошћу констатуј#, мир није.сачувзн, већ дз сс блатодарећи опрезности и воћстау нретседшша Рузвелта. Сједињвре Амернчкб Држав? налазб у рзту, и то У ПРвим радовима т?козванцх „уједињених нација". Шта да мислимо о св.ему томе? Има ли овај докуменат зз циљ да докаже, да је претседнику Рузвелту и н>егојвим саветодавцима рат био наметнут, мада су поштено радили за мгЈР и чинили све да га сачувзју, или му је циљ да остави само утисак, као ла је америчка влзда радила за мир, док је уствари све учинила да до љђга дође? За све оне кбјн су пратили Рузвелтову епољлу политпку. који по^нају Руз^едт? и н>§гов начин рада, одговор ће бити врло једцоставан. У Хзлоеој .ИзЈЗ". БН. намз ничег о томе да је Рузвелтова влада желела мир, или какве потврде да јој је.рат нзметнут. Нико ндје нам^тнуо пзт СЈедињеним Америчким Државама, до њен властити претседник Рузв^лт. Да је Рузздалт зацста желео мир. он би се бавиР еамо питааима своје земље. ,У СјеДи* н.еним Америчким ДржаВама има дбстз череодеии?? проблема. Ради чега би се меШзо у ства. ри Ерропе? Дз ли то жслоо амерички народ? Не, напротин! Да ли Су европске силе тр#киле његово упДетање? К ол Ш ф Нам је познато. нкједна. Не постоји та евро.пска држава. ко.јдје пожелела да поново доживн стаРа искуства, са .једним дпугим амсричким претседннком, Радн чеја се, дакле, амернчкн претседиик Рузвелт бринур за чисто епропска питања, против вод>е свога народа и иротив воље Европљана? Одговор је веома 1937 године Рузвелт је дбживео. У својој унутоашшб! ДолитИци бедан слоМ: Сво'им Њу Лцлом и политичким мроама доспео |е на мртву тачку. Дошло се до нове депреси >е. назваце Рузвелто вом депресијом. Пораела 1е не запосленост с једне, и расипац>е с друге стране. Рузвелту није о-

етзо другн изла?, измислио је паролу епољие опасности, да бџ овом узбуном,' скренуо пзжн>у сво.јих земљака од унутрашље ситузиије. То је. истинскз и ствзрна иеторија Руззелтовог иНтсресовањз зз спољну политику, оне изненадне пропагандг, од 1937. године, о тобожњбј рзтној опасноети. За Сједи!1>сне Америчде Држ.а!5е. није ..било .опдсности епољз, ни ; ол Јзпзиацз који су били ззузати у :Кини,..нз једвој. удаљеност.н хиљадам.а миљз, па ии од Итааиј? и Немачке, које су бнле заузсте сзропским пнташима, .Ниједнз од држава није аерније рошгрздлз Монреову аоктрину, као што еу то чипи.те рајх. Игзлијз и Јапан. Од куда дз баш амерички пРеТседник рузвелт, стаје на пут [1ад;чкоЈ, џ д^ ометз Једзн тацпџ здрјв џ. рриродан рт№ Дзнае тзчно знамо, дз сју мотиви политаке претседника Рузвелтз, пррт.ив Јапанз ц Сила осовине од 1937. не само у унутрашн>им америчким тешкоћзма. за чије ее решеше нису виделе друге могућност и до окрета спољној политипи,—- ваћ-. и осећаји мржње, гајсн>з предрасуда Иретив НемачКе ,'квје су одржавали Рузвелт и шегова јеврејска клика. Всћ на зиму, 1933—1939, амерички аибасадори У Паризу и Варшави,: Бјулит и Видл, прсдузеди еу све, дз тамо докажу, да је потргбиб напустити сваку идеју решењз сцоровз мирним путем са Немачком, и да се треба епремати ?3 отпрр и борбу. Треба прочитати иЗагЉтаје пољских посланикз у Паризу, Брисаду. Лондоиу н Взшингтоиу. и сетити се. гозооа брбљизог мистер Бјулита. Он је јавно изјављирао, да ће Рузвалт, казнити евА оне који с« не покорг п,егоаим, заповестима. Оеетиће Ру?И-?,:!?трв » мд,,а о^.оигг.р Кад је Рзјх НШ, желео да еа ' Ппљаннма постигпе М)г ч но решен.е цптања Коридпра. једцаг од прелед1м1х оетзтака^грч са.јског уровора, онда се умешала фрзнцуска влада, потстакнута РуЗвелтовим претњама упућгним преко амбасздооа Бјулита, и успела, да еу Пољаци одбаццлр веомз умерене и разумне иемачк.е предлоге. Рзди чега је, у фебрузру 1939 изјавио Рузвелт члановнма америчког сенатз, да >се" змеричке рранице налазе на РаЈни? Шта би казали Американци, да је Вођз Рајха дао сличиу изјаву, и рекзо. например, дз је Мисисипи гранназ Немзчке? Исгина Је, да је ово објављено иза леђа змеричког народз, алн је у пиган>у израз отвореног непријатсљствч, од вАад^ једнс всликс силе. Немачка ј«, међутим ћутала, чад*јујц1 се у ?дрзв рззум америчког нардда да. ће- 'биТИ довољно Јак, да се томе одупр^, и врзги своју владу традиционал. црј формули уг. „без пкаквкх спољних заплета". у духу МонРоеев доктрии*.. Тадз д? Пољска. нахувдкана мзхинзцијама америчког претседннка. отклоинла.мирно решеи>е коридовеког гштац.а, а Енглеска и Фрзииуска охрзбрегц Рузвелтозим ставоИ. об.јавнла Немзчкој Рат. Рузвелт то ннје спречио, напротив, он зе отишзо и дзље. У пазмаку од еамо два мееецз, Ру=звелт је уепео. да амерички конгпес одбзаи један 6д најзнзчЈз.К ни'их делбва тзв. закона 6 Неугррллости, наиме ззбрану - изво:>$ опужда, тако лз. су Сједињене Државе о.тпочеле испорукчмуниииЈе и ратног мзтеријзла нашим непријзтељима. По закљученом прнмирју са Француском, поС.*(е њеног елвма. амегичка влада отишла (е кооак даље. Она је ставила Енглезима на, расположење 50 паза озчз ^меричке рзтне морнарице. трхгим речима. она јв као неу : гоална сила предала једаи део :вог сорственог рзтног матери1зла. и прикљунила се једној од. Зараћени^ стр&на.

Амерички државни секретар Хал. који воли дз говори о ме-1 . . ћународном праву и међународ- Патули с.мо од тота, да имином поретку, прешао је преко 1 тирамо иностранстао, али не у-

Иак&и н$ шрЉл&ише Ауто - и Уокеј клуб

тогз. мада је тешко схватљиво, аа се један овзкав корак доведе у сагласност са међународнЦм правом и међунзродним поргтком! Рузвелтови потхвати одапали су све отвореиије И бгзобзирннЈ 'е, отворено непријзтељство. Псчетком 1941, Сједишене Аме^ Ричке Државе су постзле неза ; раћеном силом. У јулу исте годинг, поселе су америнке' трупе Ислг.цд, мзда је америчкоЈ влади- било познато да се Ислзнд па.тази у зараћгној зони. јасно повучецој око Енглеске« Само неколико цедеља доцније, издао је америчкн ми-нистар Морнарице наређеше. да се саобраћа]не ве?е између Амерцке и Исланда, имају одржати „под свима околностимз". До инцидентз није дошло, мада је то жеЛела америчка влада.- У септембру ,1941. Рузвелт је нескривено изјазиб, да је свцма јединицама амернчке ратне, морнарице .иЗдато џџређење, да отворе ватру против сваког нгмачког или италијацскОг брода и авИона. . То је бида мцрољубива н:уградносг ,претс,гдни:сз Рузвслтр. Ал'ц"ни то ! , : "г бпло дозољцб. Мгсецз нј- '** - Ј : Н)Г1. ■ Р уезјлт је успео, да амгрички ко:г;рсс избрише и пос ; лгдп>г пресстатке ургДаба зажсЉ- о нгутралнзсти. Тахо је морало доћи до рата т* пост.ао је игаиаззан: :Из:га.,је желео Рузаглт. Иж:а:сва н,..гованастојања, ни ,0бјздљцзања ,,,Д.гЛих књига" и :и другнх докумг-'' натз, ниеу-у стању да спгру крн'ВИ«У #црр-ч<Ј9.ак|^р» ев01угзсасцз': Ггроклињу, њггово иуг,.,9ци, зџа-,, ;ју да' : ' ; је* , , Руз§^лт ' одго^орлј' г'а св#-:0'не етрахоте, ко-је је рат собом довео.: • -:-: Доћнћ* дан када ћг га прокдс-. гц'и. амерички царод.

Ханс Хајирчх Днкхоф

сск срсћно, Тако смо првцх го дина пбсле нрвог светског рата јсднот дана створили Ауто клуб зато шго постоји У Мађарсрој, Румунији и у целој Езропи. Земља је "имала јсш мање друмова него данас, аутомсбилизам је био тек у зачетКу, а главно транспортно ■сретство у Србијп била су крн?ск'а. н волујска кбла1 У такву цримитџвну средину ДОЛази са помпом бсновани Аутб клуб Кр&љевине Југославије. Наравно, на Челу клуба стоје највише личности, помажу га званични кругови. Оснивачи који су одмах при осннвац>у уплатили по 10.СС0 динара припадају трговачком и банкарском свету. Наша новчана аристократија. Узгред буди напоменуто, јер је врло интересантно било, погледати ту листу првих сснивача у једном календару Ауто клуба. Од десетак- - таквих оснивача више од половине били су доиније крахирани трговии или директори прзпалих банака! . То најбоље показује како је с'се то још у почетку нездраво Спло. А у шта се све то извргло? Ауто клуб је био у ствари |јз?.ре;ст..клу& Они су водили та;.;о прву ргч и нај-:ешће посеАпрали. просторије клуСа ради коцке! "Вило је ту Цланова који уопште нису имали аутомобил, али гла-на ссрха је ■■ Била разонода —-. картаљрм.. На папиру је стак^бдругм.ч оојСлогима, али је стварно Оило, тагЉ. Џс::е] клуб '■ Је још отменији пмад да буде. Ту је трсбало при'Купити плутокротију и богату цители.геицнју. Већ самим, тим,

44 ЗВЕЗДА У ЗАСТАЕ1И С. А. Д. илн »уздизвње« Енгпеске на етупвњ Једне од америчких савезних држава. (Речн Вендела Вилкиа: „Британска Империја је прегажена . врцмецом") - >• ■-'ч'..

што је члански улог изнбсио неколико хцљада динара годишње, ог.пј- клуб није бцо приступачан људима танке кесе. Чим се памет и отменост мере по кеси, онда је сасвим природ• но да су и овде јевреји водили прву реч. Оба клуба претворена су у коцкарнице и ништа се друго није радило него картало по целу ноћ. Њихове приредбе (тзв- балови) биле су познате као праве баханалије. То се ви■ Дело из извештаја новинарских репортера онога времена. Па чему је то водило? СаМд наоцаком васпчтању омладине дакле оних који долазе. Од оца је остануло сину... Шта је могло дете да прими у наследство од тих клубова? Можда су и ти клубови — лореД других узрока — криви што ми немамо здрав привредни под• млаДак. У Београду има трго• вачких и индустриских предузећа која су стара једну стотину година. Али је ретко која фирма дочекала, да је воде унуци и ' праунуци. Ћерке су у клубо* вима нашле друге зетове, али не привреднике, а синови су сма• трали да- један члан тог отменог клуба не треба да стоји за тезгом И да ч'Ува свој ћепенак који је од оца наследио. Врло су ретки случајеви, да су млади љуДи избијали на површину и стварали себе, каа: цјто су то чиниле раније генер ације. Чим се неко мало „заимао" одавао се бољем животу, како се тп самтрало у тим клулским схвашњиу.а. - - ■ - ~' : Језаи мали тртовац са позаЏ мљеним сретствима гледао је да одмах Набави аутомобил, да постане члан клуба и да живи „ог» мено". Последчце такеог нездра• вог стања огледале су се у мно* гим стечајевима, принудним нагодбама и -ванстечајним равнањима. За једну сељачку земљу са прсстоницом од једва четврт милиона становника мало је чак било и та два клуба. Једнога дана поникао је и тре'чи; Асроклуб, као најотменији међу от^ меним. Сад је настала трка да се. постане. и. члан тога клуСаНша злптна младеж завидљивс је гледала на своЈе другове и др$ гариие који су нмилн ту част и задовољство л а се гамо про'. џодб, Јер, главна сср.\а и тог тређег, као и прва два ранија клуба, била је у томе да се приређују шранке, пијинкс и коика.. Нишца ту није било нп племе* нитог, ни културног нн МОРПЛт НОГ. Клупски живот нзметнуо се у нешто, што за обичне смр/не ни• је било схватљиво, али су они сматраии немодерним, конзерва• тивним, недружељубивим,' лиа љим итд. Бео! рад уе некад имао Грађанску касину и још раније Беотрадску чмаоницу., о којим ђе сваки кулцрни историчар са. мо најпохвалниЈе говорити Али шта су дали ови клубови? Потенцирали су раскош, трошсље ван сопствених сретстава, стеа• рали завист и ваоппавали наопако подмладак. Данас се жели да исправе мно• ге грешке нз прошлости Нека би и оџај детаљ послужио као пример како не треба у будућности оадитш.

{