Српски народ

У| фебруар

СРПСКИ НАРОД

Странв 3

Плапска иољоиривреда у 1945 години у Србији

„Ако сваки земљорадник и сви други пољопривредници обраде и засеју своје њиве српски народ неће гладовати. а мајка Србија и опет дочекати боље дане и лепшу будућност"

! „Неопходна потреба исхране становништва Србије наметиула је одговорним факторима"у 1942 год. да се донесу одговарајуће мере. Због тога је Претседник Српске владе г. Милад Недић 9 фебруара 1942 год. издао наредбу и пдан Плацске цољопривредне производње у СрбијиОва наредба и цлан имали су огромног значаја ие само у пољоправредној производњи већ нарочито у исхрани српског становништва. Јер да српска влада није предазела све мгре које су јој стајале на распсложењу, да се обради свака ст< га обрадиве земље ми би данас фсрмално умирали од глади. Када се узме у обзир да је продла година била једна од најгчрих У погледу атмосферских прилика за пољопризредну производњу за посдедњих сто година онда се може *тек схватити свеколнка важност планске производње. Изкс је прошде године по први пут код нас у Србији почего са планским мерама за унапрећеа'е пољопривревде произвс дне, ми можемо бити веома зздов )љки са постигнутим резултатима. Говор Министра пољоцривреде и ис^ране инж. Радослава Веселиновића на Београдском радиу

Напорима наших земљорадника по селима и свих осталих, пољопривредиика по градовима, варошима и варошицама на српској земљи произведено је све што се могло произвести. То Је значајан факат који ће служити као један светао пример у аналима српске пољопривредне производње. Постављени задатци планом а планској про. ^водњи су постигнути, т.ј. с ка стопа обрадиве површине, која се у опште могла обрадити је поорана и засејана, и то са прописаним културама, Стога ми можемо бити поно% с :л јер је наш ^љак постављени му задатак извршио. И сви други фактори коЈи су радили на спровођењу планске проиаводње дали су од себе све што су могли, знали и умели а то је огромно много. !

Нови план пољопривредне производње

ТТнтање ггхране становништва' Србије и даље се поставља на сви:<а линијама. Због тога Претседник Владе г. Милан Недић признајући значај и корисност прве наредбе и плана планске проазводње који су показали одличне резултате, прописује и доноси у окто6 ј -„ 1942 год. нови план планске пољспривредне производње за 1942 и 1943 економску годину. Дак је з првом плану била предвиђена сетва и обрада само за пролеће 1942 годнне у овом другом плану ћредвиђена је сеТва и обрада и за јесен 1942 И за пролећг Г"" године. Ово значи да је предвићена гетва и обрада целО::упне обрадиве површине српске земље за једну целу економску гбдину. Ово значи један корак више у пољопривредној производњи, али у исто време ово значи јвдан сталан план за унапређење ђОЉоггривреде не само у ширину већ И у дубину то јест, једаН кбрак више ка интензификацији наше пољопривреде. Све мере Које су предузете или које се Предузимају у погледу подизања наше иољопривреде изводе се на терену не само тебриски већ и практично. Све што држава и њени органи могу у садашњим приликама да учине то се плански и систематски предузима. Планом о планској производњи у 1942/43 екоаомској годинИ не само да је предвИћено да се има свака стопа обрадиве земл.е обрадити, већ је исто тако одређено са чиме се има засејати. У прошлој години ако се <дешто и оскудевало у семену озимих усева, ове године неће

у се-

се тако много оскудевати мену пролећних усева. Ове зиме Министарство пољопривреде је наредило да се одрже седмодневни течајеви за земљораднике у целој земљи. Оваквих течајева је пријављено и одржавају се у око 1200 општина. На овим течајевима дају се упутсгаа земљорадницима из свих грана пољопривреде а нарочито о планској пољопривредној производњи. Даље Министарство пољопривреде је једним плакзтом благо-. времено обавестило све наш земљораднике о збирању и чувању семена за пролећну сетву, а затим упозорило земЉораднаке о потреби зимског припремања земље за сетву.

Морамо овде истаћи да су већина земљррадника т. ј. преко 2 / а извршиди јесење и знмско орање за пролетшу сетву. Ова није досад никад код нас у оволикој мери учињеио. Ово значи један велики успех нашкх настојања у интензификацији пољопривредне производње у Србији. Ово је ј мЈн знак више да наш земљорадник правчлио схвата савете, који му се дају од пољопривредндес тејзенских органа. Поред овога многи навди земљорадници су сдушајући савете теренских органа као и наређења Претседника Српске владе и Министра паљопривреде посветили много више пажње цеговању стајског ђубрива него до сада. Многи су већ изградили прн митивнз али добра ђубриштз. И ово је знак за напредак у нашој пољопривреди. Са своје стране у колико је то било могуђе Миаистарство пољопривредс је предузело све могуће кораке да се набави н увезе семе поврћа и од истога ћемо добити извесне колнчине из Мађарске и Немачке. Ово ће семе бити такође стављено на расположење нашој пољопривреди. ! > Планом о планској производњи предвиђено је н извесно иало разоравзње ливада и пашњака оних који нису нарочито подесни и корисни као ливаде и пашњаци. Земљорадници су и у овом погледу извршили прилично добро свој задатак. Даље, план је предвидео уређење воћњака. Сада се у целој земљи врше радови на чишћењу воћака, саСецању сувих и изломљених грана, затим на Кречењу и прекању воћака. Планом је предвиђено више послова око унапређења сточар-

ства. Пре кратког времена донео сам у сагласности са г. Прет оедником Српске владе решење о распростирању врста, раса и сојева стоке у Србији. У овом

правцу биће и даље учињено све што је у нашој моћи да припом:гнемо колико год можемо, да наше народно сточарство очувамо и припомогнемо нашим сдгајивачима да се исто сачува. У ту сврху издао сам наред« бу да се сва способна приплодна стока пспише, жигоше и уве-^ де у регистар, како би се заштитила од клања.'

Савети земљорадницима

При извођењу плана о плзнској пољрпривредној призводњи у Србији морам овом цриликом да истакнем нашим земљорадницима неколико савета па и наређења: 1) Интерес српског народа захтева од сваког поседника земље да је у еадашњим приликама сваки Србии дужад да свако парче земље обради и засеје. 2) Сваки земљорадник а и другн пољопривредник дужан је засејати оне културе КОЈе му се одреде од општина или других власти. 3) Сваки земљорадник и пољопривредник је дужан 1 не еамо да пооре своју земљу и да је засеје већ и да посејанн усев добро обради. 4) Сваки земљорадник и други пољопривредник мора апсолутно и без икаквих поговора посејати одређене културе у прописаним површинама. Обо нарочито важи за кромпир, сунцокрет, шећерну репу, соју и дуван. У колчко се је прошле године и прогледало овде-онде кроз прсте, нека сваки зна да ее ове године неће моћи ни у ком случаду дозволиТи да неки земљорадник ово не изврши. Велике и строге казне биће примењиване према сваком без разлике. 5) Ове године ће битн прегледане све њиве свих поседника малих и велнких. Тамо где се утврди, да неки

поседник био он земљорадник или неки други пољопривредник није своју њиву добро обрадио биће узет на одговорност и упућен на рад тамо где ће морати да ради што му други иаређује. Као сељачки син, као агроном и као искрени пријатељ и заштитник српског земљорадника* ја знам за све тешкоће његове* Али овом приликом хоћу да го* ворећи му истнну, да га упозо« рим на његове дужности, које су у интересу целог српског народа а првенствено српског зем^ љорздника. А та истина је слеч дећа: Боље је да наш српски земљорадник радећи своју земљу спасе себе, своју породицу и српски народ, него да не слушајући оа» вете Претседника Српске владе, владе иародног спаса * моје шкоди себи, својој породици и целом нашем народу. Нека наш земљорадник има на уму да му ја као његов брат и Министар пољопривреде желим само добро и ништа више и нека изврши Своју дужност. Чинећи то он ће помоћи не само себи и својој породици већ и нашем народу и мајци Србији. Ако сваки земљорадник и сви други пољопривредници обраде и засеју своје њиве српски народ неће гладовати а мајка Србија ће опет дочекати боље даге и лепшу будућност. Ево то Вам је порука моја, браћо земљорадници као вашег брата и пријатеља а ви радите како вас ваша српСка савеСт учи.

ПОЉОПРИВРЕДД ЈУГ0ИСТ0КД У ЕВР0ПСК0М ВЕЈ1ИК0И ПР0СТ0РУ

У оквиру ггриредзба КоЈЈарчевог народног универзитета, поЗнаТИ немачки привое .дНи стручњак и писаЦ Ханс Диргец Серафим одржао је неАавно веома Занимљивб, п<>У<ЈН6, актуелно и врло успбло предавање о наведенОМ проблему. Одмах на почетку предавања предавач је указао на који начин, каквим средствима и путевИма пдљбпривреда европског југоистока може да буде укопчана у великоеврбпски привредни простор. Да се одговори на ббо питбње, предавач је истакао да је данас фбрмирање КОнтивенталног европског привреДНог простора стбарност и да Као таква ОНа претставља новИну у односу према досадашњој либералиСтиЧкбј привредној анархији. Ту привредну стварност определили су догађа.ји политичко-војне природе последњих година, као и економски фактори настали с тим у вези. Позната је чињеница да је стаоо привредно атомизирање, парцелисање Европе било искори-

шћавано од стране великих сила у пблитичке Сврхе. Супротно овом старбм развоју, јзвља се нов процес привредне сарадње и привредне координације међу европским НарОдИма. Јбш пре великих политичких промена које је нанео Овај рат, Немачка је васпоставила планСку сарадњу Са државама југоисточне Европе са циљем дз се уклОни привреднз ззвисност тих држзва од светског тржиштз. Државе европског југоистокз, са своје стрзне, одмзх су увиделе свој велики витални интерес који су имзле у ПЛаСирању свбјих прбизвода на новим основамз Засновзне размене добара с но8им Немзчким Рајхом. На тбј основи почела је и да се раЗвија Нова привредна сблидзрност, једнз новз привредна међународна сарадња и заједница у истинском значењу те речи. Њезин циљ је, поред ост&тгог, не сацр Да пласира вишкове својих производа већ да на тзј нзчин допринесе свој удео унзпређењу властитог националног привред-

ног живота и развојз појединих народз, дз га интензиђирз и мобилише. Да би се ова Координација разних нзционалних привредних структура, једина у стању да спроведе рентзбилну привредну сарздњу поСредством измене произвођзчких добарз — при чему ни један од партнера не може да трпи штету — спровелз, потребно је сировођеЊе великоиросторне европске планске произвоДње. Саме привредне потребе и сама Структура појединиХ земзљз европског југоистока намеће сиСтематско и рационалио органиЗовање Планске привреде. Ово тим пре, штб производња европског југоистока употпуњује извесне празнине у немачкој аграрној производњи, а немачка потражња за извесним артиклима није последицз сзмо потреба које нзмеће рзт, већ је прирбдно иСпољена и Стогз она може и мора да имз трајзн кзрактер. Предавач дзље на основу ста-

тистичких податакз документовано је показаб пбтребу привредне сарадње југоисточних земаљз с Немачким Рајхом кбја се императивно налаже нз овом пољу. Тако једнз петина од немачких потреба на живОТНим намирницама долази из иностранствз, а према подзтцимз из 1937 год. пОљопривредне сировине (дрво, уљзрице итд. нз половину). На исто тзко документбван начин предавач је даље обраЗложио да би употпуњење привредне размене било кудикамо плодоносније ако бн се у свим земљама југоистбчне Европе, вбдећи обзира о њиховим привредНим приликама, приступило интензивирању и делимичном преоријентисању привредне структуре. Ово нарочито важи за досадашњи пољопривредни рззвој земаљз европСког југоистокз који је до сзда био једностран и екстензиван (од житзрица на пр. V« биле су кукуруз и пшеница).