Српски народ

ТЗ фебруар

СРПСКИ НАРОД

| Први српски штампар Макарије

Страна 13

I *

I

I Добротом његовог власника имао сам у рукама један досад непознатц рукопис српеког превода Синтагмата Матије Властарз. У том се рукопису налазе неки нови веома важни подаци за исторнју старе српске књижевности, о којима мислим да треба говорити у Народној библиотеци на дан Св. Саве, првог српског књижевника и оенивача српског библиотекарства. крају једног одељка Синтагмата у томе рукопису (на крају тзв. .,е— састава") пише црвеним словима: „Смерени Христу раб и грешни презвитер Јоан'. То је без сумње преписивач тога рукопиеа. Синтагмат је , вероватно преписиван за вдтрополита новобрдеког Никанорз, који је за таЈ рукопис припре, то нека „тлкованија" игумана хиландарског Макарија и Димитрија Катакузина, а сем тога наЈ писао белешку о митрополиту гаедеревском Павлу. Митрополит Никанор је забележио да је све то „писао" год. 7043 од стро■ реља света, а то значи између ) септембра 1534 и 31 двгуста ћ 1535 год. од Христова рођења. Треба свдкако узети да је у то време постао и цео рукоц.ис Синтагмата. Презвитер Јоан биће идентичан с оним Јованом граматиком која је „направио" један рукопис „повеленијем госцодина ми владики. Никачбра". Под „направити". треба у одом случају разумети „поправити" или „преповезати". А рукопис је овај Минеј за април који је 1383 . год. преписиван за манастир Грачаницу „повеленијем госпо-. дина преосвештенаго архиепископа кир Симона". . Митроподит нозобрдски Никанор де наређибао да се преписуI ју књиге, куповао их је и пат; стицао је друге да их купују и прилажу Грачацици. Имао је за , своје доба приличну библиотеку. Из 1569 г. сачувао нам се један | попис „Никанурових књига". По( ред 15 комада „књига малих" у ' Никаноровој библиотеци било је > тада 12 великих књига: посни ' триод, пентикостар, јеванђеље, 2/ молитвеника, литургијар „типарни", синаксар, апостол, минеј, ( саборник, ектоих и отачник. ЛиI тургијар „типарни" тј.. штампани могао је бити из старих српI ских штампарија Лзубавића у Горажду или Вуковића у Вене, цији. У историји српске књижевности и српске културе име , митрополита Никанора везано је за оснивање штампарије у мана; стиру Грачаници. Из те НЈтдмпарије позната нам је само једна" дњига, Октоих петоглаеник, који је 1539 год. штампао „Христу раб Димитрије". На књизи се налази дрворез цркве манастира Грачанице. Смедеревскц митрополит Павле обнавља патријарши ју Казали смо рећ да је митроио| Лит Никанор написао за Синтагмат белешку о митроиолиту еме, деревском Павлу. То је нов и' сториски извор о језној необично енергичној личности наше црквене _ историје, о митрополиту који је на тридесет година пре патријарха Макарија покушао да обнови српску патријаршцју. Митрополит Никанор се није слагао с митрополитом Павлом. Он је био присталица Охридске архиепискоиије, у чији је састав тада улазила српска црква. Отуда митрополит Никанор говори како је „неки Павле Митрополи смедеревски" помутио мир . „велике цркве охридске"' и како тако стање траје 7 година. Никанор упућује на „писаније патријарашкоје" које се налази на крају рукописа. Тога писма више нема. Без сумње то ће бити један од оних докумената који су наћени у деугом једном ру-

копису и иа оснрву којих нам је и позната буна митрополита Павла. Поменули смо два „тлкованија" која наводи митрополит Никанор у Синтагмату. Једно је „тлкованије Димитрија Катакузина о земљах Дакијах". Оно је. веома ратко. Обухвата непуНих пет редова. У њему се казује шта се подразумева под Дакијом „в земл>емерних књигах". За нас је оно занимљиво што нам сведочи да се. Димитрије Катакузин бавио и географијом. Спис хиландарског игумана Макарија Друго „т.ткованије", управо прво ро месту на коме се налази, јесте „игумена хиландарскаго. таха Макарија, последњаго в свештеноиноцех". Оно је „о земљах дакијских и о мовдах }еје", затим „о мождах Горњеје Мисије" и „Медитераније". Испред тог „тлковани.ја" стоји да је оно „от књизе Птоломеја, о охридској епархији". Много је веће од „тлкованија" Димитрија Катакузиновића. Износи колико читава једна страна. Састављено је после децембра 1526, а пре јула 1528 год. За реку Тису се у „тлкованију" каже да долази „от земље глагољеме Германскрје иже јест Угарска". То се могдо рећи тек после избора Фердинацда Хабзбуршког за краљд угарског, а то је било у децембру 1526 год. „Тлкованије" зна и за „земљу Чрнојевића", а ње је коначно неетало после Скевдербега Црнојевића о коме последње вести имамо из јула 1528 год. II Игуман хиландарски Макарије по.миње се у два документа из 1526 год. Та се година лепо сла-же.с хрсшологијом коју смо;-утврдили за њего.во „тлкованије" из Синтагмата. У „тлкованију" Макарије показује непознавање старих географских назива, али се из његовог излагања види да му је

штампаром Макаријем. Идентификација Макарија из Влашке с игуманом хиландарским Макаријем несумњиво би појачала вероватност идентификације првог српског и првог влашког штампара Макарија. Сем тога, она би коначно одбзцилз претпоставку да је влашки штампар Макарије постао митрополит угровлашки и да је то онај митроиолит Макарије, који је седиште угровлашких митроцоли* та пренео из Арџеша у Трговиште. Треба додати дз се у науци мисли да је у Трговишту била прва влашка штампарија. Претходници Макаријеви, игумани хиландарски Даиило, Матеј и Филип називали су се јеромонасима. У документима из 1526 год. и за Макарија се каже да је јеромонах, али та докумеиТа ни.је писао Макарије. Један је докуменат „лиет от верованија" који су понели сз собом у Дубровник „посланици" манастира Хиландара и св. Павла. Други је „веровано писаније" које је саставио у Дубровнику хилзндарски јеромонах Јован. Макарије *је за себе у „тлкованију" написао да је „последњи в свештенонноцех". Први српски штам пар Макарије бележио је за себе да је „свештеноинок", „свештеник мних" и „свештени мних". Макарије из Влашке стављао је да је „мних и свевдтеник" и „свештеноинок". Као „свештеноинок" се поми»е у поговорима својих издања из 1510 и 1512 год., а с њима је завродио своју штампарску делатност. „Сваштеноинок" је истб вдто и „јеромонах", али ипак нешто значи кад израз „свештеноинок" употребл-авају и Макари.је из. штампарије Црнојевића, и Макарије из Влашке, и игуман хиландарски Макарије. Карактеристичан је н израз „земља Чрмојевића" која ее среће у „тлкованију". После 1499 ("• нестало је државе Црндјевића. Од 1514 до 1528 тим крајевима је управљао Скендербег Црцојевић, али као турски намесцик

ча стоји „от Чр«ије Гори" само / поговорима. а * предговору Ок тоиха првоглао

ника то ше. Дакле. од три помена првог српског штампара Макзрија један је исти онакав как?и су помени Макарија из Вла 1Ш&.. Год. 1548 по налогу београдског и сремског архиепископа Лонгина Преписачо јеЧетворојеванђеље које је гатампано у штампарији Црнојевића. За то штампано Четворојеванђеље каже се да је „от форми Црнојевића, от сложенија Макаријева". Није се налазило цотребно да се истакне иа кога

Ш

не пи- г ЛР. П 7Т 4, ^ * Ф&Л

*&А ј' ** ,; : ;|

ш

Макаријев спме (Снимак Народне библиотеке)

се Макарија мисли, да ли на оног из Црне Горе ме се налази слика „Преданија или оног из Влашке. Очевидно Христова",. Тај је ^ист за сада се сматрало да је то једно исто све што нам је сачувано од дру-

лине. Постојалз су два четворојеванћеља од „сложенија МакариЈева". ЈедНо је било из штампарије Црнојевића, а друго из прве влашке штзмпарије, вероватно у Трговивдту. Због тога се

ге српске штампаие књиге, коЈа је. довршена 1.494 год^ Трећа је књига била Псалтир с последоезњем. У ггоговору пише да је књига довршена 22 с_е_п-

г *л

& Р«к« » ј. прот« тембра 1495 год. »а ПомуЉ „о «»о» > Ф0Р«И Цр.ојеви- »М = ™„». —»'„VI™; етављена је 1495, и ако је још 0. приликама у прошлости не бида 1494 Г0Д- п0 наш _ е м данаштреба судити по приликама у са- њем рачунању> Четврта-је књига дагац>ости. Између нас и Руму- ^ ИЛ!? МолиТвеник. Од ње ,је било нз у најновиЈе доба готово и не сачувано ц листова. 'Гри су била у Народиој библиотеци- Пропала су у пожару од априла 1941 год. Молитвеник је отштампан можда у јулу или августу 1495 год. Вероватно у другој половини 1495. и почетком 1496 год., или можда у току 1496 год. гатампана је пета, последња књИга из штампарије ЦрноЈевића. То је Четворојеванђеље. О њему се .једино зна по препису из 1548 год., о коме смо већ говорили. У Влашкој је Макарије штампао Лчтургијар 10"но'вембра 1507, год., Октоих 26 августа 1510 год. и Ч&творојеванђеље 25 јуна 1512 год. .

,—сР * - тУ&> .г 1 ~ *'# 4 пНШ«' 4

■ ■ V .■.■.;■■•.., ...::•, ' ,'■: •■■•:■ ■:... .-■•.. , ..■.',: :•;■■■■:■■■: ■:■ . Запис презвитера Јована (Снимак Народне библиотеке)

тадашк.а Влашка била добро позната. За Македонију и Тракију, које су много ближе Хиландару, Макарије Даје чудно објашњење. По нјему , Македонија је тадашњи Серез, а Траки1 'а је Дреноиоље. Макаријево познавање Влашке упућује нзс на претпоставКУ да је он тамо дуже време живео пре доласка у Хиландар. Саетављање „тлкованија"' је посао који припада књиж.евнаст,и и науци, без обзира на његову вредност. Због тбга Макарија треба тражити мећу људима у Влашкој којима су књиге биле блиске и који су учестворали. у њиховом стварашу, а то за ано време значи у њиховом састављању, препиеивању и гатаМпању. Макарије у Влашко ј И заистз у почетку XVI века у Влашкој је постојао .један такав Макарије. 0н је био први, влашки штампар, чија штампарска ћелагкост у Влашкој почиње 1507 а завршава се 1512 грд. За н>ега се с разлогом мисли да је исто лице с првим српским

као „санџак црнргорски^ гјриморски и всој диоклитијанској земљи господин". За Санџакат црногорски мало је необично унотребити израз „зсмљз Чрнојевића". То може рећи само човек коме је стари назив везан за драге успомеНе. Све то нису неки докази. Ми смо ј'ош увек у области претпоставки, али претпоставки кбје Се саме Собом намећу. Кад престаје с радом штампарија Цриојевића, првом српском штампару Макарију губи са траг. Др"к је српски штампар Макарије наглашавао да је „от Чрније Гори", Макарије из Влашке не ставља ништа поред свога имена То је падало у очи В. Јагићу и у томе је Видео доказ да су то две разне личности које су случајно носиле исто име. Међутим тај је доказ веома слаб. 0д првог српског штам.пара имамо један предговор и два шп-овора. Предговор и поговор се налазе у Октоиху првогласнику, првој српској штампаној књизи. Псалтир садржи само поговор, Поред Макаријевог име-

постоје књижевне и уопште културне везе. У ранијим вековима било је то сасвим друкчије. Влашка и Молдавија употребљавале су стаоослозенски језик у цркви,. у књнжевности и У државној адмииистрацији., Подручје старословенског .језика, без обзира на р?цензије, претставд>ало је једну нелину. Књиге писане и штампане у српским крајев''ма доносене су у Влашку и Молдавију. За Псалтир из гатампарије Црнојевића знамо да је доспео у Северну Молдавшу и да је .таме из његз око 1554—1561 преписиван један део и унзсеН у један Зборник мешовите садржине. После Макарија још је једгн стари српски штампар отишао у Втагаку. То је био Димитриге Љубавић, који је у ВлатпКу пренео и штампарију Љубавића из Горажла. Макарије је пргшао. у Влашку, ели без штамзорије, која ни-е била његова већ Црнојевића. Отула нису иста слова н>егових издања у ЦрноГ Гопи и V Вт?шко1, У Влашким издањима се срећу јусови. То је сзсвим природно јер су она намгњена влашкој и молдавској средини. у којој је та р.е.нензи : ч би-п V претежној употреби. Тако нп те. две разтике између првих српских и прзих влашких излаља не сведоче против ил в нти^н - -"'ч'.:'е Макари!а из Н^не Горе и Макари]а из Влашке.

Пздања Макаријега

Хииандар је привлачио српске монахе још од доба св. Саве, па сзе до н .ајновијих времгна. И Макарије је отишао у Хиландар. Пр .ви српски штампар постао је сабрат манастира ^о.ји је основао први. српски књижевник. Хиландарци су уви Ј ј З. тн значај штампарске в?ттине, ; па СУ свеште.тггинока Макарија изабрали за стога иг-умана. У Хиландару је Махгпије. иостао и српски књижевник. ' .Написао'■ је „тлкованије", мали географски спис,- који се сачувао : зггвгљујући митрополиту новобрдском Никанору, оснивачу сппсхе штампгоиј^ у, манасти.ру Гранччаници.- Макарије је- у Х'иландг1у сг."'<ако остао све ло свв ; е ' г-">ти. Тако је кра.ј најстарије сопске бчблиотеке. коју је основао гв. Саза. шш \г доба- полизања ХитаЈг.тара. завр:чио спој.Т^у« дољубив. и ко.ристан ■ живот српс"и КИ-ТГ""ВНИК и први српски штампар Мдтсаоије, -кош' је себе суоомно «азив?о „последњи в свештсноиноцех", ■

Ћорђе Сп. Радојичић

Колико Ј*е данас нама познато, Макарије је у Црној Гори на* вдтампао свега . пет књига. Прва је била Октоих првогласннг. чи- . је је штампање започето 1493, а довршено 4 јануара 1494 год. Друга је Октоих петогл?с<'ик, . украшеи сликама ко.је приказују сцене из . Христовог Живота и доносе ликове писаца црквених »—; песама. ПРе првог светског рата Народна библиотека је имада .о- (И.звод из предаваНза г. Радосам листова Октоиха иетоглас- ј нчи } 1а које је одр.жао о светоти"листови' нест али^'3а^другс се пр^ави >' Иародној биу науци није знало. Недавно је блиотеци). пронађен још један лист, на ко- -