Српски народ

6 фс^рубр

СРПСКИ НАРОД

Страна 5

ТЕМЕЉИ НОВЕ СРБИЈЕ

У сваком људском друш'"у, у народима и државама, као и у свима : ; гим људски аједницама, постоје извеспи начини ж. —-а, 1ји и установе, особи и навике, — по којима се једни разл.. ују и одликују у односу пргма д. угим ^штве ним групама и заједниц:ма, дру гим народима. ПосТоје затим и уСтанове и облици, у којима се млоге њихове животнс потребе и манис]. зстаци.; - ,б пс гичке и социјаЛне, било еконоМске или какве год друге — испољавају и долазе до ' - на врло сличан, ако не б&ш и потпуно истоветан '':чин. Такве сличности и таква њихова разликовања, не само да су често очигледна по себи разумљива, вел су и једне и ДЈ-Ј. е каткада и неоп дне, нарочито ако се жели постанак и опстанак посебних друштвбниХ облИка, односно зај-гдница и група. Те сличности и разлике међу друштгмма и народима долазе практично до изражаја у њиховој сгакид,ашњој животној борби, утакмици и сарадњи. И наш српски народ је кроз векозе имао своје пОсебне животне установе обич 'е и навике, којима се одликовао и истицао пр^. другим народима, и које су га крос цео живот, кроз целу његову догађајима и патњама богату историју, штитиле и носиле, чувал и одржале. Српски народ је те своје животне облике ч .. нове обично сам и према својим посебним захтевима и потребама, сеуи оснивао и стварао. Уколико их сам није м . ао ств< ти или су му оне из других раЗлбга недостајале, с . је од других народа примао и усвајаб, градио и ^ограђивао. Било је у томе доста колебања и луТања, али тккође и доста и сигурног и одлучног стаВа и држања. Које су пак те посебне друштвене установе и Друштвене вгедности уопште, које је наш сопски нарОд сам себи изградио и створио, а које су га, као штс рекосмо, увек и кроз цео /XI во^, кроз сва животна искуш^ња, носиле и одржале И да видимО прво који су њихови унутарњи елементи и жив!.тни извори, "ер ћемо тако боље рагумети и њихов прави значај. За људско друштвс Се са разлогом каже, да је оно један живи људски оргаЗУ"2м. Друштвене установе су пгк резултат или спсни и видљиви изражај и облик оних унутарњих елемената и чи тт "-1ца, без којх се ниједан друштвени организам, који заслужује то и такво име, не може ни замислпти, I Ошто без н>.. г може 11.1 .. ,.'.тати ни опстати. Ти ' : "к елементи, уколико се тиче једнога нзрода, односно једне нације као организоване људске "-\једнице, у основи увек једни те исти — и по бр°;'у и по количини, и рсгликују се само по мери и облику њиховог "пољње- изражаја и значаја. Ти чиниоци су истовремено и оне виталне, животне енергије V те, к г . : е држе и носе један друштвени организам, а и које га чувају и хране. Они су незнатни и мали по броју, али сложени по зјој суштини. То су наиме: елеменат нацво-

мални, елеменат духовно-верски или религијски, елеменат социјални и елеменат економски, који сви скупа Пнестављају насушне потребе свакога културног „ цив ::1изованог човека, па зато и свакога таквог друштва. Иначе, узети укупно, ови би се елементи могли најпростије и најкраће изразити речима — породица, отаџбина, нација, религија и добра и корисна политика. То су управо основне вредности и установе, основни елементи и чиниоци свак? нац Јг и државе ,и само се на тим темељима и помбћу њ{1х може трајно и сигурно градити и изграђивати, схватајући при томе политику као једно врло широко и разноврсно поље друштвене активности, нарочито у социјалној и еконбмској ббласти.

Што се пак тиче нашег српског народа, односно нашега српског друштва, као једне организоване људск~ заједнице, и оно је углавном грађено и изграђивано на тим истим темељима. Али постоје такође и посебни елементи и вредности, којима се историски развитак нашега ср хког народа нарочито од..икуЈе и којн управо чине битне саставне елементе његове целбкупне културне прошлости, његове традиције. Управо, сваки од неведених чинилаца, кбји су уопште небпходни за живбт и опстачак сваке нације, изражен је код српскбга народа на је^ан посебан начин. не само у националнсм и верском, већ та* кође у породичнбм, економском и свакбм другом пбгледу.

Српска сељачка задруга

Српско се дггштво пре свега истицало и псТиче посебним обликсм и организа.цијОм своје па* тријархалне сс -Счке порбдице ; познате под именбм сел»ачке п°* рсдичне задруге, .;оја заслужује нарочиту па;;сњу, како у чисто порбдичном и правном, тако и у и екснс:.:?Ком погледу. Свака је пс>родица, по природи и суштини својој, једна '•?•!""■ друштвена заједница, једна .-.руштвена ћглија, на којој почивчју и на којој се оснивају и изграђују све друге заједн"це, ' и ' мале, па и сама нацпја ао таква. Али наша сељачка пбродична Задруга, пб своме и значају, улбзи Коју је имзла п показала у ист- "ом развитку нашега нсрода и саојој општој важности за н" ј срг^ки нарол, 1леко прелази гргнице обим једне чисто порбдично-правне усТг нозе "-и ,'едНе породице. Она за нас, за српски народ није једна !овна друшт на ћелија само у би м и р?.сном, вбћ и у оргг.низацг "'М и политн-том идејнОм и д;-хогзо - васпитг м пбг, 1 "?.—'. т, о ј пзтри^рхални породични дух и однос, који је постојао и важио у наш.ј српској, "љсч:с'-\ј породпчно.' зад:■■" :ео је грбко ње и к, у и у п. -. лку и владас и н""ијом и државом. Ззр наши угледни сеоскн домаћин", мч.хс... старсЈинг в~— :их породичних задругп, т>""' кстсвременс бк-ч и главни нос"С"'1 и претстг:ници н-шег" јавког и политичког живота и вођи свога народа? Наша патријархалност Патријархалност значи одржавање реда и аут . .:т_та > друштву и држави, псштовањем старијих и уважавањем њихових заслуга и мишљсг г; а то је један елеменат, односно чинилац, који је пстребан не само за опстанак и напредак једне породице ,већ и за опстаиак и

напредак и сваке нације и државе, без обзира на то: да ли је она по броју претежнб оељачка, као што је на ДриМер наша српска нацИја и држава или није. А наша је на^ија па и држава била и ост^ла сељач-

ка ; не само по своме броју, већ и по с- унутарњем ск ј и саставу, по свсјој структури — и физичкој и духовној и циЈалној, зато што је и наше српско друштво у основи и суштини својој сељачко. Из овога се пак јасно види, да је наша сељач сз породичка за,- та истовремено била један од оснбзшг' елемената и ћелија у развитку нашегз народа, те отуда и њен значај: не ксо изВбра и расадника наше српске мисли — националне и верске, већ и као чувар наше народне традиције и културе, па и наше расне отпбрности, као и свих других битних елемената и одлика српске националности. Кроз векбве од сељакасебра из доба Немањића, па до сељака-домаћина из наших дана, — сељачка породица је била и остала: једини сигуран и поуздан стуб и неразбриви и прави темељ српске националне цркве и српске државе.

Шта значи Србин

Примећеио је да је наш српски народ, ^дносно наш срггски ЧоВек као сељак и ратар, пуН животне сочносТи, животне снаге, полета и енергије — као свеже вбће пуно разноврсних храИ љивих супстанција, виТамина и калбрија. АЛи при своме прела* Зу из тога патријархалног И сељачког у нови, Варошки живбт — „емснципсвани и културни" и !,"ву животну средину он губи брзо и нагло све своје првобктне расне ос .<5ине сељакз и прегаоца. У свак<,м погледу бр зо заостаје, гј Г. оју првобитну животну снагу, отпорност и егергију, -т- једном речју: брдо дегенерпше и слаби. То је једна стра и давно запажена истина, једна • Несумњива к тачнд ница, ксјсј се н можемо радбвати ;јер она претставља један ЗНЗЧ"; н недзстатак један ми нуб — наше с"--ке расе, који. поред осталога, смета образсвању нашега правог вЗрошкоЈ - или градског друштва, односно грар И х српских вароши и градова па и једнога п^освећеног И снажпо-трујног српског воћства, ко јс је за једЗн здрав И напредан нарсдни живот неопходно. Међутим, у нашим селима, и поред свих и-чена и пор&мећаја, губитака и потреса, које је и оно — на^Је српско село претрпело, ствар ипак стоји друкчије. Тамо још увек као и некада, и ако, расумљиво је, у мањој мери него некада, постоје дубоки и неисцрпни извори, дубока и непресушива врела наше здраве и чисч-е сри ке крвк. Т^мо се углавном још увек може видети и распознати прави потомак некадан.их великих пбродичних зддруга и угчедш-х ва љаних домаћина — прави српски сељак-фам: ' ш („вамилијаш"), односно чист и прави Србин. А прави Србин, по нашим старим световним појмовима и схва

тањима, то је исто што и прави српски чов^к и дбмаћин, као ШТо и сама реч „Србин" убпште, има у нашем народу два посебНа значења. Једно је народноснб или надибнално ,а дру гО више етичкб иЛи наравствен*). Тако да к- •> се за .нбкога каже да је „Србин", то значи да је тб један добар, ааљан и исправаи, Честит и каракТеран човбк. Прем: ржању и раду тих некадањих стИтиХ и уГлед них себских домаћина, наш срп* ски народ стекао јС дакле свбје лепо српСКО име, као и свој некадањи гЛас и угЛед једнога поштеног, скромног и вредног народа, глас и углед који га и данас држи и од кога и данас живи. Ти угледни себСкИ дом ћини, изрс,зиТи и л-.' " \ .па претставнИци правога срдскгг пороДиЧНог задружнс Ж1 .оТа и дуХа, били су тгкођб и најббљи и нг;сиг'урнији Чув наше пра Ве вгре и релИгиоЗНОсти, на!иих светосг.зских обичаја и традиција. А I о — својих лепих животних вре.,нбсти, односно преко свсје православне вере, својих ле'- -,х жизотних и Културних , обичаја и ТрадицИја, срп скИ народ је ' сТупио у заједнИцу '"турних ,е:"" г ' ."'ода и већ давно псстао њен члан. Ј:р је српска КулТура у најлепшем смисЛу Свр ка Зато, штс је превасходно хришћанска, човечанска и сељачка. То није она површна и манирска углађеност ..напарфимисаних тигрсва и хијена" у смокин"::ма и фраковима, из разних данси.нга, клубова, ложа и ноћних локала. Већ напротив то је истинска и пра обр"-ованост и културс сељака-домаћина и ратара, са широ IX е- "ких поља и долина. Србија и српски народ припадају ,дакле, Европи, не са мо "0 С"^"? џ- "ч и дсвнаш" ем геогр ском пол^ , ју

и пореклу; не само ио својим крвним или расним и др;, гим одликама и свОјствимв, вел и по својој домаћ""-' ј и „љачк.ј ирог-"' -""-ти и култури, по сво јим унутарњим и трајиим стремљењима и тежњама. Извори српског препорода У животу сваког народа, као и у животу појединца, постоје иЗвесни моменти г. тања и колебања, моме .ги разних криза и слабости, изазвани иретерацим радом, прембром или кзквим другим узроцима и појавама. Посто.је затим и разне заблуде и самообмане, искушења и илузије, на изглед врло лепе и примамљиве, којима није увек лако одолети и спасти се њиховог примамљивог и привлачног, мада у ствари увек кобног и штетног утицаја и дејства. У таквоме једном стањг несдре' ; ености и лутања, заблуда и искушења, нала^ио се чест » га се и данас налази, и наш срцгки народ. Али и данас постоје они исти чинноци и темељи, они исти дубоки и неиспрцни извори, које смо већ поменули ,а који ће му и овом приликом омогућавати, дозвољавати, да прикупи довољно живитне снаге, полета и енер гије и да се поново уздигне, исправи и нађе свој прави и сиI -ни српски пут. А ти су чиниоци: сељачка задружна породиц.; српСка и православна патријархална организација нашег српског друштва српске •-■■ ~т'<> те, на ба зи ауторитета, тј. на бази поштовања старијег, чу^сње и обнбвг старих народних традчција и стварање и подржавање нових, изгрс 1 ' с у истом ду.-у; обнова национал.: : к домаћинСког уха у ^наку светосавске. хришћан.ске идеологије. А нарочито, и у сваком правцу и ногледу: неговање и разВНјање духа српске слоге и узајамности, односно српске солидарности, сходно познатомс_. начелу, , лс- категбричкбм и-!"еративу: да само слога Србин 1 спасава. Сложан и смишљен напо^ и рад нама Србима је и најпотребнИји, мада смо. баш у томе — у једноме смишљеном и трајно сложеном напору и раду — ' ч.1 и на.јоскудкији. Те вредн" ■ су увек биле главни елбменти и чиниоци, главни извори животне снаге српскога народа, па зато они морају бити темељи и нове Србије, оне Србије која ће коначно оживети и изсћи као плод данатњих н.•.! ■••" искушења и страдања. Адам Лазаревић професор Универзитета