Српски народ

Страна 6

СРПСКИ НАРОД

13 фебруар

ЕВРОПЕ - ЈАПАН

Пет стотина једанаест милио.на људи Жу1е и "смеђ.е боде Иа^ панзени од Сахалџна на севеоу ао" Тимбра на југу, од АкАаба у: Бурми до Џилбертдвих острвз у .-срсдици Пдцифика, прославили. су ових дан.а .држденн',празник Иипона. 2603 Пут слави јапански нарбд ДвОСтруку сВеткоаину — оснивање Јапанског-иаог ства и; постојање јапашже династиј^ ,, Три стотине милиоиа Европљана духовно су учествов^лИ'у тој прослави Нипона, јер Европа зна. да ја Мипон шен -друг у рату и миру. Јапанци су усвојили европску цивилмацију,''Ноикалемлли-,; су -ТУ;. .цибидизадију, уз својјг в.еко.вну оригиналну културу' и ћођтали су наиијз' О^ромДе д^хо-вНе -снаге--и огромне маТеријнлне. ??о.ћи. Тај д\х и та • ма испољавају. се у чудесном ■ и4звитку јапанскг цјрсТОТ V то'ку пббледњих ' деценија' и V кп'.;-- ч\"деснијем 'побе^ничком .налредо-. ван.у -јапанске соужане. сцџе. у садашњем рату.^ . . Јап.ан се, бори сада поотив три НЈпрИјатеЛа. -На- Аз^нЈскМ"' к6'нткненту оп довршава: униШТСФ? Чанг-Кај-Шековв; ■ антинаииои.ал; не Кине и успоставља^ем.'9Уве-

ренитета нанк^ншке националне Кине умногостручу је с«агу одреда, коЈи туку Ча.нг.Кај>Шекозе трупе на ' свима фронтовима, Чанђ.-Кај :: -Шекова жсна није постигла никак.а.а успех у свом хо,дочашћу у Вглу кућу.- Сада је и Ч .'.;!г -Ка;ј-1ЈЈек- с-ТкШао' Тамо : 'да гфоси.:. мнлосЂнњу.. .Ова.ј .-нзп,ри.1ат.ељ- Но.рог, дф$№а у Цсточној Д^ији је већ потучен и политички, и воЈпичкк. Ље.му није могас -да ■ П-п'мЛгне ■' други" копненЛ н-егу7ИЈ_аљ, ■ Јанл.ча , Б.рита н»ја. Ге.нера 1 Лз .6аве , 1 1, покушао је да н.ападне ОпећапИ'^ Преиа" граду Акиабу у Вурми, и -'своје маршовањ.е кроз десстннс киломстава чепроходне џучгле унапред--прогласио за велики поход рали успостављања саобраћаја на бурманском" ћуту; "■ . - Н%;<$Р!1вецЈ.Јј$.. .^скр.цардн?.? Енглсза 'иш? рило толнко беднб кађ 6ва;г • -акивб-еки педУхбат. Светска импеплја. .која броји стоти«е>' милионачпрданика. иопда је. да - пршаље р.ади оружаног заводејза&а Бурме' један дединЈГ''пУк Ла'нкша':!-ерских сгРела#а т 'п&бшн&о ттУ^-ова -ин-дуе» -к;их 8<>јника..;. ! :ф|гапднтнилег, »спољаваша немоћц. , В'ел,Н!<е Брнта; ЈЈИде ни.'г могло да буде.'

Органицација источно-азиског простора

Лапанци знају ту немоћ. И зато са 'Највећ-ом хладнокрвношћу гледају на ситуанију на бсрманско-индиј^ком фронту и у позадини тог фронта организуду нарОде за одушевљену сарадњу у оквиру исто.чноаз.ијског Великог простора. Бурма де сада добила своју независност и своду радост испољила де тиме што -де - дала на фр.онт - -дивизиде , св.оде . ново-

организоване војске. Са најве-ћом- ен.ергидо.м: Јапанци урећују осво.дени пррст.оо. на .конти.н.енту и на острвима. Реорганизују ч'итаву привреду ко.Га мера да се прилагоди новим приликама. У том прил-агоћењу спроводе се два плана: прво, да се раЈменом робе у оквиру ксточноа.шсксг простора попећа до макгимума потенцијал- . те-водно-политичке

задеднице, и друго, да се поипоеми роба за послератну трговину са Езропом. Милиони тона животних намирница, наддрагоценијих сировина из тих богатих тропских земаља леже већ готови за тр.ан.спортован>е у Европу з_а исхрану Еврпп.е. за васпоставл,лшг н.еног конфора одмах по збвртетку рата. Најзначадниде је да Јапвн не само продаде Евр'Ш) ту робу. већ и организу.је умешће Европе у нривр&ди II сточћсази.јског простооа. Да се не" гсвори 'о Индокини. која о1тг!е"1-аставни део француске екођчмије и друге области Нсточниазидеког простора постају сада иоп.риште за инзестиин.Је европског капитала. Ти.ме је Јапан пббио непријатељску пропаганду, која ј? хтела'да га прик-аже као грабљивца, као огвадзча- коди одузима Европи извоГ >е тропских. 0лага. Он те изворе Одузимо 'плутокрзтским експлозтаторима јеврејскс-г, енглеског и оеверо-америчкбг пор ®клл,. :али. као друг Европе поепушта Ебр.ојји учешће у приврсди. јррпс^ијс земаља. Ии'пон брани та острВа рд свог т-роћсг, најглавинјег непридатб•ља — Сједи (-Бених Дмеричких Држада, Бр,аии офанзивио. Црла стратегија Јапана упепена де, после заузећа Филипинских острва, где су владали Американци, у правцу Аустрзлије. ,Без обзира на то Да ли Аустралија сстаје доминион Британске Империје. или прелази у политичку счојинУ Сједин>ених Америчких Држ-авв, Вашилгтон мора да се бсри за Аустралију, дер де то Једини начин ратовања против Нипона. Сви фантастични предратни планови похода америчке морнарице преко Пацифика, планови деднога скока ол Сан Фран-

циска преко Хаваја на Јапанска Острва поопали су услед уништеша морнарице, а још и услед тога што су то биле фантазиде романсијера, а не прооач.унате намере стратега. З ато Сдедиљене Америчче Државе мораду сада да ратују у дугозанаднбм делу Пацифика, ослањајући се на .острва. Лолииеоиде и преосталог дела Меланезије. Притисак на Аустралију Јапански притисак на Аустралију постаје све јачи. У децембру: 194!, године Јапанци су за.узели -острва Еејк. Гуам и Иилбертоаа, и на тад качнн су обезбедили лезо крилр своде -оРужане снаге која надире према Аустралији. У јануару 1942 голине Јапанци су се искрцали на Борнеу, Целебззу. Новој Гвинеди и Бисмарковим острвима. У фебруару су заузели Тимор. У марту су осзо.Јили Јаву. Затим су поевбје трупе на Соломонска ■ст-рва, где се одчгоала воло драматичнр борба на острву Гва-

далканар. Тамо су Јапанаи изгубили 16-700 војника. док су Американци имали губитак од преко 25.000 Јкуди- Јапанца су изгубили 39 авиона. а АмеРиканци—- 230, Под заштитом гвада^* канарског одреда Јапанци <су утврдили овоје положаје на другим острвима, и сада ;|е гвадалканаоска битка завршена као у< спешан *дапански подухвзт у стилу операција изнураваша. Освајање острва северно ол Аустралцје дало је Јапанцима могућн ш да ооганизују миогобројне ваздухопловне базе са којих они бомбардују ратне цнљеве на Аустралиском континенту. Рајтеров стручн>ак Кертис Хендсон констатује да су те базе многобродне н „надазе се на прилично ма-дом отстодању. једна од друге'. То значи да се северно од Ауотралиде створио облак јапанске авијациде. У фебруару 1942 започете су ваздухопловне операције против Порт Дарвинз. У марту уврштен је у зону разарања град Уитхем. Почев од-јула немачки бомбардери посеђују Тоунсвил. У августу отпочело д'е низ нацада на Порт Хедленд.

Активност на мору

■ тт& ш

Већ толико пута указали смо на чињеницу да улутодемократске силе из дана у даВ муче етер ев.ојим.-. декламаиијама о ослобођељу, имајући образа да се при т-оМ; рораћају и радцицима других држава, док у ствари, ен-. глески и амерички радник може само да завиди раднику у двема главним државама осовине Немачкој и Италији. Уост.алом, сзми Англосаксонци најбоље демантују своје пропагандне -рриче тим^ што. сводим радницима за далеку будућност,„,тамо пбсле рата", обећавају*као неку „Фата Моргану" оно. што немачки. и италијански радник већ одавно имз. '" ■ НаЈтипичнИза; такв1„фата МорЕана ;',јесте многопомиљани Бевериџол- плац, којнм се британском радничком сталежу „после рата" обећавају многе ствари кбје у Немачкој већ одавно постоје, као нејлто што се само по себи разуме, Увиђајући да' су бгроМНе тековине иемачке социалне иолитике извор из ко.је немачкирадник црпе своју -несаломљиву вол.у и &&сђ6ко<ћ' за рад и пр*0изволњу, плутократски '■ властодржци пбкушавају да бар неискреииМ обећанл:ма кзскају за. узором сила-• осовине, - које толиг. ко грде; - ' г , » ■•у Међутим, податци све из самих енглеских Извора ЈТвјсазују да је енглески раднп.к већ с'ит обећаи.а, да је свеста.п да ради у сваком пог.теду под лотијим условима него ли немачки рздник; да ради за делну „победу" у коју пре свега више не верује. а за коју сматра, чак и кад би у њу

веровао, да би она само појачала експлоататорски капиталистички режим. Множе се гласови у британској шта.мпи, па и у службеним изјавама водећих личности,-' да радници запослени у енглеској ратно.ј индустрији „на управо издајнички нзчин з.анемарују своје патриотске дужности". Другим речима,. ти радиици на. првом месгу даде .слабо,... а, затим неуредно долазе на посао. Лиет Ено№ниег,~т}уг№А№јн британски привредди орган, објављује обавештења, из кругова британског Савеза, власника рудника у којима се вели, да је просечни проценат- рударских радника ко.ји свакодневно изостају. од посла, порастао од 6,44 од сто у гОдини 1938, на 9,03% у рзтној години 1941 Међутим, тај проценат односи се на цело-купно рударско радничко особље без разлике (дакле и машинско, превозчо, магацивско и др.)Код радника који раде непосредно на копаи.у угља тај проценат је јовд много већи: износио је око 8% у 1938, а 14% у 1942 години- Ман,ак у производњи угља' само због тих изостанака с посла цени се према том сдоп1вте№у на 17 милиона тона годишње^-, Сличне прилике владај.у у ливницама, по броДоградилиштима, код лучких радчика (услед-тфга страховига задоин.ен.а код утовара и исговара) итдД Тај проблем „збсентизма", сталног -из6стајак>а с посла, грозно кочи бритаиску ратну индустрију која и онако већ толико

пати услед оскудице у сировинама и удараца које довозу задаје акција немачких подморница и ваздухопловства. У току ове дискусије чују се и доста отворена мишл.ен>а, из којих се види, да енглески радник изостаје с посла поглавито из следећих разлога: 1) због пијзнчења, појачаног очајним расположењем; 2) због лоших станбених прилика; 3) због породичних трзавица и неприлика, усаед. тога. што су чссто сви чланови породице запослени, сваки на другом месту, а сваки незадовољан; 4) због бриге око снабдевзша животним намирницама, које.су скуИе и ретке. Поцјто звучни апели ви<це не ;помажу, Министарство рада припрема увођен>е контролвих картбтека у свим већим предузећима. На основу тих картотека треба да се добију тачнији статистички прдатци о узроцима толиког изостајања с посла, како би, се на основу тих података смислиле потребне мере, и такр даље. „Не липши.. велимо ми народски за такве ствари. У међувремену пак, енглески плутократи, они који се гоје од -сечеша - дивидендних купона, епр.емају репресивне мере про. тив радника, који толико лабаво раде за „победу", то јест зз принос од тих купона. Из радничких кругова већ се чују гласови да . те. мере . потсећају на прилике у црвом раздобл»у развоја индустријског капитализма. Ето, тако изгледа дух средине која тврди да се бори за иеко „ослобођење".

На 'морима Јапанци су веома активни. Шихове подморниис нападају теретњаке код Јужне Аустралије, као и на целом путу из Сиднеја у Сан Франциско. који служи као главна саобраћајна веза између САД и АустралиЈе. Јапанска морнарица у узорнод. сарадњи са ваадухопловством потуКла д-е амеоичку ратну флоту у више битака. 6 и 28 фебруара 1942 године Јапанци су победили у Јаванеком мору »америчку. морнарицу појачану британским и холандским ратним бродозима; 7 и 8 мада" Јапанци су добили битку у Кооалском мору. Од августа прошле године до почетка дануара ове године изво.јевали су Јапании више победа крд Соломонских острва, као и код острва Санта Круц. Под тим страшним ударцима Аустралида се осећа смотно угроженом< а та! страх је признање јаиацских победа и Јаианске надмоћиости на пациФичком ратишту. Борба на том ратишту чини саставни део помооског рата на свим океанима. Енглези и Американци су у току прошле недеље опет доживели два велика пораза. Из тзазних конвода .који су пловили за Енглеску. за афрички и за совдетски Фронт, потопљецо де преко 100-000 тона бродовља, а других 100.000 тонз потопљено је из великог конвоја ко.ји де носио намирниие за Британека острва. На тај нз чин, у току два дзна цепридатељу- је причињена штетз кода износи 211.000 тона бродске запремине. Подморничка опдснос-т стварз код Енглеза очајање. „Дедли Мејл" доноси на преој стрзни поражавајући чланак под крупним насловом „Морамо што мање јеоти". Блокада кода ,1е у прошлом светско мрату аслзбила Немзчку непобећеиу на фсонтовима, у садашњем рзту делује разорно на Британију- Она је хтела и у овом рату да постави Европу на колена. спремадући за њу муке глади. Али Евоопа се организовала, док се оштрица бло}«аде окренула иротив Енглеза. ...... Подморниие побећуду не самр британеку ратну морнарицу, већ и Бритзнску Имцерију. Подморнице уништаваду не само британску тргавачку моонаонцу. већ унииггзвају и саму империју. Велики енглески лист ..Дедли експрес" пише ових дана: ..Подморничка Флота. која потапа наше бродове. може да потојји и наше мало острва" Отворенидег признан.а катастрофе, отворенијег признања своје немоћи и европске снаге

не би могла да буде. Целокуџ* на енергија Британске имперше троши се сада само ради одр» жаван>а сопствене егзистениије. Империда не ратуде. нмперида као тежак болесчик мора да сж бори за одржавање фуикцида сопствених органа за дисање, за варење, сопственог крвотока. У еези с тим де иотпуио оазумљиво да ^ЈЈГлески лордови у Доњем дому једнодушно констатују да нид епотребно стварзње другог фронта, дер ,је совдетеки фронт најподеснијл за воћење р.зд-а. ^Нр.цно да ји, када се на л.ему приносе свакодневно нббројене жртве за британеку и америчку ствар. Нрема нроцени енглеских водних стручањака. СтаФИн губи сзаког дана 8000 војника убид&шх на бојном пољу. што чини годишње 2,920.000. Амеоички стручњаци дају отприлике и-сте податке •и тврде да је сов:етска водска до сада изгубила 4 милиона мртвих. " »г Пиров начин ратовања На Источном фронту води се сада бит.ка, у кодод се. Немии боре за људски материдал без обзира на географиду, а бољшевици се боре за географиду. без обзира «з људски мзтеоидал. Бољшевиии морзду (да би се спасли глади и рзтно-индустридске изнурености) да се дочепаду плодних области дуга и богатих индустријских реона. И зато бацзју све расположиве снаге оади освадања територида. не боо* јећи своје мртве. Немци посматра.,у ситуацију са другог гледишта: Совјетска армида страшно крвари. На дедног убиденог свропског војника долазе 10 убидених црвеноармедаца. И звто известан губктак и териТориде ћије ништа у упооеђењу са огромном добити у погледу снаге армиде. Бољшевици сводим нападима поипремаду такво слабљење сопственог фронта, које ће омогућити европским трупама победничку офзнзиву V про* леће, Римски водсковоћа Пир Је У .једнодневној битии изгубио толико вошика ла ]е ушао V историју кзс надвештиди водсковоћа. Израз „Пирова победа". познат је свима. Стаљнн ваћ 86,дана во* ди битку на Пиров начин. 86 Пи* рових победз — то је поопас? с ружане снаге комуиизиа., М. Војновић