Српски народ

13 фебруар

ПСКО СЕЛО

Страна 7

ПРИПРЕМИТЕ ЈОШ С0ДА ЗЕИЉИШТЕ И СЕМЕ ЗА БДШТЕ

Наша земл>а је Богом дзна за гајење поврћа, и по својим климатским и по својим теренским условима. Па ипак, она је до сада уве,р производила оувише мало поврћа. То нас није толико погађало док се поврће увозило по јевтиној цени I— иностранства. Данас, кад смо упућени на себе саме, морамо овој грани пољопривредне радиности посветити најпунију пажњу, јер од обилне производше поврћа зависи наша исхрана. Баш зато што се она више не може засцивати углавном на месу и хлебу, као што је био случај раније, поврће мора да нам накнади све оно вдтс на другој страни недостаје. Не сме се више дешавати да многи наши земљорадници набављају чак поврће за своје домаће потребе на пијаци у граду, већ они морају да производе и за град, а поред тога цо могућству и вишкове за извоз- Добре «ене ће. им тај труд обилно на^ градити, а срееки и реонеки по^.опривредни економи којима се обрате даће им упутства неиосредно, или нека цх затраже пнсменим путем од Српског под.опривредног друштва у Београду, које ће им ставити на расположен?е стручне књиге и брошуре. Сад је већ време да пољопривредник почне са припремама земљишта одређеног за градинарств6~ и с набдвком потребног семена или расада. На првом месту пољопривредннк мора већ сада да одвоји већу колЈЈчину земл»ишта за поврће. Ово земљиште треба да изабере на месту где има довољно сунца, дакле да нвје за клоњено дрвећем, шумарцимп зградзма. Најбоља је растресита земља, по могућству речии наноси, црница или гајњача. Н а Ј бо4>е је изабрати земљиште поред кога тече река или паток, због летњег наводњавања. У про тцрном ископати бунар иди јаму за скупљање кишнице. Земљу треба дубље обрадити. РИ4>ање је боље од обичног орања. У колјјко риљање већ није обављено, искористнте сада сваки лепи дан, да би се услед мразева земља растрошила и боље сачувала зимску и рану пролетњу влагу. Ђубрење градине је неопходно, а за то су добре све врсте стајског ђубрета. Још сте на време да то извршнте, пре рчљања, полу^агорелим ђубре ; том. У пролеће, пред сетву, ђубрите само загорелим ђубретом. Компоег је одличан за поврће и ме се може ђубрити у свако доба. За један ар земље потребно је 500 до ЈОО кгр. доброг стај' ског ђубрета или компоста. Пасуљ, грашак, спанаћ, мрква и друго коренасто цоврће сеје св у леје, где стално остаје. За друго поврће приозводи с? расад, па се онда пресађује на одређено место. Да би се добило рано поврће врло су корисне тоцле леје, под стаклетом. Али, ако нх земљорадн"к у ма, може да произведе расад извесног поврћа, као нз пример парадајза, паприке и др., у сандучићу у топлој и светло.ј одаји. Да би се расад боље раз-

вио добро је заливати га разбтаженом осо?<ом и течним преврелим ђубретом. Коров је за поврће нарочито штетан, па га треба на сваки начин у^лањати прашењем и окопавањем. Заливање баште је врло важно. Што се тиче врсте поврћа, до сада је наш земљорадник био у томе врлр ограничен: сводило се у гјјзвном на пасуљ, купус, кромпир, пзрадјз, паприку, лук и празилук у недовољним количинама и нешто мало грашка, кеља и спанаћа. Међутим, башта може да буде чзвор најразно^рснијих повртарских производа, од којих су извесни увек постизавадн одличне пијачне ие«е и претстављали артикал способан за међународну трговину. Не смемо забррзвити оно што |?мо казали у почетку: да ,је наша земља Богом дана за гајење поврћа. Многе друге европске земље, са далеко напреднијом пољоцрнвредом од наше, не могу да производе оно поррће, које би наш земљорадннк са мадо више труда и мало внше добре воље могао да произведе у количннама довољним не само за његову домаћу и нашу градску потрошњу, већ и за извоз у иностранство. А ко.тике би користи од тога имао земљорадник, и цела земља, убрзо бисмо оеетил'и кад би у замену за наше поврће, по': *ли да пристижу из иностранства они артикли којих ми немамо, а који су нама свиц •, воло често и самом земљорадчику, од Неопходне потребе. Најзад, и што се тиче наше исхране, иоврћ^ ћ? имати у Њ9ј прави значај кад буде тслико разноврсно,, да може задовољити све потребе организма. Узевши уопште поврће садржи гоТово ^ве хранљиве састојке, д скроба и беланчевине, па до разних витамина. Али, сви ти сзстојци не налазе се у сваком поврћу подједнако. На пример кромпир садржи у главном с*<роб, грашак, боб и пасуљ садрже беланчевину, а парадајз и паприкз витзмине. Има затим поврћа која се код нас истННа гаје, али не рационално, тако да дају пркнос свега једанпут годишње, док би се моглз постићи њихова производња у току целе године, без престанкз, као што су на пример кељ, спанаћ, грашак, купус и донекле кромпир. Преко целе зиме могле би наше пијаие да буду снабдевене свежим прокељом. Неке пак врсте најскупљег и највише траженог поврћа, нарочито у иностранству, производе се код нас у сасвим малим количинама, или никако, као што је сдучај са сочивом, карфиолом, шпарглом и др. Због тог" смо ми преко нап гг листа већ у неколико махова указзли на потребу што јаче про изводње извесних врста поврћа, износећи стручна упуства, вдто ћемо и у будуће нзставити, оба» ве._.'„зајући наше читаође земљор ?днит у н ЈпогоДиЛ,'. тренутку о п*" -тојећој сетви сзђењу пс . ћа, >о начину >е!говог гај^.^а и постизања што већег

Сарадња професора Пољопривредног факултета са Министарством пољопривреде У квбинету Министра пољопривреде одржвнв је конференција са професорима београдског Пољопривредног факултета, на којој " је прихваћен предлог о заједничком раду на спровођењу планске пољопривредне производње. Одлучено је да целокупно факултетско наставно особље кре не на терен чим то време дозроли.' До одласка на терен наставно особље долазиће на дужнрст у Министарство пољрпривреде,. где ^е бити у сталној вези са одељењима и оте»цима своје струке. Извршено је формирање неко* лико група: за биљну производн»у, за сточну производњу, за виноградарство и воћарство, за заштиту биља' и т. д. Ова акти?на сарадн?а наших професора Пољопривредног факултета са Министарством пољопривреде и исхране биће од ве* лике користи за нашу пол^опривреду и планску пољопривредну производн»у. ПОПИС КРОМПИРА ЗА СЕМЕ Миннстарство пољопривреде ц исхране издало ,је налог да се изврши попис кромпира за сетву ио општинама и да се налрави расподела: колико је потребно кромпира за овогодишњу сетву у дотичном срезу .односио округу, и колико кромпира за семе недостаје. У колико се приликом по^чса утврди да има више семена него што је зај крај потребно ,изврш: * ч се пребацивање вишка у оне округе, срезове и општине у којима га нема довољно. а Ова мера Министарства пољопривреде и исхране имз једини циљ да се благовремено обезбеде довољне количине кромпира за семе, како би могле да се засеју веће површине земљишта.

Сшрџши, иЖети. нсииим помШци&ре&шлиџмада радиш у току месеца

НА ДОМУ И ДВОРУ Прегледај, оправљај и набавл>ај ратарске справе, алат н прибор. Прегледај трзпове и отрарај их по лепом и благом времену радн проветравања. Пробирај кромпир за семе. Доврцда зимску вршидбу. Прегледајј сеИ>ак и камзру, сакугоадј што је рзстуренв, г труло нзбацуј нз гомилу гиоја мегаанца (компо ста|). У сточним етајама кречи зидове, ОКО СТОКЕ И ЖИВИНЕ Настави јзнуарске радове. Обрати већу паиш>у на кобиле које се ждребе и на ждребад. Издвајај непотребна и неупотребљива мршзва грла. Пошто живина почиње да носи срреми јој угодна места за ношење. К4д год време дозволи пуштај живину напоље. У подне проветравај стаје отварањем врата и прозора. НА ЊИВИ И ЛИВАДИ Настави јануарске радове. При ступи орању на оцедитим мести ма за раве пролетње усеве, Угаруј за кукуруз у репу. Дрл>ај озиму пшеницу, али само по сувој земљи, плеви је и из&апуј коров. На ливздама иастави такође јануарске радове. Извози оеоку и њом заливај ливаде, иарочито док ј« још снег иа њима, или после кише. Чупај корове, нарочито мразстац, Разгрћи кртнчњаке, мравињаке и сточну балегу. Режн врбе за плетарство н везивање. У ПОВРТЊАИУ Ради живље на риљању. Скупљај и спаљуј коров. Спргмај обичне леје за еејање и сађење повртарсиих усева. Земљу у лејама треба да уситниш на 10 оантиметарз дубине. Ако ,(е време нарочито почгодно ееј грашак, боб, спаиаћ, першун, па-

мсгр«, сји сЈ-стсше- ш

Плашимо се од грипај Али узеоје АСПИРИН! Ова жена зна.где све АСПИРИН помажеСигурно ће њеном муж/ ускоро опет бити добро, јер ако се АСПИРИН узме у право време, он потпомаже у борби

против грипа и даљих опасн ости

јМ

1 у

А5Р1КШ Ом« поа «р. 23579 о* 26-Х1М94Г.

штрнак и салате, сади бели и црци лук; мркву сеј заједно са ротквицама за рану потрошњу. У леје сеј за расад кељ и купус за раиу потрошњу, карфиол, паррику, парадајз. Прнпремв земљу за шпаргле, Расађуј јагоде. Чисти и проређуј старе јагодњаке, У ВОЋАРСТВУ И РАСАДНИКУ. Вади из растила саднице. Оне које задржиш за расађивање урови косо положене у меку зем* љу. Размеруј и копај јзме за сађење саднида. Довршавај реза» ње јабучастих воћака, трешања и шљнва. Чисти воћке од гусеничних гнезда. Чисти стабла од махорине и лишаја, кречи их и уклањај издаике. У семеиишту припремај земљу за леје. Стратификуј воћно семе у влажном песку. Прошлогодиш ње младице из семеништа расаћу/ У растнлу иа већа растојања ради калемљења; при расађивању едабије срезуЈ ниже, да би ојачале. Припремај вијоке. везуј их по сортама и утрапљуј на склонито место у расадннк>'У ВИНОГРАДУ И ПОДРУМУ Настави дубоко риљање за нове садове. Поравњуј и размеравај риљевнне за сађење. Копај јамипе за сађење. Подоштравај притке, Оправљај жицу и дирекчиће у виноградима где овн замењују притке. Набављај лозу за подлоге и калем-гранчице, У подруму спремај судове за претакање; чисти н кргчи зидове. ... -Л**" НА ПЧЕЛАРНИКУ Чувај кошниие од мншева и о-сталих непријатеља. Слабе народе прехрањуј. Доводн у ред пчеларски прибор. СВИЛОБУВЕ Чувај јаја и пази да буду изложена утицају зимске хладноНе. Риљај земљиште за лудов расадник и гноји дудове.

ДЕЛЕГАТИ ПРЕТСЕДНИШТВА ВЛАДЕ НА ТЕЧА1ЕВИМА ЗА СЕОСКЕ ДОМАЋИНЕ До кевца фебруара одржзће се у ев11ма општинама у Србији селмодневни пољопривредни течајевв за ееоске домзћине иа обдасти савррмене пољогфивреде, национзлне историје и географије, ззкона, државног уређењз и т. д. Похађање је обавезно. Претседннштво вдаде донело је одлуку да на ове течајеве пошаље своје претставнике, који ће домаћинима одржати пропзгандна цредавања и упознати их <? данашњим приликзма, проблемима и њнховим решењима.